Википедија

Челарево

насеље у општини Бачка Паланка, Јужнобачки округ, Србија

Челарево (слч. Čelárevo; раније Чиб) је насељено место у општини Бачка Паланка, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 4.128 становника.

Челарево
Челарево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБачка Паланка
Становништво
 — 2022.4.128
 — густина122/km2
Географске карактеристике
Координате45° 16′ 10″ С; 19° 31′ 40″ И / 45.26952° С; 19.52786° И / 45.26952; 19.52786
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина76 m
Површина33,7 km2
Челарево на карти Србије
Челарево
Челарево
Челарево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21413
Позивни број021
Регистарска ознакаBP

У Челареву се налази фабрика пива Карлсберг Србија, основана 1892. године, која је једна од најпознатијих и најбољих пивара у региону. Недалеко од насеља се налази и археолошко налазиште од изузетног значаја, познато под именом Аварска некропола.

Историја

уреди

Чеб се јавља у 18. веку као српско насеље. У њему 1733. године има 115 домова. А православни свештеници су: Илија и Гаврил Јовановић, те Михаил Маријановић.[1]

Пре Другог светског рата место је било насељено претежно живљем немачке етничке припадности и звало се Чиб. Доста се гајила кудеља, која се прерађивала у локалној фабрици.[2] Након исељавања Немаца, 1946. године, место насељавају колонисти из Босанске Крајине, а месту је промењено име у Челарево у знак сећања на народног хероја Здравка Челара (1917—1942).

У Челареву се налази Дворац Дунђерски.

Спорт

уреди

Познати спортски клубови из Челарева су: фудбалски клуб ЧСК Пивара, који се тренутно такмичи у Српској лиги Војводина, трећем рангу такмичења, затим женски кошаркашки клуб Челарево, који је члан супер лиге Србије, а такође једна од најуспешнијих спортских секција у Челареву су и стонотенисери.

Демографија

уреди

У насељу Челарево живи 4397 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,6 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 1865 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91. (Према попису становништва 2011. годеине)

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.454
1953. 3.483
1961. 3.717
1971. 4.073
1981. 4.817
1991. 5.011 4.940
2002. 5.423 5.505
2011. 4.831
2022. 4.128
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 4.396 81,06%
Словаци
  
 462 8,51%
Мађари
  
 138 2,54%
Југословени
  
 114 2,10%
Хрвати
  
 62 1,14%
Црногорци
  
 22 0,40%
Немци
  
 15 0,27%
Украјинци
  
 10 0,18%
Руси
  
 4 0,07%
Македонци
  
 4 0,07%
Чеси
  
 3 0,05%
Роми
  
 2 0,03%
Муслимани
  
 2 0,03%
Словенци
  
 1 0,01%
Албанци
  
 1 0,01%
непознато
  
 5 0,09%
Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 8
  
  
 9
80+ 23
  
  
 67
75—79 44
  
  
 71
70—74 113
  
  
 148
65—69 160
  
  
 171
60—64 162
  
  
 193
55—59 130
  
  
 136
50—54 217
  
  
 238
45—49 233
  
  
 219
40—44 194
  
  
 221
35—39 186
  
  
 169
30—34 188
  
  
 184
25—29 189
  
  
 213
20—24 184
  
  
 188
15—19 168
  
  
 160
10—14 179
  
  
 136
5—9 146
  
  
 156
0—4 112
  
  
 108
Просек : 38,6 41,1
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 709 829 961 1.161 1.460 1.597 1.865


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 297 485 432 464 134 41 11 1 0 0 2,91
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.199 658 1.385 97 57 2
Женски 2.387 517 1.414 378 75 3
УКУПНО 4.586 1.175 2.799 475 132 5
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.143 204 0 0 640
Женски 974 52 0 0 619
Укупно 2.117 256 0 0 1.259
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 34 75 24 25
Женски 1 13 103 13 4
Укупно 6 47 178 37 29
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 6 11 46 13 7
Женски 12 10 10 48 60
Укупно 18 21 56 61 67
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 23 1 0 29
Женски 11 3 0 15
Укупно 34 4 0 44

Галерија

уреди
  •  
    Стара кућа у селу
  •  
    Пивара Челарево
  •  
    Музеј пиваре
  •  
    Католичка црква
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
  2. ^ "Политика", 20. март 1937.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Челарево&oldid=29891702”