Ђовани Гали

Ђовани Гали (Пиза, 29. април 1958) бивши је италијански професионални фудбалер, који је играо на позицији голмана, а садашњи италијански политичар.

Ђовани Гали
Giovanni galli.JPG
Гали у јануару 2011. године
Лични подаци
Датум рођења (1958-04-29)29. април 1958.(62 год.)
Место рођења Пиза,  Италија
Висина 1,87 м
Позиција фудбалски голман
Јуниорска каријера
Фјорентина
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1977—1986
1986—1990
1990—1993
1993—1994
1994—1995
1995—1996
Фјорентина
Милан
Наполи
Торино
Парма
Лучесе
259
98
98
31
10
26
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
Репрезентативна каријера
1976—1982
1983—1986
Италија до 21
Италија
22
19
(0)
(0)

У професионалној каријери која је трајала готово две деценије, Гали је одиграо 496 утакмица у Серији А, углавном са Фјорентином где се задржао девет сезона и са Миланом где је играо четири сезоне и са којим је освојио шест титула.

За репрезентацију Италије играо је током осамдесетих година, на два Светска првенства и на Европском првенству 1980. године. Био је у резерви тима Италије који је освојио Светско првенство 1982. и као главни голман на Светском првенству 1986. године.

БиографијаУреди

Гали је рођен 29. априла 1958. године у Пизи. Његов син био је фудбалер Николо Гали (1983—2001) који је погинуо је у саобраћајној несрећи.[1][2][3] Ожењен је Аном, са којом има ћерке Камилу и Каролину.[4]

У децембру 2007. године Гали је постао директор Вероне, а оставку на позицију дао је после само два месеца. Касније је радио и као фудбалски истраживач.[5][3]

Фудбалска каријераУреди

Гали је професионалну каријеру започео у свом родном граду на позицији играча средине терена, пре него што је постао голман.[5] Професионалну каријеру започео је у Фјорентини 1977. године, где је играо девет сезона у Серији А. Од сезоне 1986/87. играо је за Милан, где се афирмисао као један од најбољих голмана Италије, освајајући титулу у Серији А и Суперкуп Италије током своје прве сезоне у овом тиму. Са Миланом је такође освојио УЕФА суперкуп 1989. и 1990. године, као и Интерконтинентални куп 1989. године. Са Миланом је стигао и до финала Куп Италије током сезоне 1989/1990. Током последње сезоне у Милану често је био суочен са конкуренцијом за први тим, а на његовом месту често је играо Андреа Пазагали, којег је Ариго Саки често уводио током лигашких утакмица, док је Гали играо на европским утакмицама.[3]

Године 1990. након што је тридесетдвогодишњи Себастијано Роси потписао уговор са Миланом, Гали је напустио Милан и потписао уговор са Наполијем и појављивао се просечно на 33 утакмица током сезоне, а у клубу се задржао до 1993. године. Прву утакмицу играо је у Суперкупу против Јувентуса, на којој је његов тим тријумфовао резултатом 5:1.[3] Од 1993. године ’’играо је као први голман Торина током једна сезоне, а стигли су до полуфинала Купа Италије и четвртфинала Купа победника купова. Од 1994. до 1995. године био је резервни голман Парме, која је те сезоне освојила Куп УЕФА и стигла до финала Купа Италије, такође је била трећа на табели Серије А.[3] Гали се пензионисао 1996. године када је имао тридесет и три године, након краће каријере у Лучесеу, који је играо у Серији Б.[5][3]

Гали је био део састава репрезентације Италје која је освојила Светско првенство 1982. године, али није одиграо ниједну утакмицу на првеству, пошто је заједно са Бордоном био резерва, док је на голу репрезентације био Дино Зоф.[5][6] Такође је био замена Зофу на Европском првенству 1980. године, на којем је Италија завршила на четвртом месту.[7] Гали је дебитовао за репрезентацију Италије у пријатељској мечу против репрезентације Грчке, 5. октобра 1983. године, а утакмица је завршена победом Италије, резултатом 3:0.[3] Као први голман, Гали је игроа на Светском првенству 1986. године одржаном у Мексику.[5][8][9] Током турнира, Италије одиграла нерешено са репрезентацијом Аргентине, а Гали је критикован у медијима због примљеног гола, који је постигао Дијего Марадона.[10] Након првенства више није позиван у репрезентацију, а укупно је играо на 19 утакмица.[5][11]

Стил игреУреди

Гали је сматран једним од најбољих голмана Италије и света током његове каријере.[12][13][14][15] Гали је био изузетно доследан, рефлективан и поуздан голман, јаке телесне грађе и одличне технике.[16][17][18] Истицао се својом елеганцијом, стила и покрета.[19][20][21][22] Био је познато по снажном позиционом осећају, као и по мирној личности и озбиљном понашању на терену и ван њега.[23][24]

Упркос томе што је био резервни голман, веома је цењен због свог каризматичног вођства, менталитета и способности да комуницира са својим браниоцима и тако имао њихово поверење.[25][26][27] Изузетно се сналазио у Милану због своје брзине, што је омогућило његовом тиму да одржи високу одбрамбену линију.[8][28]

ПолитикаУреди

Након што је престао да се бави фудбалом, Гали је започео политичу каријеру. Дана 1. марта 2009. године проглашен је за градоначелника денсог центра на локалним изборима у Фиренци. Његову кандидатуру подржала је Северна лига и Народ слободе, као и неколико мањих локалних покрета. У првом кругу избора одржаном 6. и 7. јуна завршио је на другом месту са 32% гласова; сукцесивно је поражен четрнаест дана касније у другом кругу избора од левичарског кадидата Матео Ренција, који је имао 40% локалних гласова.[29][30]

ТрофејиУреди

КлубУреди

Милан[3]
Наполи[3]
Парма[3]
Италија[3]

ИндивидуалниУреди

  • Зид славних Милана[12]
  • Зид славних Фјорентине[31]

РеференцеУреди

  1. ^ Marcucci, Gigi (14. 12. 2003). „"La morte di Galli non fu una fatalità" Il giovane calciatore mor ì contro un guardrail senza protezione. Il Pm chiede 4 rinvii a g iudizio” (на језику: италијански). L'Unità. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 28. 12. 2018. 
  2. ^ „La morte del giovane Niccolò Galli tre assolti per prescrizione” (на језику: италијански). La Repubblica. 18. 3. 2011. Приступљено 28. 12. 2018. 
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 „Giovanni GALLI” (на језику: Italian). Magliarossonera.it. Приступљено 30. 8. 2016. 
  4. ^ Sara D'Oriano (15. 4. 2010). „Giovanni Galli, la lezione di uno che non molla mai” (на језику: Italian). Toscana Oggi. Приступљено 30. 8. 2016. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Giorgio Dell’Arti (17. 8. 2015). „Giovanni Galli” (на језику: Italian). Il Corriere della Sera. Приступљено 30. 8. 2016. 
  6. ^ LICIA GRANELLO (4. 10. 1994). „SETTIMO PORTIERE, E' IL CT DEI TORMENTI” (на језику: Italian). La Repubblica. Приступљено 30. 8. 2016. 
  7. ^ Giovanni Galli FIFA competition record
  8. 8,0 8,1 „GALLI O TANCREDI ANCORA NON SCELGO” (на језику: Italian). La Repubblica. 28. 3. 1986. Приступљено 30. 8. 2016. 
  9. ^ „10 GENNAIO 1955 - Franco Tancredi compie 60 anni” (на језику: Italian). LaRoma24.it. 10. 1. 2015. Приступљено 30. 8. 2016. 
  10. ^ Mario Sconcerti; Gianni Brera. „Mondiali 1986: Italia-Argentina 1-1” (на језику: Italian). storiedicalcio.altervista.org. Приступљено 22. 9. 2018. 
  11. ^ „Galli, Giovanni” (на језику: Italian). FIGC. Приступљено 30. 8. 2016. 
  12. 12,0 12,1 „A.C. Milan Hall of Fame: Giovanni Galli”. acmilan.com. Приступљено 31. 3. 2015. 
  13. ^ „Calamai: "Lafont mi ricorda Giovanni Galli da giovane. La Fiorentina ha pescato bene…" (на језику: Italian). www.fiorentinanews.com. 5. 8. 2018. Приступљено 22. 9. 2018. 
  14. ^ Gianluca Pacchiarotti. „I MIGLIORI D'ABRUZZO E I MIGLIORI DI SEMPRE” (на језику: Italian). www.gianlucapacchiarotti.com. Приступљено 22. 9. 2018. 
  15. ^ Paolo Salvatore Orr (13. 3. 2009). „Sport e politica, il caso di Giovanni Galli” (на језику: Italian). sport.tiscali.it. Приступљено 22. 9. 2018. 
  16. ^ LICIA GRANELLO (18. 6. 1991). „LENTINI, L' ULTIMO ACQUISTO” (на језику: Italian). La Repubblica. Приступљено 22. 9. 2018. 
  17. ^ „Giovanni Galli” (на језику: Italian). www.mondotoro.it. Приступљено 22. 9. 2018. 
  18. ^ „Reina, il portiere più titolato della storia azzurra” (на језику: Italian). www.spazionapoli.it. 18. 8. 2013. Приступљено 22. 9. 2018. 
  19. ^ „Lanni? Bravo, parola di portieri” (на језику: Italian). Il Tirreno. 6. 2. 2013. Приступљено 22. 9. 2018. 
  20. ^ David Guetta (30. 7. 2016). „Il numero uno dei numeri uno "È amore" (на језику: Italian). Il Corriere Fiorentino. Приступљено 22. 9. 2018. 
  21. ^ Alberto Polverosi (31. 12. 2013). „GALLI "TUTTI SANNO SEGNARE MA PARARE SOTTO IL SETTE…" (на језику: Italian). www.cinquantamila.it. Приступљено 22. 9. 2018. 
  22. ^ Cantone, Salvatore (29. 8. 2018). „Orsi: “Donnarumma? Ecco in cosa deve migliorare… (на језику: Italian). Pianeta Milan. Приступљено 8. 10. 2019. 
  23. ^ Alessandro Del'Orto (3. 3. 2009). „IL CALCIATORE CHE NON VOLEVA ESSERE UN VIP” (на језику: Italian). www.cinquantamila.it. Приступљено 22. 9. 2018. 
  24. ^ LICIA GRANELLO (4. 10. 1994). „SETTIMO PORTIERE, E' IL CT DEI TORMENTI” (на језику: Italian). La Repubblica. Приступљено 22. 9. 2018. 
  25. ^ Simone Bernabei (29. 4. 2016). „Giovanni Galli, trionfatore a Spagna '82 e colonna di un Milan vincente” (на језику: Italian). TuttoMercatoWeb. Приступљено 30. 8. 2016. 
  26. ^ Furio Zara (29. 4. 2011). „Galli, un altro della generazione di portiere” (на језику: Italian). Il Corriere dello Sport. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2016. Приступљено 30. 8. 2016. 
  27. ^ Alberto Polverosi (30. 8. 2017). „Il ruolo del portiere: L'evoluzione dei numeri 1” (на језику: Italian). www.ilnumero1.it. Приступљено 22. 9. 2018. 
  28. ^ MASSIMO ORLANDI (23. 9. 2005). „GIOVANNI GALLI: un numero uno con i piedi per terra” (на језику: Italian). Toscana Oggi. Приступљено 30. 8. 2016. 
  29. ^ Mattwo Renzi takes Florence; Italy Chronicles, 24 June 2009
  30. ^ „Giovanni Galli lascia il Pdl "Darò vita ad un gruppo civico" [Giovanni Galli leaves Pdl "I will give life to a civic group"]. La Repubblica (на језику: Italian). 9. 9. 2011. Приступљено 7. 1. 2016. 
  31. ^ „IV Hall of Fame Viola: Toldo, Chiarugi e non solo entrano nella galleria degli onori” (на језику: Italian). violanews.com. 8. 12. 2015. Приступљено 30. 8. 2016. 

Спољашње везеУреди