Сурдук

Сурдук
Сурдук;
	Православна црква у Сурдуку
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Стара Пазова
Становништво
— 2011.	1397
— густина	65/км2
Географске карактеристике
Координате	45° 04′ 19″ СГШ; 20° 19′ 05″ ИГД / 45.071833° СГШ; 20.318° ИГДКоординате: 45° 04′ 19″ СГШ; 20° 19′ 05″ ИГД / 45.071833° СГШ; 20.318° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	109 м
Површина	34,6 км2
	Сурдук Сурдук на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	22307
Позивни број	022
Регистарска ознака	ST

Сурдук је насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу, око 40 km северно од Београда. Према попису из 2011. било је 1397 становника.

Црква Светог Николе у Сурдуку је подигнута 1816. године.

ИмеУреди

Сурдук је турска реч и значи провалија. Име означава провалију близу Дунава, који протиче поред села. У антици место је било познато као Rittium.

ИсторијаУреди

У Сурдуку је чест пренумент српских књига био трговац Матија Вулко.^[1] Млади Стефан Николајевић је 1831. слушалац стихотворења (гимназијалац).^[2]

А у бечком листу "Световид", објавио је своју песму Павле Вујевић из Сурдука.^[3] Вујевић је месни трговац (1843) који такође набавља књиге претплатом.^[4]

Добровољно ватрогасно друштво Сурдук пре Другог светског рата
Добровољно ватрогасно друштво Сурдук после Другог светског рата
Споменик код цркве у Сурдуку
Споменик код цркве у Сурдуку. На споменику су и крст и петокрака
Доњи натпис на споменику
Крст у центру села
Имена људи који су дали прилог за подизање крста

ДемографијаУреди

У насељу Сурдук живи 1308 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (41,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 543 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	1.687
1953.	1.712
1961.	1.782
1971.	1.467
1981.	1.332
1991.	1.253	1.238
2002.	1.589	1.622
2011.	1.397

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	1.463	92,07%
Роми	61	3,83%
Словаци	10	0,62%
Хрвати	7	0,44%
Црногорци	6	0,37%
Мађари	4	0,25%
Југословени	4	0,25%
Словенци	2	0,12%
Бугари	2	0,12%
Русини	1	0,06%
Руси	1	0,06%
Бошњаци	1	0,06%
непознато	8	0,50%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	0	3
80+	16	28
75—79	22	36
70—74	48	53
65—69	44	74
60—64	57	58
55—59	46	50
50—54	67	66
45—49	59	57
40—44	56	56
35—39	49	47
30—34	36	61
25—29	43	34
20—24	54	44
15—19	46	44
10—14	54	55
5—9	41	36
0—4	29	20
Просек :	41,2	44,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	422	450	491	455	449	427	543

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	117	155	85	83	57	33	12	1	0	0	2,93

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	643	172	405	34	25	7
Женски	711	123	390	162	34	2
УКУПНО	1.354	295	795	196	59	9

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	293	157	0	0	52
Женски	178	74	0	3	24
УКУПНО	471	231	0	3	76
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	3	25	3	12
Женски	0	3	22	3	3
УКУПНО	2	6	47	6	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	7	4	4
Женски	2	6	9	3	21
УКУПНО	2	7	16	7	25
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	18
Женски	0	0	0	5
УКУПНО	5	0	0	23

РеференцеУреди

^ Јован Поповић Стерија: "Живот и витешка војевања славног кнеза епископа Ђорђа Кастриота Скендербега", Будим 1828.
^ "Сербска пчела", Будим 1831.
^ "Световид", Беч 24. април 1854.
^ Х.Чоке: "Златотворно село", превод, Сегедин 1843.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везеУреди

[1] Јован Поповић Стерија: "Живот и витешка војевања славног кнеза епископа Ђорђа Кастриота Скендербега", Будим 1828.

[2] "Сербска пчела", Будим 1831.

[3] "Световид", Беч 24. април 1854.

[4] Х.Чоке: "Златотворно село", превод, Сегедин 1843.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]