Википедија

Финале УЕФА Лиге шампиона 2008.

16. финале Лиге шампиона (53. укупно)
(преусмерено са Финале Лиге шампиона 2008.)

Финале УЕФА Лиге шампиона 2008. била је фудбалска утакмица која се одиграла у среду 21. маја 2008. на Стадиону Лужњики у Москви како би се одредио победник УЕФА Лиге шампиона у сезони 2007/08. У финалу су се срели Манчестер јунајтед и Челси, а то је био први пут да су се на утакмици која одређује првака Европе срела два тима из Енглеске. Такође је ово било тек треће финале у историји Лиге шампиона где су се срела два клуба из исте државе, након 2000. (где су се среле две екипе из Шпаније; Реал Мадрид и Валенсија) и 2003. (где су се среле две екипе из Италије; Милан и Јувентус). Први пут се финале Лиге шампиона одиграло у Русији. За Јунајтед је ово било укупно треће финале најпрестижнијег европског такмичења, након 1968. и 1999, а за Челси је било прво.

Финале УЕФА Лиге шампиона 2008.
Званичан постер за финалну утакмицу
ДогађајУЕФА Лига шампиона 2007/08.

Манчестер јунајтед
Челси
Енглеска Енглеска
1
(6)		 1
(5)
После продужетака
Манчестер јунајтед бољи у извођењу једанаестераца (6 : 5)
Датум21. мај 2008. (2008-05-21)
СтадионЛужњики, Москва
Играч утакмицеЕдвин ван дер Сар
(Манчестер јунајтед)[1]
СудијаСловачка Љубош Михељ
Посећеност67.310
Времеоблачно
14°C
96% влажност ваздуха[2]
← 2007
2009 →

Манчестер јунајтед је био победник утакмице пошто је био бољи у извођењу пенала резултатом 6 : 5 након регуларног дела утакмице који је завршен нерешено (1 : 1). Први је мрежу на утакмици затресао Кристијано Роналдо у 26. минуту. Вес Браун је центрирао лопту у казнени простор Плаваца, а Роналдо је главом послао лопту у гол. Френк Лампард поравнао је резултат тик пред крај првог полувремена. Утакмица је пролазила без већих инцидената све док центарфор Челсија Дидије Дрогба није био искључен из игре након што је ошамарио дефанзивца Јунајтеда Немању Видића четири минута пре краја другог продужетка. Питање новог првака Европе су на крају одлучивали једанаестерци. Једини неуспешан извођач у прве четири серије био је Роналдо, чији је полувисок ударац зауставио Петр Чех. На почетку пете серије Нани је изједначио на 4 : 4. Прилику за победу Челсија имао је капитен Плаваца Џон Тери. Међутим, због обилне кише, Тери се приликом шута оклизнуо а лопта је погодила стативу. У следећој серији прецизни су били за Јунајтед Андерсон и Рајан Гигс, а за Челси је погодио Саломон Калу. Следећи на реду је био Николас Анелка коме је голман Црвених ђавола Едвин ван дер Сар одбранио ударац и том интервенцијом донео Јунајтеду трећи наслов првака Европе.

Више од 67.000 људи је уживо пратило финале Лиге шампиона. Манчестер јунајтед је као победник шампионата добио седам милиона евра, а Челси четири милиона (не рачунајући примања из ранијих утакмица, ТВ права и сл.). Пошто је био победник такмичења, Јунајтед је касније те године играо Суперкуп Европе (пораз са 1 : 2 од руског Зенита) и Светско клупско првенство (победа са 1 : 0 над еквадорским клубом Кито).

Позадина уреди

Манчестер јунајтед и Челси су међусобно одиграли 150 утакмица до финала УЕФА Лиге шампиона 2008. У европским такмичењима ова два клуба се никада раније нису срела. У тих претходних 150 сусрета, Јунајтед је био успешнији 65 пута, док је Челси победник био 41 пут, а 44 утакмице су завршене нерешено.

Због ранијих ограничења у виду броја клубова из исте државе који учествују у европским такмичењима, Јунајтед је срео само два енглеска противника раније у Европи[nb 1] док је Челси у том погледу имао више искуства будући да је одиграо дотад дванаест утакмица против домаћих клубова (пет победа, пет ремија и два пораза).[nb 2] Забележена су још два случаја до 2008. где су се у финалу Лиге шампиона срела два тима који се налазе у истој земљи: Реал Мадрид је 2000. победио Валенсију (3 : 0) на Стад де Франсу, а 2003. одиграно је финале између Милана и Јувентуса које је завршено са 0 : 0 пре но што је Милан победио Стару даму 3 : 2 после извођења пенала.[5]

Пут до финала уреди

За више информација погледајте: УЕФА Лига шампиона 2007/08.
Напомена: У утакмицама испод је прво наведен резултат финалисте, а потом резултат противника.
  Манчестер јунајтед Фаза такмичења   Челси
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
  Спортинг 1 : 0 (Г) Прво коло   Розенборг 1 : 1 (Д)
  Рома 1 : 0 (Д) Друго коло   Валенсија 2 : 1 (Г)
  Динамо Кијев 4 : 2 (Г) Треће коло   Шалке 04 2 : 0 (Д)
  Динамо Кијев 4 : 0 (Д) Четврто коло   Шалке 04 0 : 0 (Г)
  Спортинг 2 : 1 (Д) Пето коло   Розенборг 4 : 0 (Г)
  Рома 1 : 1 (Г) Шесто коло   Валенсија 0 : 0 (Д)
Првопласирани Групе Ф
Тим У П Н И ДГ ПГ ГР Б
  Манчестер јунајтед 6 5 1 0 13 4 +9 14
  Рома 6 3 2 1 11 6 +5 8
  Спортинг 6 2 1 3 9 8 +1 8
  Динамо Кијев 6 0 0 6 4 19 −15 2
Поредак у групној фази Првопласирани Групе Б
Тим У П Н И ДГ ПГ ГР Б
  Челси 6 3 3 0 9 2 +7 12
  Шалке 04 6 2 2 2 5 4 +1 8
  Розенборг 6 2 1 3 6 10 −4 7
  Валенсија 6 1 2 3 2 6 −4 5
Противник Укупно Прва утакмица Друга утакмица Елиминациона фаза Противник Укупно Прва утакмица Друга утакмица
  Лион 2 : 1 1 : 1 (Г) 1 : 0 (Д) Осмина финала   Олимпијакос 3 : 0 0 : 0 (Г) 3 : 0 (Д)
  Рома 3 : 0 2 : 0 (Г) 1 : 0 (Д) Четвртфинале   Фенербахче 3 : 2 1 : 2 (Г) 2 : 0 (Д)
  Барселона 1 : 0 0 : 0 (Г) 1 : 0 (Д) Полуфинале   Ливерпул 4 : 3 1 : 1 (Г) 3 : 2 (п. с. н.) (Д)

Утакмица уреди

Детаљи уреди

Манчестер јунајтед  1 : 1 (п. с. н.)  Челси
Роналдо   26’ Извештај Лампард   45’
Пенали
Тевез  
Керик  
Роналдо  
Харгривс  
Нани  
Андерсон  
Гигс  		 6 : 5   Балак
  Белети
  Лампард
  Кол
  Тери
  Калу
  Анелка
Гледалаца: 67.310
 
 
 
 
 
 
 
 
Манчестер јунајтед[2]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Челси[2]
Правила[7]

90 минута.
30 минута продужетака у случају нерешеног резултата након 90 минута.
Извођење пенала, ако је резултат нерешен и након продужетака.
Максимално три замене по екипи, а четврта је дозвољена у продужецима.

Г 1   Едвин ван дер Сар
О 6   Вес Браун   120+5’
О 5   Рио Фердинанд (к)   43’
О 15   Немања Видић   111’
О 3   Патрис Евра
С 4   Овен Харгривс
С 18   Пол Сколс   21’   87’
С 16   Мајкл Керик
С 7   Кристијано Роналдо
Н 10   Вејн Руни   101’
Н 32   Карлос Тевез   116’
Измене:
Г 29   Томаш Кужак
О 22   Џон О’Шеј
О 27   Микаел Силвестр
С 8   Андерсон   120+5’
С 11   Рајан Гигс   87’
С 17   Нани   101’
С 24   Дарен Флечер
Тренер:
  Сер Алекс Фергусон
 
Г 1   Петр Чех
О 5   Микаел Есјен   118’
О 6   Рикардо Карваљо   45+2’
О 26   Џон Тери (к)
О 3   Ешли Кол
С 4   Клод Макелеле   21’   120+4’
С 13   Михаел Балак   116’
С 8   Френк Лампард
Н 10   Џо Кол   99’
Н 15   Флоран Малуда   92’
Н 11   Дидије Дрогба   116’
Измене:
Г 23   Карло Кудичини
О 33   Алекс
О 35   Хулијано Белети   120+4’
С 12   Џон Оби Микел
Н 7   Андриј Шевченко
Н 21   Саломон Калу   92’
Н 39   Николас Анелка   99’
Тренер:
  Аврам Грант

Играч утакмице:
Едвин ван дер Сар (Манчестер јунајтед)[8][9]
Играч утакмице у избору навијача:
Кристијано Роналдо (Манчестер јунајтед)[10]

Помоћне судије:
Роман Слишко (Словачка)
Мартин Балко (Словачка)
Четврти судија:
Владимир Хрињак (Словачка)

Статистика уреди

Прво полувреме Друго полувреме Продужеци Укупно
МЈ ЧЕ МЈ ЧЕ МЈ ЧЕ МЈ ЧЕ
Дато голова 1 1 0 0 0 0 1 1
Укупно удараца 5 6 4 14 3 4 12 24
Ударци у гол 3 1 0 1 2 1 5 3
Посед лопте 59% 41% — — — — 58% 42%
Корнери 2 2 2 4 1 2 5 8
Прекршаји 5 9 9 9 8 7 22 25
Офсајди 0 1 0 1 1 0 1 2
Жути картони 2 2 0 0 2 2 4 4
Црвени картони 0 0 0 0 0 1 0 1

Види још уреди

Напомене уреди

  1. ^ Први Јунајтедов сусрет с енглеским противником у еврокуповима био је у другој рунди Купa победника купова у сезони 1963/64. када је играо против браниоца титуле Тотенхем хотспура децембра 1963. Тотенхем је први меч добио на Вајт Харт Лејну са 2 : 0, али је Јунајтед на Олд трафорду резултатом 4 : 1 добио утакмицу и са укупних 4 : 3 прошао у трећу рунду. Други сусрет је био против Евертона у трећој рунди Купа сајамских градова у сезони 1964/65. У првој утакмици је било нерешено на Олд трафорду, а у другом мечу Јунајтед је победио са 2 : 1 у гостима.[3]
  2. ^ Челсијев први енглески противник дошао је у полуфиналу Купа победника купова сезоне 1970/71. То је био бранилац титуле Манчестер сити где су Плавци добили оба меча са 1 : 0. Прва „енглеска” утакмица у Европи у 21. веку била је против Арсенала у Лиги шампиона 2003/04.. Састали су се у четвртфиналу где су Плавци код куће одиграли са 1 : 1, а у гостима победили са 2 : 1. Затим су играли против Ливерпула у полуфиналима Лиге шампиона 2004/05. и 2006/07. У сезони 2004/05. изгубили су укупним резултатом са 1 : 0, а у сезони 2006/07. изгубили су на пенале 4 : 1 (после 1 : 1 у регуларном делу). Плавци су се поновно срели са Црвенима у групној фази Лиге шампиона 2005/06. где је Ливерпул бранио титулу. Обе утакмице су завршене са 0 : 0.[4]

Референце уреди

  1. ^ „2. Finals” (PDF). UEFA Champions League Statistics Handbook 2014/15. Union of European Football Associations. 2015. стр. 10. 
  2. ^ а б в „Tactical Line-ups – Final – Wednesday 21 May 2008” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 21. 5. 2008. Приступљено 25. 6. 2020. 
  3. ^ „United against teams from England”. StretfordEnd.co.uk. Приступљено 26. 6. 2020. 
  4. ^ „Manchester United FC - Chelsea FC – Match Press Kit” (PDF). UEFA.com (Union of European Football Associations). 21. 5. 2008. стр. 4—5. Приступљено 26. 6. 2020. 
  5. ^ „Manchester United FC - Chelsea FC – Match Press Kit” (PDF). UEFA.com (Union of European Football Associations). 21. 5. 2008. стр. 26. Приступљено 26. 6. 2020. 
  6. ^ „Referee appointed for UEFA Champions League final” (PDF). uefa.com. Union of European Football Associations. 19. 5. 2008. Приступљено 27. 6. 2020. 
  7. ^ „Правила финала УЕФА Лиге шампиона” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. Приступљено 27. 6. 2020. 
  8. ^ Taylor, Daniel (22. 5. 2008). „With the history of the club we deserved this trophy”. The Guardian. Guardian News and Media. Приступљено 22. 5. 2008. 
  9. ^ Rich, Tim (22. 5. 2008). „Champions League final: 'We're all feeling incredibly tired', says Sir Alex Ferguson”. Telegraph.co.uk. Telegraph Media Group. Архивирано из оригинала 18. 02. 2009. г. Приступљено 22. 5. 2008. 
  10. ^ „Man. United 1-1 Chelsea - Statistics”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Архивирано из оригинала 30. 5. 2009. г. Приступљено 27. 6. 2020. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_УЕФА_Лиге_шампиона_2008.&oldid=27547345”