Житиште

Житиште
Житиште;
	Центар насеља Житиште
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Житиште
Становништво
— 2022.	2.550
— густина	52,5/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 29′ 00″ С; 20° 33′ 06″ И / 45.48345° С; 20.55163° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	73 m
Површина	48,5 km2
	Житиште Житиште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23210
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Житиште је градско насеље и седиште истоимене општине у Средњобанатском округу. Према попису из 2022. било је 2.550 становника.

Називи

Старији назив насеља је био Бегеј Свети Ђурађ. Житиште је познато по још неким називима на другим језицима: мађ. Bégaszentgyörgy, рум. Jitişte или Sângeorgiu de Bega, нем. Sankt Georgen an der Bega.

Географски положај

Житиште се налази у средњем Банату поред леве обале пловног Бегеја, североисточно од Зрењанина и југозападно од Нове Црње и Темишвара. Кроз Житиште пролази државни пут IБ реда 12, Зрењанин — Темишвар.

Историја

Житиште је једно од најстаријих насеља општине. У прошлости је имало више имена: Бегеј Светог Ђурђа, Сенђурађ, Шенђурађ, Свети Ђурађ. Први помен под називом Бегеј Светог Ђурђа датира из 1319. године.

Након аустро-турских ратова насеље је потпуно опустело, па је на карти из 1723. године означено као ненасељено. Године 1740. имало је 18 породица. Срби граничари из Поморишја насељавају се 1751. године, а 1753. године насеље је означено као српско. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Сент Јурат" припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.^[1] Један део Срба се иселио у Кикиндски дистрикт 1774. године, а на њихово место населили су се Румуни из арадске жупаније. Исак Киш закупник Банатског Двора је 1781. године купио и Сенђурађ. Румуни незадовољни новим феудалцем напуштају Сенђурађ, а на њихово место насељавају се Немци. Потомци поседника Киша су 1889. године продали остатке некада великог имања.

Када је 1797. године пописан православни клир у "Сенту Ђурађу" су била четири православна свештеника Србина. Пароси, поп Јован Христифоровић (рукоп. 1749), поп Алексеј Соколовић (1767), поп Рафаил Соколовић (1790) и капелан поп Спиридон Христифоровић (1794).^[2]

После Првог светског рата досељене су добровољачке породице из Босне и Херцеговине, Лике и Црне Горе. После Другог светског рата на место Немаца доселило се 270 породица из околине Приједора, Санског Моста и Цазина.

Село је до 1947. године носило име Бегеј Свети Ђурађ, које је те године промењено у Житиште.

Демографија

У насељу Житиште живи 2585 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1084 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	3.163
1953.	3.326
1961.	3.078
1971.	2.921
1981.	3.060
1991.	3.074	3.033
2002.	3.242	3.325
2011.	2.903
2022.	2.550

Етнички састав према попису из 2011.^[4]‍

Срби	2.511	86,49%
Роми	175	6,03%
Мађари	58	1,99%
Румуни	24	0,82%
Горанци	12	0,44%
Хрвати	6	0,20%
Албанци	5	0,17%
Црногорци	5	0,17%
Немци	4	0,13%
Бугари	2	0,07%
Југословени	1	0,3%
Македонци	1	0,03%
Словаци	1	0,03%
остали	1	0,03%
Регионална припадност	16	0,55%
неизјашњени	71	2,44%
непознато	9	0,31%
укупно: 2.903

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	2	1
80+	13	27
75—79	21	55
70—74	63	91
65—69	78	105
60—64	83	100
55—59	90	89
50—54	117	143
45—49	136	130
40—44	128	105
35—39	116	114
30—34	109	112
25—29	124	89
20—24	130	127
15—19	106	112
10—14	105	91
5—9	84	100
0—4	79	67
Просек :	37,4	40,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	742	825	850	870	957	1.021	1.084

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	205	246	208	278	97	36	8	3	2	1	2,99

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.316	430	800	39	47	0
Женски	1.400	294	792	258	54	2
УКУПНО	2.716	724	1.592	297	101	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	631	116	2	5	238
Женски	468	44	0	0	164
УКУПНО	1.099	160	2	5	402
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	40	34	49	20	15
Женски	25	3	84	5	5
УКУПНО	65	37	133	25	20
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	3	71	9	11
Женски	8	3	36	45	34
УКУПНО	9	6	107	54	45
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	12	0	0	5
Женски	11	0	0	1
УКУПНО	23	0	0	6

Галерија

Православна црква
Зграда општине Житиште
Споменик Рокију Балбои

Види још

Референце

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

www.zitiste.com Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (23. април 2020)
www.zitisteonline.com
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Сателитска мапа (Wikimapia)^{[мртва веза]}
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] Етничка структура након пописа 2011.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]