Радослав Бечејац
Радослав Бечејац (21. децембар 1941, Житиште) је бивши фудбалер Партизана, Олимпије из Љубљане и југословенски фудбалски репрезентативац.
| Радослав Бечејац | |||
|---|---|---|---|
.jpg) Радослав Бечејац | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Радослав Бечејац | ||
| Надимак | Раде | ||
| Рођење |
21. децембар 1941. Житиште,  Србија | ||
| Позиција | везни | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1956—1959 | ФК Пролетер | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1959—1963 1963—1967 1967—1973 1973—1974 |
ФК Пролетер ФК Партизан НК Олимпија ФК Санта Фе Укупно |
175 88 109 6 378 |
(?) (17) (16) (1) (34) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1961—1964 1963—1964 1965—1970 |
Југославија, млади Југославија Б Југославија Укупно |
3 4 12 19 |
(0) (1) (0) (1) |
Спортска биографијаУреди
Бечејац је своју фудбалску каријеру почео као петнаестогодишњак у тадашњем друголигашу Пролетеру из Зрењанина. Прво у омладинској екипи а касније и у првој постави. Највише је играо на месту крилног халфа и полутке. За Пролетер је одиграо укупно 175 утакмица.
ФК ПартизанУреди
После Пролетера, каријеру је наставио у београдском Партизану. За Партизан је играо у периоду од 1963. па до 1967. године, и за то време је одиграо 208 утакмица и постигао је 61 гол.[1]
Са Партизаном је освојио титулу шампиона Југославије у сезони 1964/65 и играо је у финалу Купа европских шампиона 1966. године у Бриселу против Реала из Мадрида. Партизан је ту утакмицу изгубио са резултатом 2:1.
Куп шампиона са ПартизаномУреди
Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампиона Европе. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу.
Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:
- (1) Шошкић (голман), (2) Јусуфи, (3) Васовић (капитен), (4) Рашовић, (5) Михајловић, (6) Ковачевић, (7) Радослав Бечејац, (8) Бајић, (9) Хасанагић, (10) Галић, (19) Пирмајер. Тренер је био Абдулах Гегић.
Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескоћена са укупим скором од 4:2.
Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1.
У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале.
У полуфиналу је Партизана чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.
Финале Купа европских шампиона се играло у Бриселу 11. маја 1966. године и противник Партизана је био првак Шпаније Реал из Мадрида. Играло се на чувеном стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погодцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента.[2]
| 11. мај 1966. Финале Купа шампиона | |||
 Реал Мадрид
|
2 : 1 |  Партизан
|
Град: Брисел Стадион Хејсел Судија: Рудолф Критлен (Немачка) Гледалаца: 55.000 |
Амансио  70’Фернандо Серена 76’
|
(Репортажа) | Васовић 55’
|
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
НК Олимпија и Санта ФеУреди
После успеха са Партизаном Бечејац се сели у Љубљану, где се 1968. године прикључује Олимпији где остаје пуних шест сезона. За Олимпију је одиграо око 250 утакмица и пред крај каријере 1973. године одлази за Колумбију, где се прикључује екипи Инденпеденте Санта Фе из Боготе. У Санта Феу остаје само једну сезону, одиграо је укупно шест утакмица и дао је један гол. После ове сезоне престаје са активним играњем.
Репрезентација ЈугославијеУреди
Бечејац је прошао све репрезентативне селекције Југославије. За младу селекцију је одиграо три утакмице, за Б репрезентацију четири утакмице и постигао је један гол, а за сениорску репрезентацију је одиграо дванаест утакмица.
Деби за репрезентацију Бечејац је имао 9. маја 1965. на пријатељској утакмици на београдској Маракани пред 60.000 гледалаца против Енглеске. Резултат је био нерешен, 1:1. Једини гол је постигао његов клупски саиграч Владица Ковачевић.
Од репрезентације Бечејац се опростио 8. априла 1970. године, на пријатељској утакмици против Аустрије. Утакмица је одиграна у СарајевоСарајеву, пред 10.000 гледалаца. Крајњи резултат је био 1:1, а једини гол за Југославију је постигао Душан Бајевић.[3]
Играчка статистика у ФК ПартизанУреди
Статистика са Партизановог сајта[4]
| Такмичење | Број утакмица | Број голова |
|---|---|---|
| Првенствене | 93 | 21 |
| Интернационалне | 28 | 5 |
| Пријатељске | 61 | 31 |
| Куп Југославије | 8 | 0 |
| Куп европских шампиона | 11 | 1 |
| Турнир у Вијаређу, Италија | 3 | 2 |
| Куп Мухамед V | 2 | 1 |
| Куп ослобођења Београда | 2 | 0 |
| Укупно | 208 | 61 |
РеференцеУреди
- ^ Статистика на званичном сајту Партизана Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2010), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Куп шампиона 1965-66, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Статистика утакмице Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2009), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Партизанова страница Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2010), Приступљено 24. 4. 2013.
Спољашње везеУреди
- Профил на страници фудбалске репрезентације Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2009)
- Профил на велтфудбалу