Љубомир Радановић

Љубомир Радановић (Цетиње, 21. јул 1960) бивши је југословенски фудбалер, некадашњи играч Партизана.

Љубомир Радановић
Лични подаци
Датум рођења (1960-07-21)21. јул 1960.(63 год.)
Место рођења Цетиње, ФНР Југославија
Држављанство СФРЈ
Позиција одбрана
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1977—1981
1981—1988
1988—1990
1990—1991
1991—1992
1992—1995
Ловћен
Партизан
Стандард Лијеж
Ница
Стандард Лијеж
Белинцона
36
172
62
33
4
(1)
(15)
(3)
(3)
(0)
Репрезентативна каријера
1983—1988 Југославија 34 (3)

Спортска каријера уреди

Клуб уреди

Рођен је 21. јула 1960. године у Цетињу. Професионалну каријеру почео је у фудбалском клубу Ловћен са Цетиња. Играо је на позицији одбрамбеног играча. Пуну фудбалску афирмацију је стекао у дресу београдског Партизана, за којег је наступао од 1981. до 1988. године. Са „црно-белима” је три пута освајао првенство Југославије (1983, 1986, 1987).[1] Одиграо је 172 првенствене утакмице за Партизан и постигао 15 голова.

Од 1988. одлази у иностранство, прво у Белгију где је носио дрес Стандарда из Лијежа. Остао је до 1990. године, а затим годину дана је играо за француског прволигаша Ницу. Затим је поново обукао дрес Стандарда у сезони 1991/92.[2] Играчку каријеру је окончао у швајцарском друголигашу Белинцони.[3]

Репрезентација уреди

За А репрезентацију Југославије одиграо је 34 утакмице и три пута био стрелац. Дебитовао је 1983. на утакмици против Француске (0:4) у Паризу, а опростио се 1988. у сусрету са Шкотском (1:1) у Глазгову.[1] Био је учесник Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу, када је освојена бронзана медаља.[4]

Постигао је победоносни гол на утакмици против Бугарске (3:2) у Сплиту 1983, који је омогућио Југославији учешће на шампионату Европе 1984. године и свакако је то један од значајнијих тренутака историје југословенског фудбала.[1]

Голови за репрезентацију
Бр. Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1 21. децембар 1983. Сплит   Бугарска
3:2
3:2
Квалификације за ЕП 1984.
2 31. март 1984. Суботица   Мађарска
2:0
2:1
Пријатељска утакмица
3 16. децембар 1987. Измир   Турска
1:0
3:2
Квалификације за ЕП 1988.

Успеси уреди

Људи моји, је ли то могуће.”

 — Младен Делић, спортски коментатор, реакција након Радановићевог гола Бугарској 21. децембра 1983.

  1. 1982/83.
  2. 1985/86.
  3. 1986/87.

Приватан живот уреди

Радановић има двоје деце, синове Гаврила (рођен 1982) и Марка (1985).[5] Има фирму која се бави спортским менаџментом и организацијом мечева.[6]

Референце уреди

  1. ^ а б в „Radanović Ljubomir reprezentativci”. reprezentacija.rs. 23. 12. 2018. Приступљено 23. 12. 2018. 
  2. ^ „Ljubomir Radanović - Sport.de”. sport.de. 23. 12. 2018. Приступљено 23. 12. 2018. 
  3. ^ „Ljubomir Radanovic - Player Profile”. transfermarkt.com. 23. 12. 2018. Приступљено 23. 12. 2018. 
  4. ^ „Ljubomir Radanovic profile”. olympic.org. Приступљено 23. 12. 2018. 
  5. ^ „Радановић: Милош ми спасао каријеру!”. Вечерње новости. 11. 02. 2018. Приступљено 23. 12. 2018. 
  6. ^ „"LJUDI, JE LI TO MOGUĆE?" Radanović tri decenije kasnije: Nisam shvatao značaj gola protiv Bugarske”. sport.blic.rs. 08. 06. 2017. Приступљено 23. 12. 2018. 

Спољашње везе уреди