Отворите главни мени

Радослав Бечејац (21. децембар 1941, Житиште) је бивши фудбалер Партизана, Олимпије из Љубљане и југословенски фудбалски репрезентативац.

Радослав Бечејац
Radoslav Bečejac (1966).jpg
Радослав Бечејац
Лични подаци
Пуно име Радослав Бечејац
Надимак Раде
Датум рођења (1941-12-21)21. децембар 1941.(77 год.)
Место рођења Краљевина Југославија Житиште, Дунавска бановина,
Краљевина Југославија
Позиција везни
Јуниорска каријера
1956-1959 ФК Пролетер
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1959-63
1963-67
1967-73
1973-74
ФК Пролетер Југославија Србија
ФК Партизан Југославија Србија
НК Олимпија Југославија Словенија
ФК Санта Фе Колумбија
Укупно
175 (?)
88 (17)
109 (16)
6 (1)
378 (34)
Репрезентативна каријера
1961-64
1963-64
1965-1970
Југославија, млади Југославија
Југославија Б Југославија
Југославија Југославија
Укупно
3 (0)
4 (1)
12 (0)
19 (1)

Садржај

Спортска биографијаУреди

Бечејац је своју фудбалску каријеру почео као петнаестогодишњак у тадашњем друголигашу Пролетеру из Зрењанина. Прво у омладинској екипи а касније и у првој постави. Највише је играо на месту крилног халфа и полутке. За Пролетер је одиграо укупно 175 утакмица.

ФК ПартизанУреди

После пролетера, каријеру је наставио у београдском Партизану. За Партизан је играо у периоду од 1963. па до 1967. године, и за то време је одиграо 208 утакмица и постигао је 61 гол.[1]

Са Партизаном је освојио титулу шампиона Југославије у сезони 1964/65 и играо је у финалу Купа европских шампиона 1966. године у Бриселу против Реала из Мадрида. Партизан је ту утакмицу изгубио са резултатом 2:1.

Куп шампиона са ПартизаномУреди

Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампиона Европе. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу.

Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:

Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескоћена са укупим скором од 4:2.

Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1.

У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале.

У полуфиналу је Партизана чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.

Финале Купа европских шампиона се играло у Бриселу 11. маја 1966. године и противник Партизана је био првак Шпаније Реал из Мадрида. Играло се на чувеном стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погодцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента.[2]


11. мај 1966.
Финале Купа шампиона
  Реал Мадрид 2-1   Партизан Град: Брисел Стадион Хејсел
Судија: Рудолф Критлен (Немачка)
Гледалаца: 55.000
Амансио   70'
Фернандо Серена   76'
(Репортажа) Васовић   55'

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
ФК Реал Мадрид:
ГО 1   Хосе Аракистан
ОД 2   Пачин
ОД 3   Педро де Фелипе
ОД 4   Игнацио Зоко
ОД 5   Мануел Санчис
СР 6   Пири
СР 7   Мануел Веласкез
СР 8   Фернандо Серена
НА 9   Амансио Амаро
НА 10   Рамон Гросо
НА 11   Франсиско Генто (капитен)
Тренер:
  Мигел Муњоз
ФК Партизан:
ГО 1   Милутин Шошкић
ОД 2   Фахрудин Јусуфи
ОД 3   Велибор Васовић (капитен)
ОД 4   Бранко Рашовић
ОД 5   Љубомир Михајловић
СР 6   Владица Ковачевић
СР 7   Радослав Бечејац
СР 8   Мане Бајић
НА 9   Мустафа Хасанагић
НА 10   Милан Галић
НА 11   Јосип Пирмајер
Тренер:
  Абдулах Гегић

НК Олимпија и Санта ФеУреди

После успеха са Партизаном Бечејац се сели у Љубљану, где се 1968. године прикључује Олимпији где остаје пуних шест сезона. За Олимпију је одиграо око 250 утакмица и пред крај каријере 1973. године одлази за Колумбију, где се прикључује екипи Инденпеденте Санта Фе из Боготе. У Санта Феу остаје само једну сезону, одиграо је укупно шест утакмица и дао је један гол. После ове сезоне престаје са активним играњем.

Репрезентација ЈугославијеУреди

Бечејац је прошао све репрезентативне селекције Југославије. За младу селекцију је одиграо три утакмице, за Б репрезентацију четири утакмице и постигао је један гол, а за сениорску репрезентацију је одиграо дванаест утакмица.

Деби за репрезентацију Бечејац је имао 9. маја 1965. на пријатељској утакмици на београдској Маракани пред 60.000 гледалаца против Енглеске. Резултат је био нерешен, 1:1. Једини гол је постигао његов клупски саиграч Владица Ковачевић.

Од репрезентације Бечејац се опростио 8. априла 1970. године, на пријатељској утакмици против Аустрије. Утакмица је одиграна у СарајевоСарајеву, пред 10.000 гледалаца. Крајњи резултат је био 1:1, а једини гол за Југославију је постигао Душан Бајевић.[3]

Играчка статистика у ФК ПартизанУреди

Статистика са Партизановог сајта[4]

Такмичење Број утакмица Број голова
Првенствене 93 21
Интернационалне 28 5
Пријатељске 61 31
Куп Југославије 8 0
Куп европских шампиона 11 1
Турнир у Вијаређу, Италија 3 2
Куп Мухамед V 2 1
Куп ослобођења Београда 2 0
Укупно 208 61

РеференцеУреди

  1. ^ Статистика на званичном сајту Партизана[мртва веза], Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Куп шампиона 1965-66, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ Статистика утакмице, Приступљено 24. 4. 2013.
  4. ^ Партизанова страница[мртва веза], Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везеУреди