Јагњило (Младеновац)

Јагњило је насеље у општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1931 становника.

Јагњило
Wiki Šumadija XVI Jagnjilo (Mladenovac) 168.jpg
Јагњило
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2011.Пад 1931
Географске карактеристике
Координате44°22′23″ СГШ; 20°43′20″ ИГД / 44.373166° СГШ; 20.722166° ИГД / 44.373166; 20.722166Координате: 44°22′23″ СГШ; 20°43′20″ ИГД / 44.373166° СГШ; 20.722166° ИГД / 44.373166; 20.722166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Јагњило на мапи Србије
Јагњило
Јагњило
Јагњило на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11412
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

ИсторијаУреди

Нема података на основу којих би се могла утврдити старина овога села. По предању, на месту Кућеринама било је некада насеље, а у дворишту тада Томе Матијевића постојала је стара црква у чијој је близини извор Црквенац. Данас од те старе цркве нема никаквих трагова. Некада је у Јагњилу, а то су запамтили стари људи, било тако велика шума да се кроз њу ишло све до цркве у Маскару. Изгледа да су овде раније била трла где су се овце јагњиле, па је по томе и село добило име.

Јагњило се помиње у арачким списковима и имало је 1818.г. 50, а 1822.г. 79 кућа. Године 1846. село је имало 95 кућа, а по попису из 1921.г. у селу је било 340 кућа са 2118 становника.

Најстарије породице се сматрају: Бељаковићи, старином из Дробњака. Из ове породице био Стеван Филиповић који се помиње у Првом Устанку. Старе су породице и : Кнежевићи (Филиповићи) чији су преци пре устанка дошли од Сјенице. Из ове породице био кнез Ђука лепенички оборкнез; Лазићи, Матејићи и Радмиловићи су старином од Сјенице

До 1830.г. село је ишло у кусадачку црву, а те је године подигнута црква у Трстени. До 1912.г. школа је била код цркве и доста удаљена; те је године подигнута школска зграда у самом селу. (подаци крајем 1921. године).[1][2] Овде се налази ОШ „Милица Милошевић” Јагњило.

Овде се налазе Кућа породице Баџак и Црква Светих апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашицама.
Овде се налази Запис Јовановића орах (Јагњило).

ДемографијаУреди

У насељу Јагњило живи 1843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (40,7 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 619 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,68.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.694
1953. 2.785
1961. 2.756
1971. 2.513
1981. 2.576
1991. 2.553 2.508
2002. 2.279 2.319
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
2.256 98,99 %
Роми
  
4 0,17 %
Македонци
  
2 0,08 %
Југословени
  
2 0,08 %
Хрвати
  
1 0,04 %
Словенци
  
1 0,04 %
непознато
  
4 0,17 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из «Летописа општине села Јагњила, Бр, 2030./927.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Коришћена Литература:
  • „Насеља“ књ.13. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из «Летописа општине села Јагњила, Бр, 2030./927.
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везеУреди