Саво Милошевић

Саво Милошевић (рођен 2. септембра, 1973. у Бијељини, СФР Југославија) је бивши српски фудбалер који је играо на позицији нападача.

Саво Милошевић
Savo Milosevic-mc.rs.jpg
Лични подаци
Пуно име Саво Милошевић
Датум рођења (1973-09-02)2. септембар 1973.(46 год.)
Место рођења Бијељина, СФРЈ
Висина 1,86 м
Позиција нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1992—1995
1995—1998
1998—2000
2000—2004
2002
2002—2003
2003—2004
2004—2007
2008
Партизан
Астон Вила
Реал Сарагоса
Парма
Реал Сарагоса
Еспањол
Селта Виго
Осасуна
Рубин Казањ
98
90
72
31
16
34
37
82
16
(65)
(29)
(38)
(9)
(6)
(12)
(14)
(21)
(3)
Укупно 476 (197)
Репрезентативна каријера
1994—2008 СРЈ, СЦГ, Србија 102 (37)
Тренерска каријера
2011—2012 Црна Гора (асистент селектора)
2019— Партизан

У каријери је играо за београдски Партизан, након тога потписао је за енглески клуб Астон Вилу, пре него што је провео велику већину каријере у Шпанији, где је у 241 утакмици за четири клуба, постигао укупно 91 првенствени гол. Током своје шеснаестогодишње професионалне играчке каријере, Милошевић је постигао готово 300 званичних голова у нешто више од 660 наступа.

Одиграо је 102 утакмице и постигао 37 голова за репрезентацију Југославије, СЦГ и Србије. Заједно са Патриком Клајвертом био је најбољи стрелац на Европском првенству 2000. са 5 постигнутих голова. Тренутно је тренер Партизана.[1]

Радио је као потпредседник у Фудбалском савезу Србије.[2] Дана 27. марта 2019. је раскинуо уговор са Фудбалским савезом Србије да би истог дана постао тренер Партизана.

Клупска каријераУреди

ЈугославијаУреди

Каријеру је започео у екипи Јање из Бијељине. Пресудан моменат догодио се у јесен, 1987. године, када је у Јањи гостовала омладинска репрезентација Југославије, за коју су играли Ален Бокшић, Звонко Милојевић… Пред крај утакмице на терен је истрчао тада четрнаестогодишњи Милошевић. Искористио је прву прилику која му се пружила. Савладао је Милојевића и постигао гол. Један од присутних тренера, Иван Чабриновић одмах га је препоручио за кадетску репрезентацију.[3][4]

Недуго затим, на Савину адресу стигао је позив од селектора кадета Куновца и Кобешчака, али и од Партизана. Прихватио је позив из Београда и као дебитант, у сезони 1992/93. у црно-белом дресу постигао 14 погодака. У наредне две сезоне био је најбољи стрелац Прве лиге Југославије. Био је у тиму који је 1994. освојио другу дуплу круну у историји Партизана. За црно-беле, за које је играо само три године, на 98 првенствених утакмица постигао је чак 65 голова.[4]

Освојио је две узастопне титуле првака (1993, 1994) и један куп Југославије (1994).

ИностранствоУреди

У лето 1995. потписао је уговор са премијерлигашем Астон Вилом, а трансфер је био вредан 3,5 милиона фунти што је био клупски рекорд у то време. У Енглеској је постигао 29 погодака на 90 премијерлигашких мечева, а од трофеја успео је да освоји Лига куп. У финалу Лига купа, одиграном на Вемблију, његова Астон Вила победила је Лидс јунајтед са резултатом 3:0, а Милошевић је постигао први гол на мечу.[5]

Године 1998. одлази у Реал Сарагосу. Експлодирао је у својој другој сезони када је постигао 21 гол на 37 лигашких мечева.[6]

Након добрих партија у Шпанији, Саво је у лето 2000. потписао уговор са Пармом вредан 25 милиона евра.[7] Провео је једну и по сезону са њима али није успео да се наметне.

У јануару 2002. се враћа у Реал Сарагосу као позајмљен играч. Одиграо је 16 утакмица до краја сезоне и постигао 6 голова. Након тога је поново био позајмљен прво Еспањолу[8] а затим и Селти.[9] Са њима је наставио са добрим партијама.

У јулу 2004. Милошевић је потписао трогодишњи уговор са Осасуном.[10] Са њима је као искусан играч пружао добре партије. У својој другој сезони је стигао са овим малим тимом до четвртог места у Примери и квалификација за Лигу шампиона. Напустио их је у лето 2007. након што му је истекао уговор.

У марту 2008. одлази у руски Рубин Казањ.[11] Са њима је стигао до прве титуле руског првака у клупској историји. Постигао је одлучујући гол за титулу на мечу са Сатурном.[12] На крају те сезоне се пензионисао у 35 години.

РепрезентацијаУреди

Милошевић је одиграо 102 меча и постигао 37 голова за репрезентације СРЈ, СЦГ и Србије.[13] Дебитовао је у децембру 1994. на пријатељском мечу са Бразилом у Порто Алегреу.

На Европском првенству 2000. био је заједно са Патриком Клојвертом најбољи стрелац шампионата са 5 постигнутих голова, с тим што је одиграо један меч мање од Холанђанина.

На Светском првенству 2006. одиграо је свој 100. меч у репрезентацији, у поразу 6:0 од Аргентине.

Свој последњи меч, и уједно једини за репрезентацију Србије, одиграо је 19. новембра 2008. против Бугарске, постигавши 2 гола у победи Србије од 6:1.[14]

ТренерУреди

Од 2011. до 2012. Милошевић је обављао функцију помоћника селектора Бранка Брновића у репрезентацији Црне Горе.[15]

Дана 27. марта 2019. године, Милошевића је управни одбор ФК Партизан именовао за новог шефа стручног штаба,[16] а прву победу на месту тренера Партизана остварио је 3. априла 2019, победом од 3:2 против Чукаричког.[17]

У првом вечитом дербију на месту тренера Партизана, његов тим претрпео је пораз од Црвене звезде резултатом 2:1, а утешни гол је постигао Рикардо Гомес у 90. минуту.[18]

На крају прве сезоне, Милошевић је успео да Партизан уведе у квалификације за Лигу Европе у сезони 2019/20.[19] Дана 23. маја 2019. освојио је први трофеј у тренерској каријери, пошто је Партизан победио Црвену звезду резултатом 0:1 у финалу Купа Србије 2018/19, голом Бојана Остојића.[20]

У јулу и августу 2019. године, Партизан је обезбедио своје девето учешће у групној фази УЕФА Лиге Европе.[21] Под Милошевићевим вођством, Партизан је у квалификацијама побеђивао редом екипе Конахс Ки номадс (1:0, 3:0),[22] Јени Малатијаспор (3:1, 0:1)[23] и Молде (2:1, 1:1).[24] Партизан је на жребу 30. августа 2019. из трећег шешира био сврстан у групу Л заједно са Манчестер јунајтедом, Астаном и АЗ Алкмаром.[25] Партизан није успео да се пласира у нокаут фазу такмичења, пошто је имао две победе, исто толико пута изгубио и одиграо нерешено.[26]

Приватни животУреди

Милошевић је рођен у српској породици у Бијељини, област Семберија. Одрастао је у Јоховцу,[27] где је живео са млађим братом Андријом (1975–2013) и млађом сестром Цвијетом.[28] Милошевићева мајка је преминула 2000. године од рака.[29]

Милошевић је био присталица политичке партије Демократска странка коју је тада водио Борис Тадић, подржавао је ту странку од 1993. године након састанка са Зораном Ђинђићем, а званично је постао члан 2003. године.[29]

Милошевић је ожењен Весном, са којом има два сина и кћерку.[27] Син Никола је такође фудбалер. Дана 11. јуна 2011. године, након породичне свађе, његовог оца Стевана (1953–2011) убио је његов деда Сава (1928–2012) у породичној кући у Главичицама.[30][31]

Голови за репрезентацијуУреди

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 31. јануар 1995. Хонгконг, Хонгконг   Хонгконг 1–2 1–3 Карлсберг куп
2. 31. јануар 1995. Хонгконг, Хонгконг   Хонгконг 1–3 1–3
3. 31. март 1995. Београд, Југославија   Уругвај 1–0 1–0 Пријатељска
4. 20. септембар 1995. Солун, Грчка   Грчка 0–2 0–2 Пријатељска
5. 24. април 1996. Београд, Југославија   Фарска Острва 3–0 3–1 Квалификације за Светско првенство 1998.
6. 2. јун 1996. Београд, Југославија   Малта 4–0 6–0 Квалификације за Светско првенство 1998.
7. 6. октобар 1996. Тофтир, Фарска Острва   Фарска Острва 0–1 1–8 Квалификације за Светско првенство 1998.
8. 6. октобар 1996. Тофтир, Фарска Острва   Фарска Острва 1–4 1–8
9. 6. октобар 1996. Тофтир, Фарска Острва   Фарска Острва 1–5 1–8
10. 10. фебруар 1997. Хонгконг, Хонгконг   Хонгконг 0–1 1–3 Карлсберг куп
11. 2. април 1997. Праг, Чешка   Чешка 1–2 1–2 Квалификације за Светско првенство 1998.
12. 11. октобар 1997. Валета, Малта   Малта 0–1 0–5 Квалификације за Светско првенство 1998.
13. 29. октобар 1997. Будимпешта, Мађарска   Мађарска 0–7 1–7 Бараж за Светско првенство 1998.
14. 15. новембар 1997. Београд, Југославија   Мађарска 1–0 5–0 Бараж за Светско првенство 1998.
15. 29. мај 1998. Београд, Југославија   Нигерија 1–0 3–0 Пријатељска
16. 23. септембар 1998. Сао Луис, Бразил   Бразил 0–1 1–1 Пријатељска
17. 10. фебруар 1999. Валета, Малта   Малта 0–3 0–3 Квалификације за Европско првенство 2000.
18. 8. јун 1999. Солун, Грчка   Малта 2–1 4–1 Квалификације за Европско првенство 2000.
19. 8. јун 1999. Солун, Грчка   Малта 4–1 4–1
20. 8. септембар 1999. Скопље, Република Македонија   Македонија 0–1 2–4 Квалификације за Европско првенство 2000.
21. 13. јун 2000. Шарлроа, Белгија   Словенија 1–3 3–3 Европско првенство 2000.
22. 13. јун 2000. Шарлроа, Белгија   Словенија 3–3 3–3
23. 18. јун 2000. Лијеж, Белгија   Норвешка 0–1 0–1 Европско првенство 2000.
24. 21. јун 2000. Бриж, Белгија   Шпанија 0–1 4–3 Европско првенство 2000.
25. 25. јун 2000. Ротердам, Холандија   Холандија 6–1 6–1 Европско првенство 2000.
26. 3. септембар 2000. Луксембург, Луксембург   Луксембург 0–1 0–2 Квалификације за Светско првенство 2002.
27. 28. март 2001. Љубљана, Словенија   Словенија 0–1 1–1 Квалификације за Светско првенство 2002.
28. 6. јун 2001. Тофтир, Фарска Острва   Фарска Острва 0–4 0–6 Квалификације за Светско првенство 2002.
29. 1. септембар 2001. Базел, Швајцарска    Швајцарска 1–1 1–2 Квалификације за Светско првенство 2002.
30. 6. октобар 2001. Београд, Југославија   Луксембург 4–2 6–2 Квалификације за Светско првенство 2002.
31. 6. октобар 2001. Београд, Југославија   Луксембург 5–2 6–2
32. 13. фебруар 2002. Финикс, САД   Мексико 2–0 2–1 Пријатељска
33. 11. октобар 2003. Кардиф, Велс   Велс 1–2 2–3 Квалификације за Европско првенство 2004.
34. 11. јул 2004. Фукуока, Јапан   Словачка 1–0 2–0 Кирин куп
35. 13. октобар 2004. Београд, Србија и Црна Гора   Сан Марино 1–0 5–0 Квалификације за Светско првенство 2006.
36. 19. новембар 2008. Београд, Србија   Бугарска 3–1 6–1 Пријатељска
37. 19. новембар 2008. Београд, Србија   Бугарска 4–1 6–1

Статистика каријереУреди

КлубУреди

[32][33]

Клуб Сезона Лига Куп Лига куп Континентално Укупно
Првенство Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол
Партизан 1992/93. Прва лига СР Југославије 31 14 31 14
1993/94. 32 21 32 21
1994/95. 35 30 35 30
Укупно 98 65 98 65
ФК Астон Вила 1995/96. Премијер лига 37 12 5 1 7 1 49 14
1996/97. 30 10 3 0 1 0 2[a] 0 36 10
1997/98. 23 7 2 1 1 0 6[a] 1 32 9
Укупно 90 29 10 2 9 1 8 1 117 33
Реал Сарагоса 1998/99. Прва лига Шпаније 35 17 2 1 37 18
1999/00. 37 21 5 1 42 22
Укупно 72 38 7 2 79 40
Парма 2000/01. Серија А 21 8 5 2 5[a] 2 31 12
2001/02. 10 1 3 1 6[b] 1 19 3
Укупно 31 9 8 3 11 3 50 15
Реал Сарагоса (поз.) 2001/02. Прва лига Шпаније 16 6 16 6
Укупно 16 6 16 6
Еспањол (поз.) 2002/03. Прва лига Шпаније 34 12 1 0 35 12
Укупно 34 12 1 0 35 12
Селта Виго (поз.) 2003/04. Прва лига Шпаније 37 14 5 1 9[c] 1 51 16
Укупно 37 14 5 1 9 1 51 16
Осасуна 2004/05. Прва лига Шпаније 27 6 7 0 34 6
2005/06 32 11 2[a] 1 34 12
2006/07 23 4 1 0 12[d] 0 36 4
Укупно 82 21 8 0 14 1 104 22
Рубин Казањ 2008. Премијер лига Русије 16 3 1 0 17 3
Укупно 16 3 1 0 17 3
Каријера укупно 476 197 40 8 9 1 42 6 567 212
Notes
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Играо у Купу УЕФА
  2. ^ Четири утакмице и један гол у Купу УЕФА, две утакмице у Лиги шампиона
  3. ^ Утакмица у Лиги шампиона
  4. ^ Десет утакмица у Купу УЕФА, две утакмице у Лиги шампиона

РепрезентацијаУреди

  • Играо за СР Југославију (1994–2002), Србију и Црну Гору (2003–2006), и Србију (2008).[34]
Репрезентација Год Ута Гол
СР Југославија 1994 1 0
1995 7 4
1996 7 5
1997 9 5
1998 11 2
1999 7 4
2000 12 6
2001 8 5
2002 9 1
Србија и Црна Гора
2003 10 1
2004 7 2
2005 8 0
2006 5 0
Србија
2007 0 0
2008 1 2
Укупно 102 37

Статистика као тренерУреди

Ажурирано 15. децембра 2019
Статистика као тренер
Тим Од До Резултат
О П Н И Про %
Партизан март 2019 данас 46 29 6 11 63.04
Укупно 46 29 6 11 63.04

Трофеји (као играч)Уреди

ПартизанУреди

Астон ВилаУреди

Рубин КазањУреди

Трофеји (као тренер)Уреди

ПартизанУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Саво Милошевић нови тренер Партизана”. Званични сајт ФК Партизан. 27. 3. 2019. Приступљено 17. 12. 2019. 
  2. ^ „Потпредседници ФСС”. Фудбалски савез Србије. 17. 10. 2017. Приступљено 17. 12. 2019. 
  3. ^ „Od Janje do Vemblija”. vreme.com. 27. 2. 1999. Приступљено 20. 2. 2018. 
  4. 4,0 4,1 „Savo Milošević, fudbaler - Napadač”. ekapija.com. 14. 11. 2009. Приступљено 20. 2. 2018. 
  5. ^ „Milosevic gives; Villa a touch of magic”. The Independent. 25. 3. 1996. Приступљено 14. 1. 2016. 
  6. ^ „EL PERSONAJE – El serbio flemático – El gol número 20 de Savo Milosevic da al Zaragoza opciones al título”. El País. 16. 5. 2000. Приступљено 14. 1. 2016. 
  7. ^ „Savo's Parma move imminent”. bbc.co.uk. 27. 7. 2000. Приступљено 3. 12. 2013. 
  8. ^ „Espanyol move for Milosevic”. uefa.com. 18. 7. 2002. Приступљено 3. 12. 2013. 
  9. ^ „Celta gamble on Milosevic”. uefa.com. 24. 7. 2003. Приступљено 3. 12. 2013. 
  10. ^ „Savo Milošević u Osasuni”. b92.net. 17. 7. 2004. Приступљено 3. 12. 2013. 
  11. ^ „Savo Milošević u Rubinu iz Kazanja”. b92.net. 8. 3. 2008. Приступљено 3. 12. 2013. 
  12. ^ „Savo doneo titulu Rubinu!”. b92.net. 2. 11. 2008. Приступљено 3. 12. 2013. 
  13. ^ „Savo Milosevic – Goals in International Matches at RSSSF”. b92.net. 17. 12. 2019. Приступљено 17. 12. 2019. 
  14. ^ „Savo, hvala i bravo!”. Večernje novosti. 19. 11. 2008. Приступљено 17. 10. 2017. 
  15. ^ „Potvrđeno: Savo Milošević je novi trener Partizana!”. Радио-телевизија БН. 27. 3. 2019. Приступљено 27. 3. 2019. 
  16. ^ „Savo Milošević novi trener Partizana”. Sport1.ba. 27. 3. 2019. Приступљено 27. 3. 2019. 
  17. ^ „Partizan vs Čukarički”. Rezultati.com. Приступљено 3. 4. 2019. 
  18. ^ K.H. (25. 4. 2019). „Crvena zvezda pokazala moć u odnosu na Partizan i slavila u "večitom derbiju". Klix.ba. Приступљено 25. 4. 2019. 
  19. ^ „SUPERLIGA JE ZAVŠRENA: Zvezda je šampion! Bačka i Zemun ispali u drugu ligu, Dimano u poslednjem trenutku izborio baraž! (FOTO)”. Kurir.rs. 19. 5. 2019. Приступљено 19. 5. 2019. 
  20. ^ „PARTIZAN NAPRAVIO ČUDO NA MARAKANI: Pehar četvrtu godinu zaredom ostaje u Humskoj! Crno-beli savladali Zvezdu u finalu Kupa Srbije! Saša Ilić sa trofejom otišao u legendu (KURIR TV)”. Kurir.rs. 23. 5. 2019. Приступљено 23. 5. 2019. 
  21. ^ Bataković, Marko. „UEFA ŠALJE MILIONE U HUMSKU! Evo koliko je Partizan zaradio samo od plasmana u Ligu Evrope!”. Blic.rs. Приступљено 31. 8. 2019. 
  22. ^ Catterall, Will (1. 8. 2019). „FK Partizan 3 Connah's Quay Nomads 0 - Nomads' Europa League adventure ends”. northwales. Приступљено 31. 8. 2019. 
  23. ^ „ЈЕНИ МАЛАТИЈАСПОР - ПАРТИЗАН 1:0(1:0)”. FK PARTIZAN. Приступљено 31. 8. 2019. 
  24. ^ „МОЛДЕ - ПАРТИЗАН 1:1(0:0)”. FK PARTIZAN (на језику: српски). Приступљено 31. 8. 2019. 
  25. ^ UEFA.com. „Europa League 2019/20: all the fixtures”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 8. 2019. 
  26. ^ „Партизанова трагедија у Хагу: Европско пролеће остало је само црно-бели сан (ФОТО+ВИДЕО)”. Вечерње новости. Приступљено 19. 12. 2019. 
  27. 27,0 27,1 „Savo Milošević”. Puls. Приступљено 5. 5. 2015. 
  28. ^ „Zla kob porodice Milošević”. 1. 12. 2013. 
  29. 29,0 29,1 „Sloboda i pravda se ne dobijaju na tanjiru” [Freedom and justice are not handed on a plate]. Vreme. 29. 5. 2014. Приступљено 5. 5. 2015. 
  30. ^ „Premier League – Milosevic's father killed by grandfather”. Yahoo! Sports. 11. 6. 2011. Приступљено 11. 6. 2011. 
  31. ^ „Father of former Aston Villa striker Savo Milosevic killed by the grandfather after argument”. The Daily Telegraph. 13. 6. 2011. Приступљено 27. 10. 2015. 
  32. ^ „Savo Milošević”. thefinalball.com. Приступљено 10. 8. 2018. 
  33. ^ Саво Милошевић на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)
  34. ^ „Savo Milošević”. European Football. Приступљено 10. 8. 2018. 

Спољашње везеУреди

Претходник:
Драган Стојковић
Капитен Југославије / СЦГ / Србије
Наследник:
Дејан Станковић