Дневник (новине)

Дневник
Тип	дневне новине
Издавач	Дневник Војводина прес
Главни уредник	Нада Вујовић
Оснивање	15. новембар 1942.
Језик	српски
Седиште	Булевар Михајла Пупина 6
Град	Нови Сад
Земља	Србија
Веб-сајт	www.dnevnik.rs

Дневник је најстарија новинско-издавачка и штампарска кућа у Војводини. Окосницу овог предузећа чини информативно-политички дневни лист „Дневник“. Предузеће се налази на Булевару ослобођења у Новом Саду. Од сличних листова, од „Дневника“ је старија само београдска „Политика“.

Историја

Издања Дневника из 2000. Део колекције Адлигата

Лист је покренут илегално од стране војвођанских антифашиста, за време мађарске окупације 15. новембра 1942. године, а првобитно име му је било „Слободна Војводина“. Штампан је у илегалној подземној штампарији на тадашњој периферији Новог Сада, код Алмашког гробља. Лист је био политичког карактера и представљао је гласило Покрајинског народноослободилачког одбора Војводине. Први уредник листа био је народни херој Светозар Марковић Тоза, а поред Марковића, текстове су написали и Бранко Бајић и Никола Петровић. Лист је штампан на гештетнеру и илегалним каналима растурен по Бачкој.

Кад је курир који је износио новине из базе био ухапшен, одао је адресу штампарије и четири дана после изласка првог броја, 19. новембра, мађарска полиција је заједно са жандармима опколила кућу и открила базу изграђену испод дворишне терасе. Уредник листа, Светозар Марковић, је ухапшен и изведен пред војни суд, где је осуђен на смрт. Обешен је у касарни у Футошкој улици 9. фебруара 1943.

Преживели Никола Петровић је, заједно са Гезом Тиквицким, организовао нову базу у Старом Врбасу, тако да наредни бројеви листа излазе овде, а потом у Парагама у породичној кући Исе Сремца чија су жена Рокса и син Милош одеведени током рације у злогласни логор Дахау где им се губи траг. Кад је руководство НОП-а у Бачкој успоставило сталну везу са центром покрета у Срему, „Слободна Војводина“ је премештена у Сурдук. Уређивање листа поверено је Јовану Поповићу, тадашњем секретару Покрајинског НО одбора. Лист је штампан у Сурдуку од новембра 1943. до септембра 1944, а преко „партизанске поште“ дистрибуиран је по целој Војводини.

Кад је руководство НОП-а из Срема прешло у ослобођени Петровград (данашњи Зрењанин) и „Слободна Војводина“ је октобра 1944. премештена у овај град на Бегеју, а 19. новембра враћена је у Нови Сад. Овде је излазила као дневни лист на српском и мађарском језику. Мађарска верзија листа носила је назив „Szabad Vajdaság“, а касније је преименована у „Magyar Szó“ („Мађарска реч“). Верзија листа на српском језику излазила је под именом „Слободна Војводина“ све до краја 1952. године, а од 1. јануара 1953. излази под именом „Дневник“.

Развојни пут читаве куће Дневник и експанзија везују се за године реформи и стабилизације уставног и политичког положаја Аутономне Покрајине Војводине. До 2003. Дневник је био јавно гласило у власништву Скупштине Аутономне Покрајине Војводине. Тада већински власник листа Дневник постаје немачка медијска компанија ВАЦ (нем. WAZ, скраћено од Westdeutsche Allgemeine Zeitung) 55%, a мањински – 45% Дневник холдинг, односно АП Војводина која има 52% удела у Холдингу. Заједничко предузеће добија назив „Дневник Војводина прес“.

Издања

Невен (основан: 1979)
Пољопривредник (основане: 1956)
Ловачке новине (основане: 1961)
Службени лист АП Војводине (основан: 1953)
Еликсир (основан: 1972)

Галерија

Насловна страна првог броја Слободне Војводине, новембар 1942.
Кућа у којој је штампан први број Слободне Војводине
Споме плоча на кући у којој је штампан први број Слободне Војводине

Види још

Србски дневник

Литература

Др Душан Попов, Слободна Војводина, Енциклопедија Новог Сада, свеска 25, Нови Сад, 2005.
Др Душан Попов, Дневник, Енциклопедија Новог Сада, свеска 7, Нови Сад, 1996.
Др Дејан Пралица, Анализа медијског дискурса војвођанске дневне штампа о актуелним темама из земаља региона, у: Зборник Место и значај медијскоих студија за међународну сарадњу, Нови Сад, Филозофски факултет, 2011, стр. 48.