Јагњило (Младеновац)
Јагњило је насеље у градској општини Младеновац, у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1931 становника.
Јагњило | |
|---|---|
_168.jpg) Јагњило | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Општина | Младеновац |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.931 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 22′ 29″ С; 20° 43′ 25″ И / 44.374693° С; 20.723695° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Јагњило Јагњило на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11412 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Историја
уредиНема података на основу којих би се могла утврдити старина овога села. По предању, на месту Кућеринама било је некада насеље, а у дворишту тада Томе Матијевића постојала је стара црква у чијој је близини извор Црквенац. Данас од те старе цркве нема никаквих трагова. Некада је у Јагњилу, а то су запамтили стари људи, било тако велика шума да се кроз њу ишло све до цркве у Маскару. Изгледа да су овде раније била трла где су се овце јагњиле, па је по томе и село добило име.
Јагњило се помиње у арачким списковима и имало је 1818.г. 50, а 1822.г. 79 кућа. Године 1846. село је имало 95 кућа, а по попису из 1921.г. у селу је било 340 кућа са 2118 становника.
Најстарије породице се сматрају: Бељаковићи, старином из Дробњака. Из ове породице био Стеван Филиповић који се помиње у Првом Устанку. Старе су породице и : Кнежевићи (Филиповићи) чији су преци пре устанка дошли од Сјенице. Из ове породице био кнез Ђука лепенички оборкнез; Лазићи, Матејићи и Радмиловићи су старином од Сјенице
До 1830.г. село је ишло у кусадачку црву, а те је године подигнута црква у Трстени. До 1912.г. школа је била код цркве и доста удаљена; те је године подигнута школска зграда у самом селу. (подаци крајем 1921. године).[1] [2] Овде се налази ОШ „Милица Милошевић” Јагњило.
Овде се налазе Кућа породице Баџак и Црква Светих апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашицама.
Овде се налази Запис Јовановића орах (Јагњило).
Демографија
уредиУ насељу Јагњило живи 1843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (40,7 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 619 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,68.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 11 | 6 | ||
| 80+ | 30 | 33 | ||
| 75—79 | 25 | 52 | ||
| 70—74 | 75 | 94 | ||
| 65—69 | 55 | 61 | ||
| 60—64 | 67 | 61 | ||
| 55—59 | 59 | 57 | ||
| 50—54 | 107 | 93 | ||
| 45—49 | 108 | 85 | ||
| 40—44 | 73 | 75 | ||
| 35—39 | 60 | 54 | ||
| 30—34 | 81 | 87 | ||
| 25—29 | 74 | 74 | ||
| 20—24 | 59 | 70 | ||
| 15—19 | 79 | 64 | ||
| 10—14 | 73 | 72 | ||
| 5—9 | 62 | 43 | ||
| 0—4 | 49 | 51 | ||
| Просек : | 40,7 | 42,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 963 | 245 | 635 | 56 | 26 | 1 |
| Женски | 966 | 147 | 631 | 163 | 25 | 0 |
| УКУПНО | 1.929 | 392 | 1.266 | 219 | 51 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 545 | 195 | 0 | 3 | 177 |
| Женски | 308 | 144 | 0 | 0 | 59 |
| УКУПНО | 853 | 339 | 0 | 3 | 236 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 13 | 9 | 18 | 7 | 58 |
| Женски | 1 | 0 | 18 | 6 | 10 |
| УКУПНО | 14 | 9 | 36 | 13 | 68 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 14 | 20 | 8 | 17 |
| Женски | 2 | 3 | 10 | 20 | 34 |
| УКУПНО | 3 | 17 | 30 | 28 | 51 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 5 | 0 | 0 | 1 | |
Референце
уреди- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из «Летописа општине села Јагњила, Бр, 2030/927.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Коришћена Литература:
- „Насеља“ књ.13. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из «Летописа општине села Јагњила, Бр, 2030/927.
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
