Отворите главни мени

Симо Крунић (Сарајево, 13. јануар 1967) је бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.

Симо Крунић
Лични подаци
Пуно име Симо Крунић
Датум рођења (1967-01-13)13. јануар 1967.(52 год.)
Место рођења Сарајево, СФРЈ
Позиција тренер
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1987—1988
1987—1988
1988—1992
1992—1994
1994—1996
1996
1996—1997
1997—1998
1998—2000
2000
Сарајево
Фамос Храсница
Жељезничар
ОФК Београд
Атлетико Марбеља
Поханг Атомс
Чукарички Станком
Лариса
ИЛТЕКС Калохори
Панетоликос
3 (0)
12 (1)
50 (2)
59 (0)
44 (3)
6 (2)
8 (0)
32 (4)
47 (2)
15 (3)
Тренерска каријера

2006
2006—2007
2006—2007
2008
2009
2010
2011
2011—2013
2013
2014—2015
2017—2018
2018—2019
2019
2019
Његош Ловћенац
СЦГ до 21 (помоћник)
БАСК
Србија (помоћник)
Жељезничар
ОФК Београд
Чукарички
Инђија
Јагодина
Далијан
Јагодина
Радник Сурдулица
Чукарички
Србија (помоћник)
Раднички Ниш
* Датум актуелизовања: 14. новембар 2017.
** Датум актуелизовања: 14. новембар 2017.

Играчка каријераУреди

Крунић је играо за Сарајево и Жељезничар,[1] а због рата је 1992. дошао у Србију и заиграо за ОФК Београд.[2] После две сезоне у клубу, 1994. године прелази у шпанског друголигаша Атлетико Марбељу, где му је тренер био Драгослав Шекуларац.[3] После Марбеље је отишао у Јужну Кореју, где је играо за Поханг Атомс са којим је освојио куп Јужне Кореје 1996. године. Затим се вратио у Југославију и наступао за београдски Чукарички Станком, а 1997. године је отишао у Грчку где је наступао за Ларису, ИЛТЕКС Калохори и Панетоликос.[1]

Тренерска каријераУреди

Тренерску каријеру је започео у омладинској школи ОФК Београда, где је био и помоћни тренер.[4] Самосталну тренерску каријеру је почео у Његошу из Ловћенца.[5][4] Био је и помоћник селектору младе репрезентације СЦГ Драгомиру Окуки на Европском првенству за младе 2006. у Португалу.[4][6] Такође је био помоћник селектору сениорске репрезентације Србије Хавијеру Клементеу у квалификацијама за ЕП 2008.[4]

У сезони 2006/07. је водио БАСК у Првој лиги Србије. У јануару 2008. године је преузео сарајевски Жељезничар,[7] са којим је на крају сезоне 2007/08. завршио на деветом месту првенства БиХ.[8] У јесењем делу сезоне 2008/09. Жељо је под Крунићевом тренерском палицом заузео осмо место са 14 бодова мање од јесењег првака Зрињског и десет више од, у то време, последњепласираног Вележа.[9] Напустио је клуб у децембру 2008.

У априлу 2009. је преузео ОФК Београд.[10][9] Успео је да на крају сезоне 2008/09. обезбеди опстанак екипи ОФК Београда, након што је у последњој и одлучујућој утакмици савладао Банат (2:1) на Омладинском стадиону.[11][12] У фебруару 2010. је преузео Чукарички који се у том моменту налазио на последњем месту Суперлиге.[13] Као и са ОФК Београдом, Крунић је и са екипом Чукаричког успео да обезбеди опстанак. Клуб је тада био у лошој финансијској ситуацији па је Крунић у августу 2010. поднео оставку на место тренера.[14]

У априлу 2011. је преузео Инђију,[1] али са овим клубом није успео да сачува суперлигашки статус.[15]

У јуну 2011. Крунић је преузео екипу Јагодине.[5] Водио је овај клуб у наредне две сезоне. Фудбалери Јагодине под Крунићевим вођством остварили су највеће успехе у историји клуба. Освојили су трофеј Купа Србије 2013. године,[16] и играли квалификације за Лигу Европе.[17] Након одласка из Јагодине, током 2013. године је водио кинески Далијен.[18] У септембру 2014. је по други пут у каријери преузео Јагодину.[19] Са Јагодином је у сезони 2014/15. освојио 10. место у Суперлиги, а на крају сезоне му је истекао уговор па је напустио клуб.[20]

У марту 2017. постављен је за тренера Радника из Сурдулице.[21] Успео је да обезбеди Раднику опстанак у Суперлиги, па је у јуну 2017. продужио сарадњу са клубом на још једну годину.[22] У сезони 2017/18. са Радником је освојио девето место у Суперлиги, док је у Купу клуб из Сурдулице елиминсан у шеснаестини финала.

Крајем маја 2018. је преузео Чукарички, по други пут у својој каријери.[23] Крунић је са екипом Чукаричког у сезони 2018/19. освојио четврто место у Суперлиги Србије па је тако клуб изборио пласман у квалификације за Лигу Европе, први пут после три године. На крају сезоне му је истекао уговор па је напустио клуб.[24]

Крунић је 4. јула 2019. постављен за тренера Радничког из Ниша.[25]

ТрофејиУреди

као играч:

као тренер:

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „Симо Крунић нови тренер Инђије”. b92.net. 11. 4. 2011. Приступљено 16. 7. 2019. 
  2. ^ „Симо Крунић”. ofkbeograd.co.rs. Приступљено 16. 7. 2019. 
  3. ^ „"Одузео бих пасош ономе ко одбије да игра за Србију". mondo.rs. 8. 2. 2019. Приступљено 16. 7. 2019. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 „Клементе ме тражио”. novosti.rs. 6. 6. 2006. Приступљено 16. 7. 2019. 
  5. 5,0 5,1 „Симо Крунић на клупи Јагодине”. b92.net. 20. 6. 2011. Приступљено 16. 7. 2019. 
  6. ^ „Старт без Вучинића”. novosti.rs. 22. 5. 2006. Приступљено 16. 7. 2019. 
  7. ^ „Представљен нови тренер Жељезничара Симо Крунић”. klix.ba. 18. 1. 2008. Приступљено 16. 7. 2019. 
  8. ^ „"Прерано сам добио шансу у Жељи, требао сам сазријети". sportsport.ba. 10. 3. 2016. Приступљено 16. 7. 2019. 
  9. 9,0 9,1 „Симо Крунић нови шеф Романтичара”. sportsport.ba. 13. 4. 2009. Приступљено 16. 7. 2019. 
  10. ^ „ОФК: Ивановићу отказ, нови тренер Симо Крунић”. mondo.rs. 13. 4. 2009. Приступљено 16. 7. 2019. 
  11. ^ „Тренер ОФК-а: Била би срамота да смо испали”. mondo.rs. 30. 5. 2009. Приступљено 16. 7. 2019. 
  12. ^ „Крунићев ОФК Београд се спасио”. sportsport.ba. 30. 5. 2009. Приступљено 16. 7. 2019. 
  13. ^ „Симо Крунић на клупи "фењераша". mondo.rs. 1. 2. 2010. Приступљено 16. 7. 2019. 
  14. ^ „Крунић напустио Чукарички”. b92.net. 12. 8. 2010. Приступљено 16. 7. 2019. 
  15. ^ „Инђија - Смедерево 2:0 (1:0)”. fkindjija.com. 30. 5. 2011. Приступљено 16. 7. 2019. 
  16. ^ „Крунић: Заслужили смо да освојимо Куп из првог покушаја, имали смо и среће”. sport.blic.rs. 8. 5. 2013. Приступљено 16. 7. 2019. 
  17. ^ „Јагодину су у Суперлиги тренирала само тројица!”. mondo.rs. 18. 9. 2014. Приступљено 16. 7. 2019. 
  18. ^ „Крунић: Ко је још у Кини чуо за Симу?! Сале, хвала ти!”. mozzartsport.com. 9. 6. 2013. Приступљено 16. 7. 2019. 
  19. ^ „Крунић: Иако су ми планови били везани за иностранство, Јагодину нисам могао да одбијем”. novosti.rs. 18. 9. 2014. Приступљено 16. 7. 2019. 
  20. ^ „Јагодина има новог тренера”. mondo.rs. 12. 6. 2015. Приступљено 16. 7. 2019. 
  21. ^ „Крунић преузео Радник”. mondo.rs. 22. 3. 2017. Приступљено 16. 7. 2019. 
  22. ^ „Симо Крунић наставља сарадњу са сурдуличким Радником”. infovranjske.rs. 14. 6. 2017. Приступљено 16. 7. 2019. 
  23. ^ „Симо Крунић наследио Лалатовића у Чукаричком”. b92.net. 24. 5. 2018. Приступљено 16. 7. 2019. 
  24. ^ „Симо Крунић и Чукарички завршили сарадњу”. b92.net. 24. 5. 2019. Приступљено 16. 7. 2019. 
  25. ^ „Званично: Симо Крунић нови тренер Радничког”. mozzartsport.com. 4. 7. 2019. Приступљено 16. 7. 2019. 

Спољашње везеУреди