Отворите главни мени

Ловћенац (мађ. Szeghegy; нем. Sekitsch, Winkelsberg) насеље је у Србији у општини Мали Иђош у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 3161 становника.

Ловћенац
14.06.2011. Lovcenac - panoramio.jpg
Раскрсница у селу
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаМали Иђош
Становништво
 — 2011.Пад 3161
 — густина96/км2
Географске карактеристике
Координате45°40′32″ СГШ; 19°41′17″ ИГД / 45.6755° СГШ; 19.688166° ИГД / 45.6755; 19.688166Координате: 45°40′32″ СГШ; 19°41′17″ ИГД / 45.6755° СГШ; 19.688166° ИГД / 45.6755; 19.688166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина89 м
Површина38,3 км2
Ловћенац на мапи Србије
Ловћенац
Ловћенац
Ловћенац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24322
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Назив местаУреди

Првобитно место се звало Секић, али после Другог светског рата досељеници из Црне Горе су променили име места у Ловћенац.

Оригинално име места је било Сегхеђ, али и мађарска популација је користила популарнију српску верзију Секић и искварену верзију Сикић коју су користили Немци.

ИсторијаУреди

 
Српски православни храм Светог Петра Цетињског у Ловћенцу
 
Католичка црква у Ловћенцу

Секић се први пут спомиње 1476. године и било је насељено Србима. Немци су се доселили 1786. године и то са разних страна и то је била група позната под именом војвођанске и дунавске Швабе.

На свом врхунцу, село је бројало око 6.000 становника, већином Немаца. После Другог светског рата, Немци су избегли, а село је насељено колонистима из Црне Горе, који сада чине већинско становништво.

Током 1944-46 овде је био Логор за Немце у Секићу.

ДемографијаУреди

У насељу Ловћенац живи 2859 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,1 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 1149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

 
Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.791
1953. 4.413
1961. 4.800
1971. 4.159
1981. 4.016
1991. 4.049 3.966
2002. 3.693 3.763
2011. 3.161
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Црногорци
  
2.100 56,86 %
Срби
  
1.242 33,63 %
Мађари
  
107 2,89 %
Хрвати
  
27 0,73 %
Русини
  
18 0,48 %
Македонци
  
15 0,40 %
Југословени
  
14 0,37 %
Муслимани
  
6 0,16 %
Немци
  
4 0,10 %
Роми
  
3 0,08 %
Чеси
  
2 0,05 %
Словенци
  
2 0,05 %
Руси
  
2 0,05 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Словаци
  
1 0,02 %
Буњевци
  
1 0,02 %
Бошњаци
  
1 0,02 %
непознато
  
13 0,35 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Слободан Ћурчић, број становника Војводине, Нови Сад, 1996.

Спољашње везеУреди