Тома Росандић
Тома Росандић (крштено име Tomaso Vincenzo,[1] Томазо Винченцо; Сплит, 22. јануар 1878 — Сплит, 1. март 1958) био je српски академски вајар и универзитетски професор.
Тома Росандић | |
---|---|
![]() Тома Росандић, српски вајар | |
Лични подаци | |
Пуно име | Томазо Винћенцо |
Датум рођења | 22. јануар 1878. |
Место рођења | Сплит, Аустроугарска |
Датум смрти | 1. март 1958.80 год.) ( |
Место смрти | Сплит, ФНР Југославија |
БиографијаУреди
Тома Росандић се родио у Сплиту, у породици радника каменоресца и зидара. После завршене основне школе, ради у радионици сплитског каменоресца Билинића, где се упознаје са Иваном Мештровићем. Школовао се у Бечу, у атељеу Ивана Мештровића.[2] Своја дела је излагао у оквиру павиљона Краљевине Србије на међународној изложби у Риму 1911. године.[3]
Пред Први светски рат настанио се у Београду. У току рата повлачио се са српском војском, те је ратне године провео у емиграцији.[4][5] Након окончања Првог светског рата, Росандић постаје професор на Уметничкој школи у Београду. Он је 1929. године, направио кућу у улици Љубе Јовановића број 3, у којој је током наредних деценија живео и радио. Завештао ју је Београду, тако да се у њој, од 1963. године, налази музејска поставка која садржи аутентичан намештај, прибор и лична документа Томе Росандића, као и део његових радова.
Један је од оснивача Уметничке академије у Београду 1937. године и био је њен први ректор.[6] Био је професор Уметничке школе у Београду.
Члан Српске краљевске академије је постао 2. марта 1946. године, а редовни члан Одељења ликовних и музичких уметности САНУ је постао 22. марта 1948. године.[1]
Његов опус обухвата портрете, бисте, монументалне скулптуре, јавне и надгробне споменике,[2] а једно од његових најпознатијих дела је скулптура „Играли се коњи врани“[2] која је израђена од бронзе и 1939. године постављена испред тадашње Скупштине (данашњи Дом Народне скупштине), у Београду.[7]
Уз Сретена Стојановића, Ристу Стијовића и Петра Палавичинија убраја се у протагонисте српске савремене скулптуре.[8]
Његова супруга била је Марија Росандић.
ГалеријаУреди
Главе Турака 1910. Народни музеј (Београд).
Глава детета у ружичастом мермеру из 1911. Део колекције Адлигата
Глава Христа 1915. (Музеј савремене уметности).
Скулптура "Играли се коњи врани" испред Народне скупштине
Бацач камена (1935), Народни музеј (Београд).
Види јошУреди
- Списак српских сликара
- Уметничка група Облик
- Иван Мештровић
- Љуба Ивановић,
- Мило Милуновић,
- Сретен Стојановић,
- Зора Петровић,
- Петар Лубарда,
- Иван Табаковић,
- Марко Челебоновић,
- Недељко Гвозденовић,
- Љубица Сокић,
- Ђорђе Андрејевић Кун,
- Стојан Ћелић,
- Младен Србиновић,
- Радомир Рељић и
- Никола Јанковић
- Спомен-биста Милану Ракићу у Београду
РеференцеУреди
- ^ а б Биографија на сајту САНУ Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2015), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б в Ђ., М (25. 12. 2009). „Арт азбука: Тома Росандић”. Политика.
- ^ Elezović, Zvezdana (2009). „Kosovske teme paviljona Kraljevine Srbije na međunarodnoj izložbi u Rimu 1911. godine”. Baština. 27.
- ^ Интернет сајт Тромеђа: Тома Росандић - биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015).
- ^ Интернет сајт скулптуре Србија: Тома Росандић[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „Историјат Факултета примењених уметности”. Званична презентација. Универзитет уметности у Београду, Факултет примењених уметности. Архивирано из оригинала 16. 04. 2018. г. Приступљено 8. 2. 2018.
- ^ Васиљевић, Бранка. „Завршена обнова зграде српских железница у Немањиној”. Politika Online. Приступљено 2022-02-24.
- ^ И. Просен, Милан (2007). „РЕЉЕФИ СРЕТЕНА СТОЈАНОВИЋА У РЕЦЕПЦИЈИ СТИЛА АР ДЕКО У СРПСКОЈ АРХИТЕКТУРИ”. Зборник Народног музеја. XVIII–2: 217—234.
ЛитератураУреди
- Ђ., М (25. 12. 2009). „Арт азбука: Тома Росандић”. Политика.
- Биографија на сајту САНУ
- Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 596 страна.
- Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране.
Спољашње везеУреди
- Музеј града Београда — Легат Томе Росандића
- S.POPOVIĆ Umesto države lični poduhvat
- Играли се ликови рани – Тома Росандић (1878—1958) (16. август 2016)
- РОСАНДИЋЕВА СКУЛПТУРА У АДЛИГАТУ: Музеј књига и путовања и српске књижевности на Бањици добио поклон („Вечерње новости”, 28. септембар 2020)