Отворите главни мени

Житиште је градско насеље у Србији, у општини Житиште, у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2903 становника.

Житиште
Žitište Orthodox church.jpg
Православна црква
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаЖитиште
Становништво
 — 2011.Пад 2.903
 — густина59/км2
Географске карактеристике
Координате45°29′00″ СГШ; 20°33′06″ ИГД / 45.48345° СГШ; 20.55163° ИГД / 45.48345; 20.55163Координате: 45°29′00″ СГШ; 20°33′06″ ИГД / 45.48345° СГШ; 20.55163° ИГД / 45.48345; 20.55163
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина73 м
Површина48,5 км2
Житиште на мапи Србије
Житиште
Житиште
Житиште на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23210
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

НазивиУреди

Старији назив насеља је био Бегеј Свети Ђурађ. Житиште је познато по још неким називима на другим језицима: мађ. Bégaszentgyörgy, рум. Jitişte или Sângeorgiu de Bega, нем. Sankt Georgen an der Bega.

Географски положајУреди

Житиште се налази у средњем Банату поред леве обале пловног Бегеја, североисточно од Зрењанина и југозападно од Нове Црње и Темишвара. Кроз Житиште пролази међународни пут M-7, Зрењанин — Темишвар.

ИсторијаУреди

Житиште је једно од најстаријих насеља општине. У прошлости је имало више имена: Бегеј Светог Ђурђа, Сенђурађ, Шенђурађ, Свети Ђурађ. Први помен под називом Бегеј Светог Ђурђа датира из 1319. године.

Након аустро-турских ратова насеље је потпуно опустело, па је на карти из 1723. године означено као ненасељено. Године 1740. имало је 18 породица. Срби граничари из Поморишја насељавају се 1751. године, а 1753. године насеље је означено као српско. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Сент Јурат" припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[1] Један део Срба се иселио у Кикиндски дистрикт 1774. године, а на њихово место населили су се Румуни из арадске жупаније. Исак Киш закупник Банатског Двора је 1781. године купио и Сенђурађ. Румуни незадовољни новим феудалцем напуштају Сенђурађ, а на њихово место насељавају се Немци. Потомци поседника Киша су 1889. године продали остатке некада великог имања.

Када је 1797. године пописан православни клир у "Сенту Ђурађу" су била четири православна свештеника Србина. Пароси, поп Јован Христифоровић (рукоп. 1749), поп Алексеј Соколовић (1767), поп Рафаил Соколовић (1790) и капелан поп Спиридон Христифоровић (1794).[2]

После I светског рата досељене су добровољачке породице из Босне и Херцеговине, Лике и Црне Горе. После II светског рата на место Немаца доселило се 270 породица из околине Приједора, Санског Моста и Цазина.

Село је до 1947. године носило име Бегеј Свети Ђурађ, које је те године промењено у Житиште.

ДемографијаУреди

У насељу Житиште живи 2585 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1084 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.163
1953. 3.326
1961. 3.078
1971. 2.921
1981. 3.060
1991. 3.074 3.033
2002. 3.242 3.325
2011. 2.903
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Срби
  
2.511 86,49 %
Роми
  
175 6,03 %
Мађари
  
58 1,99 %
Румуни
  
24 0,82 %
Горанци
  
12 0,44 %
Хрвати
  
6 0,20 %
Албанци
  
5 0,17 %
Црногорци
  
5 0,17 %
Немци
  
4 0,13 %
Бугари
  
2 0,07 %
Југословени
  
1 0,3 %
Македонци
  
1 0,03 %
Словаци
  
1 0,03 %
остали
  
1 0,03 %
Регионална припадност
  
16 0,55 %
неизјашњени
  
71 2,44 %
непознато
  
9 0,31 %
укупно: 2.903


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди