Сурдук

Сурдук
Сурдук;
	Православна црква у Сурдуку
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Стара Пазова
Становништво
— 2022.	1202
— густина	65/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 04′ 19″ С; 20° 19′ 05″ И / 45.071833° С; 20.318° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	109 m
Површина	34,6 km2
	Сурдук Сурдук на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22307
Позивни број	022
Регистарска ознака	ST

Сурдук је насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу, око 40 km северно од Београда. Према попису из 2022. било је 1202 становника.

Име

Сурдук је турска реч и значи провалија. Име означава провалију близу Дунава, који протиче поред села. У антици место је било познато као Rittium.

Историја

У Сурдуку је чест пренумерант српских књига био трговац Матија Вулко.^[1]

У бечком листу "Световид", објавио је своју песму Павле Вујевић из Сурдука.^[2] Вујевић је месни трговац (1843) који такође набавља књиге претплатом.^[3]

Црква Светог Николе у Сурдуку је подигнута 1816. године.

Добровољно ватрогасно друштво Сурдук пре Другог светског рата
Добровољно ватрогасно друштво Сурдук после Другог светског рата
Споменик код цркве у Сурдуку
Споменик код цркве у Сурдуку. На споменику су и крст и петокрака
Доњи натпис на споменику
Крст у центру села
Имена људи који су дали прилог за подизање крста

Демографија

У насељу Сурдук живи 1308 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (41,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 543 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.687
1953.	1.712
1961.	1.782
1971.	1.467
1981.	1.332
1991.	1.253	1.238
2002.	1.589	1.622
2011.	1.397

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	1.463	92,07%
Роми	61	3,83%
Словаци	10	0,62%
Хрвати	7	0,44%
Црногорци	6	0,37%
Мађари	4	0,25%
Југословени	4	0,25%
Словенци	2	0,12%
Бугари	2	0,12%
Русини	1	0,06%
Руси	1	0,06%
Бошњаци	1	0,06%
непознато	8	0,50%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	3
80+	16	28
75—79	22	36
70—74	48	53
65—69	44	74
60—64	57	58
55—59	46	50
50—54	67	66
45—49	59	57
40—44	56	56
35—39	49	47
30—34	36	61
25—29	43	34
20—24	54	44
15—19	46	44
10—14	54	55
5—9	41	36
0—4	29	20
Просек :	41,2	44,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	422	450	491	455	449	427	543

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	117	155	85	83	57	33	12	1	0	0	2,93

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	643	172	405	34	25	7
Женски	711	123	390	162	34	2
УКУПНО	1.354	295	795	196	59	9

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	293	157	0	0	52
Женски	178	74	0	3	24
Укупно	471	231	0	3	76

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	3	25	3	12
Женски	0	3	22	3	3
Укупно	2	6	47	6	15

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	7	4	4
Женски	2	6	9	3	21
Укупно	2	7	16	7	25

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	18
Женски	0	0	0	5
Укупно	5	0	0	23

Референце

^ Јован Поповић Стерија: "Живот и витешка војевања славног кнеза епископа Ђорђа Кастриота Скендербега", Будим 1828.
^ "Световид", Беч 24. април 1854.
^ Х.Чоке: "Златотворно село", превод, Сегедин 1843.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Јован Поповић Стерија: "Живот и витешка војевања славног кнеза епископа Ђорђа Кастриота Скендербега", Будим 1828.

[2] "Световид", Беч 24. април 1854.

[3] Х.Чоке: "Златотворно село", превод, Сегедин 1843.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]