Гајдобра (мађ. Szépliget, нем. Schönau) је насеље у Србији у општини Бачка Паланка у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2578 становника.

Гајдобра
Gajdobra Orthodox church.jpg
Православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБачка Паланка
Становништво
 — 2011.Пад 2578
 — густина85/км2
Географске карактеристике
Координате45°21′03″ СГШ; 19°26′29″ ИГД / 45.350833° СГШ; 19.441333° ИГД / 45.350833; 19.441333Координате: 45°21′03″ СГШ; 19°26′29″ ИГД / 45.350833° СГШ; 19.441333° ИГД / 45.350833; 19.441333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина91 м
Површина24,8 км2
Гајдобра на мапи Србије
Гајдобра
Гајдобра
Гајдобра на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21432
Позивни број021
Регистарска ознакаBP

ИсторијаУреди

Подручје Гајдобре је насељено још од неолита. Први пут се помиње 1464. године, под именом Добра. Исто место се спомиње и 1554. године, као насеља „Горња Добра“ и „Доња Добра“, која су насељена углавном Србима. За време владавине аустријске царице Марије Терезије и њеног сина Јосифа II,Немци (Швабе) насељавају простор Војводине.Немци насељавају Гајодбру 1763. године, где 1791. године граде цркву Св. Мартина која и данас постоји (обновљена 1897. године). Први немачки досељеници су првих 10 година били ослобођени плаћања пореза, након тога су плаћали порез назван Urbario. Немци су у Гајдобри остали до 1944. године када се враћају у Немачку, а у Гајдобру се насељавају Срби из Босне и Херцеговине.[1] Крајем 1990-их гради се православна црква Св. Петра.

ДемографијаУреди

У насељу Гајдобра живи 2441 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,4 година (40,5 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 1110 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.627
1953. 3.764
1961. 4.056
1971. 3.567
1981. 3.272
1991. 3.171
2002. 2.968
2011. 2.578
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.808 94,60 %
Словаци
  
34 1,14 %
Хрвати
  
21 0,70 %
Мађари
  
19 0,64 %
Југословени
  
16 0,53 %
Црногорци
  
15 0,50 %
Македонци
  
2 0,06 %
Русини
  
1 0,03 %
Муслимани
  
1 0,03 %
непознато
  
8 0,26 %

Албум сликаУреди

Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ „Огњишта: Величани”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 1. 2012. Приступљено 9. 1. 2012. [мртва веза]
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди