Ловћенац

Ловћенац
Ловћенац;
	Раскрсница у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобачки
Општина	Мали Иђош
Становништво
— 2022.	2585
— густина	82/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 40′ 48″ С; 19° 41′ 32″ И / 45.6798646° С; 19.6920981° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	89 m
Површина	38,3 km2
	Ловћенац Ловћенац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24322
Позивни број	024
Регистарска ознака	SU

Ловћенац (мађ. Szeghegy; нем. Sekitsch, Winkelsberg) насеље је у Србији, у општини Мали Иђош, у Севернобачком округу. Према попису из 2022. има 2585 становника (према попису из 2011. било је 3161 становника).^[1]

Овде се налази ФК Његош Ловћенац.

Назив места

Првобитно место се звало Секић, али после Другог светског рата досељеници из Црне Горе су променили име места у Ловћенац.

Оригинално име места је било Сегхеђ, али и мађарска популација је користила популарнију српску верзију Секић и искварену верзију Сикић коју су користили Немци.

Историја

Српски православни храм Светог Петра Цетињског у Ловћенцу

Католичка црква у Ловћенцу

Секић се први пут спомиње 1476. године и било је насељено Србима. Немци су се доселили 1786. године и то са разних страна и то је била група позната под именом Дунавске Швабе.

На свом врхунцу, село је бројало око 6.000 становника, већином Немаца. После Другог светског рата, Немци су избегли, а село је насељено колонистима из Црне Горе, који сада чине већинско становништво.

Током 1944–1946. овде је био логор за Немце у Секићу.

Демографија

У насељу Ловћенац живи 2859 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,1 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 1149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	4.791
1953.	4.413
1961.	4.800
1971.	4.159
1981.	4.016
1991.	4.049	3.966
2002.	3.693	3.763
2011.	3.161
2022.	2.585

Етнички састав према попису из 2022.‍^[3]

Срби	1.249	48,31%
Црногорци	965	37,33%
Мађари	93	3,59%
Роми	12	0,46%
Македонци	10	0,38%
Југословени	9	0,34%
Русини	9	0,34%
Хрвати	8	0,31%
Украјинци	7	0,27%
Муслимани	3	0,11%
остали	39	1,50%
Регионална приpadnost	10	0,38%
Непознато	75	2,90%
Неизјашњени	93	3,59%
укупно: 2.585

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	13	21
80+	23	36
75—79	40	69
70—74	87	117
65—69	74	125
60—64	84	111
55—59	50	78
50—54	156	105
45—49	172	159
40—44	154	147
35—39	88	127
30—34	87	98
25—29	103	108
20—24	160	148
15—19	162	142
10—14	123	148
5—9	109	89
0—4	88	92
Просек :	37,1	39,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.045	1.027	1.306	1.075	1.108	1.176	1.149

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	214	244	189	249	149	67	26	4	5	2	3,21

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.453	517	824	67	45	0
Женски	1.591	398	839	299	49	6
УКУПНО	3.044	915	1.663	366	94	6

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	574	221	0	0	168
Женски	423	103	0	0	122
УКУПНО	997	324	0	0	290
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	16	46	9	40
Женски	1	0	49	8	7
УКУПНО	3	16	95	17	47
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	2	39	17	4
Женски	14	5	17	43	48
УКУПНО	19	7	56	60	52
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	1
Женски	4	0	0	2
УКУПНО	8	0	0	3

Галерија

Типична швапска кућа у Ловћенцу
Железничка станица 2003
Меморијални споменик подигнут 1895. за погинуле у бици између Хрвата и Мађара 1849. године
Амблем немачке дијаспоре пореклом из Ловћенца (Sekitsch) са годином бивствовања
Секић добија пошту 1872.