Кушиљево је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 2345 становника. Средином прошлог века било је једно од највећих села у Србији. Основна школа је осмогодишња, носи назив 'Вожд Карађорђе' а православна црква је посвећена светом пророку Илији и подигнута је 1836 године у време кнеза Милоша Обреновића. Сеоска заветина је управо свети Илија, 2. августа, када се сваке године одржава велики вашар.У задњих неколико година постала је популарна летња гулашијада. У Кушиљеву постоји истоимени фудбалски клуб,наследник популарнијег 'Напретка'који је два пута био учесник Друге лиге Србије.

Кушиљево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаСвилајнац
Становништво
 — 2011.Пад 2345
Географске карактеристике
Координате44° 16′ 33″ С; 21° 12′ 14″ И / 44.275833° С; 21.203833° И / 44.275833; 21.203833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина111 m
Кушиљево на карти Србије
Кушиљево
Кушиљево
Кушиљево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35226
Позивни број035
Регистарска ознакаSV

Овде се налази Кућа народног хероја Лазе Стојановића.

Порекло становништва уреди

Подаци датирају из 1928. године)[1]

За најстарије се родове сматрају: Мирковци, Овачаревићи. Непознатог порекла. затим су старији већи родови као што су Тошовци и Миливојевићи. Браћа Миливоје и Тоша доселили око 1710. год. са Косова и многи други родови који су дошли са Косова и из других области.

По пореклу се становништво може груписати:

  • 10 породица са 510 кућа косовско-метохијских досељеника.
  • 8 породица са 97 кућа шопских досељеника.
  • 5 породица са 94 кућа тимочко-браничевских досељеника.
  • 2 породице са 25 кућа динарских досељеника.
  • 2 породице са 15 кућа непознатог порекла.
  • 3 породице са 10 кућа циганских досељеника.
  • 2 староседелачке породице са 6 кућа.

Име уреди

По предању, старији људи су говорили да је ово село било на Морави и да се звало Глоговац.[2] Црква му је била сакривена од Турака у густој шуми, на месту где се данас налази село Кушиљево. Једне године на Васкрс дошло је много људи у цркву и после службе почело је народно весеље. Око подне пролетео је гавран и из кљуна испустио обојак који паде у сред кола, због чега су сви слутили да ће бити несреће. И заиста, убрзо су Турци из Свилајнца кренули у том правцу да покваре народно весеље. Када су дошли пред цркву, убили су све Србе који су се ту нашли, оставивши у животу једног старца и старицу, како би ишли и причали шта се ту догодило. Људске лешеве појеле су грабљивице, а кушуље (кошуље) вукле су се тамо амо око цркве дуго после тог догађаја и баш због ових кошуља место доби име Кушиљево.[2] Године 1833. кнез Милош је село Глоговац, због поплаве која га је задесила, преселио код ове цркве и дао му управо ово име. Он је срушио ту стару цркву и направио нову.[2]

Демографија уреди

У насељу Кушиљево живи 2102 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,5 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 805 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 4.367
1953. 4.299
1961. 3.994
1971. 3.783
1981. 3.549
1991. 3.247 2.753
2002. 2.569 3.056
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.549 99,22%
Југословени
  
5 0,19%
Хрвати
  
1 0,03%
Словаци
  
1 0,03%
Румуни
  
1 0,03%
Немци
  
1 0,03%
Македонци
  
1 0,03%
непознато
  
3 0,11%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати становници уреди

Референце уреди

  1. ^ "Насеља" књ.25 (др. Михаило Миладиновић: Пожаревачка Морава
  2. ^ а б в Костић, Никола (1901). „Народно предање о местима”. Караџић. VI/VII: 15—16. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди