Општина Бачка Паланка

јединица локалне самоуправе Републике Србије

Општина Бачка Паланка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 579 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 47.342 ha, а на шумску 2.801 ha).

Општина Бачка Паланка

Споменик краљу Петру I Карађорђевићу и зграда скупштине општине Бачка Паланка
Грб општине Бачка Паланка
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округ Јужнобачки округ
Седиште Бачка Паланка
Становништво
Становништво Пад 48.265 (2022)[1]
Географске карактеристике
Површина 579 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Бранислав Шушница (СНС)
Веб-сајт www.backapalanka.rs

Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 48.265 становника[1] (према попису из 2011. било је 55.528 становника).[2] У општини се налази 16 основних и 5 средњих школа.

Насељена места

уреди

Насељена места из 2011. године (према броју становника):

  1. Бачка Паланка - 28239
  2. Челарево - 4831
  3. Пивнице - 3337
  4. Обровац - 2944
  5. Младеново - 2679
  6. Товаришево - 2657
  7. Гајдобра - 2578
  8. Силбаш - 2467
  9. Деспотово - 1853
  10. Нова Гајдобра - 1220
  11. Параге - 921
  12. Нештин - 794
  13. Карађорђево - 738
  14. Визић - 270

Етничка структура

уреди
 
Мапа општине Бачка Паланка

У општини Бачка Паланка живи око 48.265 становника, а у самом граду 25.476. Између два пописа (2011. и 2022. године) бачкопаланчана је мање за око 13%. Највећи узрок смањена броја становника је мањи наталитет од морталитета и исељавање у друге веће центре (Нови Сад, Београд) и иностранство (Словачка, Аустрија, Немачка, Словенија…).[1]

Етничка структура општине (према попису из 2022. године):

Етнички састав према попису из 2022.[3]
Срби
  
38.026 78,78%
Словаци
  
3.988 8,26%
Мађари
  
1.045 2,16%
Роми
  
1.156 2,39%
Хрвати
  
528 1,09%
остали
  
2.043 4,23%
регионална припадност
  
138 0,28%
неизјашњени
  
1.341 2,77%
укупно: 48.265

Привреда

уреди
 
Дворац Дунђерски у Челареву

Бачка Паланка по својим природним ресурсима (обале Дунава, Тиквара, резерват Карађорђево, Фрушка гора, мрежа канала Дунав-Тиса-Дунав и пољопривредно земљиште), са повољним условима за развој туризма и изузетно погодни услови за развој транзитног саобраћаја као и три привредна гиганта Нектар сокови, Челаревска пивара и фабрика подних и зидних облога Таркет, представља једну од најразвијенијих општина у Србији. Поред Таркета, Нектара и Челаревске пиваре (Карлсберг Србија), као изузетно успешне компаније можемо навести Дунавпревоз, индустрија слада АД Малтинекс, кланицна индустрија АД Бачка – Бачка Паланка, фабрика чарапа Real Knitting -Гајдобра, фабрика електроинсталационе опреме Алинг-Гајдобра, металско предузеће Ковис БП, Мајевица, Платнер, Ениа, Фертил и многи други.[2]

Пољопривреда представља значајан потенцијал развоја са преко 44.000 хектара ораница. Углавном се гаје кукуруз, шећерна репа и друге културе, осим што последњих година значајно опадају површине на којима се узгаја пшеница. Пољопривредници Општине Бачка Паланка поседују и сточне фарме, баве се свињогојством (27.000), гајењем оваца и коза (12.000), живинарством (више од 220.000 кокошака), узгојем говеда (преко 6.000 грла)... Гајење воћа и поврћа и виноградарство има дугу традицију. Бачка Паланка има највеће површине у Србији под парадајзом 253 ха, под сојом преко 14.000 ха, узгој пасуља је највећи у Војводини (преко 100 ха), површине под јабукама су међу најзначајнијим у Србији (преко 500 ха). Према попису пољопривреде из 2012. године под виноградима је 167 ха (углавном Нештин и Визић), бостана има 92 ха (Силбаш), под паприком је 318 ха (Деспотово) и др. Географски положај, клима, здраво окружење, производни капацитети и искуство су велике предности пољопривреде овог града.

Познате личности

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди