Челарево

Челарево
Челарево;
	Спомен Мајци, подигнут поводом 70-годишњице колонизације 1946—2016.
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Бачка Паланка
Становништво
— 2011.	4.831
— густина	143/км2
Географске карактеристике
Координате	45° 16′ 10″ СГШ; 19° 31′ 40″ ИГД / 45.26950° СГШ; 19.52788° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	76 м
Површина	33,7 км2
	Челарево Челарево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	21413
Позивни број	021
Регистарска ознака	BP

Челарево (слч. Čelárevo; раније Чиб) је насеље у општини Бачка Паланка, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2002. било је 5423 становника, a према попису из 2011. било је 4831 становника.

У Челареву се налази фабрика пива Карлсберг Србија, основана 1892. године, која је једна од најпознатијих и најбољих пивара у региону. Недалеко од насеља се налази и археолошко налазиште од изузетног значаја, познато под именом Аварска некропола.

ИсторијаУреди

Чеб се јавља у 18. веку као српско насеље. У њему 1733. године има 115 домова а православни свештеници су: Илија и Гаврил Јовановић, те Михаил Маријановић.^[1]

Пре Другог светског рата место је било насељено претежно живљем немачке етничке припадности и звало се Чиб. Доста се гајила кудеља, која се прерађивала у локалној фабрици.^[2] Након исељавања Немаца, 1946. године, место насељавају колонисти из Босанске Крајине, а месту је промењено име у Челарево у знак сећања на народног хероја Здравка Челара (1917—1942).

У Челареву се налази Дворац Дунђерски.

СпортУреди

Познати спортски клубови из Челарева су: фудбалски клуб ЧСК Пивара, који се тренутно такмичи у Српској лиги Војводина, трећем рангу такмичења, затим женски кошаркашки клуб Челарево, који је члан супер лиге Србије, а такође једна од најуспешнијих спортских секција у Челареву су и стонотенисери.

ДемографијаУреди

У насељу Челарево живи 4397 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,6 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 1865 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	3.454
1953.	3.483
1961.	3.717
1971.	4.073
1981.	4.817
1991.	5.011	4.940
2002.	5.423	5.505
2011.	4.831

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	4.396	81,06%
Словаци	462	8,51%
Мађари	138	2,54%
Југословени	114	2,10%
Хрвати	62	1,14%
Црногорци	22	0,40%
Немци	15	0,27%
Украјинци	10	0,18%
Руси	4	0,07%
Македонци	4	0,07%
Чеси	3	0,05%
Роми	2	0,03%
Муслимани	2	0,03%
Словенци	1	0,01%
Албанци	1	0,01%
непознато	5	0,09%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	8	9
80+	23	67
75—79	44	71
70—74	113	148
65—69	160	171
60—64	162	193
55—59	130	136
50—54	217	238
45—49	233	219
40—44	194	221
35—39	186	169
30—34	188	184
25—29	189	213
20—24	184	188
15—19	168	160
10—14	179	136
5—9	146	156
0—4	112	108
Просек :	38,6	41,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	709	829	961	1.161	1.460	1.597	1.865

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	297	485	432	464	134	41	11	1	0	0	2,91

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.199	658	1.385	97	57	2
Женски	2.387	517	1.414	378	75	3
УКУПНО	4.586	1.175	2.799	475	132	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.143	204	0	0	640
Женски	974	52	0	0	619
УКУПНО	2.117	256	0	0	1.259
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	34	75	24	25
Женски	1	13	103	13	4
УКУПНО	6	47	178	37	29
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	11	46	13	7
Женски	12	10	10	48	60
УКУПНО	18	21	56	61	67
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	23	1	0	29
Женски	11	3	0	15
УКУПНО	34	4	0	44

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
^ "Политика", 20. март 1937
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везеУреди

ГалеријаУреди

Пивара Челарево
Музеј пиваре
Католичка црква

[1] "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.

[2] "Политика", 20. март 1937

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]