Житиште
Житиште је градско насеље у Србији, у општини Житиште, у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2903 становника.
Житиште | |
|---|---|
 Центар насеља Житиште | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Средњобанатски |
| Општина | Житиште |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.903 |
| — густина | 59/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 29′ 00″ С; 20° 33′ 06″ И / 45.48345° С; 20.55163° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 73 m |
| Површина | 48,5 km2 |
.svg)  Житиште Житиште на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23210 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
НазивиУреди
Старији назив насеља је био Бегеј Свети Ђурађ. Житиште је познато по још неким називима на другим језицима: мађ. Bégaszentgyörgy, рум. Jitişte или Sângeorgiu de Bega, нем. Sankt Georgen an der Bega.
Географски положајУреди
Житиште се налази у средњем Банату поред леве обале пловног Бегеја, североисточно од Зрењанина и југозападно од Нове Црње и Темишвара. Кроз Житиште пролази државни пут IБ реда 12, Зрењанин — Темишвар.
ИсторијаУреди
Житиште је једно од најстаријих насеља општине. У прошлости је имало више имена: Бегеј Светог Ђурђа, Сенђурађ, Шенђурађ, Свети Ђурађ. Први помен под називом Бегеј Светог Ђурђа датира из 1319. године.
Након аустро-турских ратова насеље је потпуно опустело, па је на карти из 1723. године означено као ненасељено. Године 1740. имало је 18 породица. Срби граничари из Поморишја насељавају се 1751. године, а 1753. године насеље је означено као српско. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Сент Јурат" припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[1] Један део Срба се иселио у Кикиндски дистрикт 1774. године, а на њихово место населили су се Румуни из арадске жупаније. Исак Киш закупник Банатског Двора је 1781. године купио и Сенђурађ. Румуни незадовољни новим феудалцем напуштају Сенђурађ, а на њихово место насељавају се Немци. Потомци поседника Киша су 1889. године продали остатке некада великог имања.
Када је 1797. године пописан православни клир у "Сенту Ђурађу" су била четири православна свештеника Србина. Пароси, поп Јован Христифоровић (рукоп. 1749), поп Алексеј Соколовић (1767), поп Рафаил Соколовић (1790) и капелан поп Спиридон Христифоровић (1794).[2]
После Првог светског рата досељене су добровољачке породице из Босне и Херцеговине, Лике и Црне Горе. После Другог светског рата на место Немаца доселило се 270 породица из околине Приједора, Санског Моста и Цазина.
Село је до 1947. године носило име Бегеј Свети Ђурађ, које је те године промењено у Житиште.
ДемографијаУреди
У насељу Житиште живи 2585 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1084 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99 (попис 2002).
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 1 | ||
| 80+ | 13 | 27 | ||
| 75—79 | 21 | 55 | ||
| 70—74 | 63 | 91 | ||
| 65—69 | 78 | 105 | ||
| 60—64 | 83 | 100 | ||
| 55—59 | 90 | 89 | ||
| 50—54 | 117 | 143 | ||
| 45—49 | 136 | 130 | ||
| 40—44 | 128 | 105 | ||
| 35—39 | 116 | 114 | ||
| 30—34 | 109 | 112 | ||
| 25—29 | 124 | 89 | ||
| 20—24 | 130 | 127 | ||
| 15—19 | 106 | 112 | ||
| 10—14 | 105 | 91 | ||
| 5—9 | 84 | 100 | ||
| 0—4 | 79 | 67 | ||
| Просек : | 37,4 | 40,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.316 | 430 | 800 | 39 | 47 | 0 |
| Женски | 1.400 | 294 | 792 | 258 | 54 | 2 |
| УКУПНО | 2.716 | 724 | 1.592 | 297 | 101 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 631 | 116 | 2 | 5 | 238 |
| Женски | 468 | 44 | 0 | 0 | 164 |
| УКУПНО | 1.099 | 160 | 2 | 5 | 402 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 40 | 34 | 49 | 20 | 15 |
| Женски | 25 | 3 | 84 | 5 | 5 |
| УКУПНО | 65 | 37 | 133 | 25 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 3 | 71 | 9 | 11 |
| Женски | 8 | 3 | 36 | 45 | 34 |
| УКУПНО | 9 | 6 | 107 | 54 | 45 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 12 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 11 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 23 | 0 | 0 | 6 | |
ГалеријаУреди
Православна црква
Зграда општине Житиште
Споменик Рокију Балбои
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
