Сопот је градско насеље у градској општини Сопот у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1920 становника.

Сопот
Центар Сопота
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаСопот
Становништво
 — 2011.Раст 1920
Географске карактеристике
Координате44° 31′ 07″ С; 20° 34′ 15″ И / 44.5185° С; 20.570833° И / 44.5185; 20.570833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Сопот на карти Србије
Сопот
Сопот
Сопот на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11450
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Месне заједнице уреди

Сопот као градска општина има 15 месних заједница:

  • Бабе
  • Губеревац
  • Дучина
  • Дрлупа
  • Ђуринци
  • Мала Иванча
  • Мали Пожаревац
  • Неменикуће
  • Парцани
  • Поповић
  • Раља
  • Рогача
  • Сибница
  • Слатина
  • Стојник

Историја уреди

Варошица Сопот је новије насеље, које је добило данашње име по истоименом извору. Описујући бој на Сопоту, (године 1804) Петар Јокић вели „ да су се из Ропочева повукли јужније, на место где је стара механа у Сопоту, где је био такав луг да је наших десет могло дочекати стотину Турака“. Ова механа подигнута на друму који је из Београда преко Ропочева и Неменикућа водио за Тополу и даље. Осим ове механе „шиндралије“ на месту, на коме данас Сопот, није ничега више било. Сав је простор био насељен и припадао је атару суседног села Ропочева. Око 1838. године у месту старе механе „шиндралије“ подигнута је нова само преправљена (својина Стевана Милошевића) Од тада су се почели овде насељавати појединци, поглавито из суседних села Ропочева и Неменикућа. Формирано је ово насеље, које је 1893. године проглашено за варошицу.

До 1905. године Сопот је са суседним Роповцем чинио једну општину, а те се године одвојио и образовао самосталну општину.
По попису из 1921. године. Сопот је имао 100 кућа са 414 становника. Становништво се, према пореклу, може овако распоредити: има седам кућа динарских досељеника, пет кућа досељеника из моравско-вардарских области, две куће досељеника од Тимока, шест кућа досељеника од „прека“ (Банат) и педесет две куће досељеника из села космајског среза. Варошица је добила школу 1906. године а служили се црквом у Неменикућама. (подаци крајем 1921. године).[1][2] Овде постоји Црква Вазнесења Господњег у Сопоту.

Овде се налази Стари хан у Сопоту, као и Ловачко удружење "Космај" из Сопота. Овде се одржава Софест. Овде се налазе ОШ „Јелица Миловановић” Сопот и Економско-трговинска школа Сопот.

Демографија уреди

У насељу Сопот живи 1392 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,8 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 599 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 576
1953. 552
1961. 970
1971. 1.272
1981. 1.581
1991. 1.720 1.702
2002. 1.752 1.825
2011. 1.920
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
1.681 95,94%
Југословени
  
15 0,85%
Црногорци
  
9 0,51%
Бугари
  
5 0,28%
Албанци
  
5 0,28%
Хрвати
  
4 0,22%
Македонци
  
4 0,22%
Руси
  
1 0,05%
Румуни
  
1 0,05%
Муслимани
  
1 0,05%
Мађари
  
1 0,05%
непознато
  
6 0,34%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Сопот, Бр.463.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе уреди