Општина Бачка Паланка
Општина Бачка Паланка је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 579 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 47.342 ha, а на шумску 2.801 ha).
Општина Бачка Паланка | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобачки округ |
Седиште | Бачка Паланка |
Становништво | |
— 2022. | 48.265[1] |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 579 km2 |
Остали подаци | |
Председник општине | Бранислав Шушница (СНС) |
Веб-сајт | www.backapalanka.rs |
Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 48.265 становника[1] (према попису из 2011. било је 55.528 становника).[2] У општини се налази 16 основних и 5 средњих школа.
Насељена места
уредиНасељена места из 2011. године (према броју становника):
- Бачка Паланка - 28239
- Челарево - 4831
- Пивнице - 3337
- Обровац - 2944
- Младеново - 2679
- Товаришево - 2657
- Гајдобра - 2578
- Силбаш - 2467
- Деспотово - 1853
- Нова Гајдобра - 1220
- Параге - 921
- Нештин - 794
- Карађорђево - 738
- Визић - 270
Етничка структура
уредиУ општини Бачка Паланка живи око 48.265 становника, а у самом граду 25.476. Између два пописа (2011. и 2022. године) бачкопаланчана је мање за око 13%. Највећи узрок смањена броја становника је мањи наталитет од морталитета и исељавање у друге веће центре (Нови Сад, Београд) и иностранство (Словачка, Аустрија, Немачка, Словенија…).[1]
Етничка структура општине (према попису из 2022. године):
Привреда
уредиБачка Паланка по својим природним ресурсима (обале Дунава, Тиквара, резерват Карађорђево, Фрушка гора, мрежа канала Дунав-Тиса-Дунав и пољопривредно земљиште), са повољним условима за развој туризма и изузетно погодни услови за развој транзитног саобраћаја као и три привредна гиганта Нектар сокови, Челаревска пивара и фабрика подних и зидних облога Таркет, представља једну од најразвијенијих општина у Србији. Поред Таркета, Нектара и Челаревске пиваре (Карлсберг Србија), као изузетно успешне компаније можемо навести Дунавпревоз, индустрија слада АД Малтинекс, кланицна индустрија АД Бачка – Бачка Паланка, фабрика чарапа Real Knitting -Гајдобра, фабрика електроинсталационе опреме Алинг-Гајдобра, металско предузеће Ковис БП, Мајевица, Платнер, Ениа, Фертил и многи други.[2]
Пољопривреда представља значајан потенцијал развоја са преко 44.000 хектара ораница. Углавном се гаје кукуруз, шећерна репа и друге културе, осим што последњих година значајно опадају површине на којима се узгаја пшеница. Пољопривредници Општине Бачка Паланка поседују и сточне фарме, баве се свињогојством (27.000), гајењем оваца и коза (12.000), живинарством (више од 220.000 кокошака), узгојем говеда (преко 6.000 грла)... Гајење воћа и поврћа и виноградарство има дугу традицију. Бачка Паланка има највеће површине у Србији под парадајзом 253 ха, под сојом преко 14.000 ха, узгој пасуља је највећи у Војводини (преко 100 ха), површине под јабукама су међу најзначајнијим у Србији (преко 500 ха). Према попису пољопривреде из 2012. године под виноградима је 167 ха (углавном Нештин и Визић), бостана има 92 ха (Силбаш), под паприком је 318 ха (Деспотово) и др. Географски положај, клима, здраво окружење, производни капацитети и искуство су велике предности пољопривреде овог града.
Познате личности
уреди- Милан Јанић, кајакаш
- Евгеније Пилиповић, јеромонах
- Петар Челик, бодибилдер
- Пеђа Петровић, бодибилдер
- Жарко Шешум, рукометаш
- Марко Вујин, рукометаш
- Михаљ Кертес, политичар
- Ђорђе Ивеља, фудбалер
- Милан Курепа, атомски физичар
- Пеђа Меденица, певач, композитор и текстописац
Види још
уреди- Бачка Паланка - градско насеље
- Тиквара – парк природе
- ФК Бачка - чувени фудбалски клуб
Референце
уреди- ^ а б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ Етничка структура након пописа 2022.