Ропочево се налази северно од среског места Сопота, управо између ова два места нема границе, већ се из једног пролази у друго. Судећи по ископинама које се налазе на месту „Анатеми“, где је по предању некада постојао манастир, овде је свакако још врло рано морало бити насеља.
Прве писане податке о Ропочеву имамо из доба аустријске владавине (1718 — 1739. године) када се ово село помиње под именом Rapaceva (Robotschevo). Тада је у селу било 20 домова. У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се у Вићентијевој кнежини село Ропочево, које је имало 1818. године 46 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 324 куће са 1.953 становника.
Најстарије породице су Ћосовићи (Радовановићи), Обрадовићи и Радосављевићи, чији су преци дошли „од Косова“ и најпре се настанили на месту које се данас зове Старо Село, одакле су доцније прешли на данашња места, затим Ковачевићи и Вилотијевићи. Остале су породице доцније долазиле из разних крајева. До године 1864. село није имало своју школу и те године ју је добило (подаци од краја 1921. године).[1][2] Неки сељани су били чланови, изгледа водећи, космајске разбојничке банде која је ухапшена крајем 1923, а оперисала у претходних пет послератних година.[3][4] Црква је грађена од јула 1935,[5] освећена је 1. новембра 1936.[6]
Ропочево се стопило са суседним насељем Сопот и престало је формално да постоји.[7]
У насељу Ропочево живи 1830 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,1 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 718 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[9] |
|
|
| |
|
Срби |
|
2.294 |
97,07% |
Југословени |
|
14 |
0,59% |
Роми |
|
9 |
0,38% |
Македонци |
|
4 |
0,16% |
Црногорци |
|
3 |
0,12% |
Бугари |
|
3 |
0,12% |
Чеси |
|
1 |
0,04% |
Хрвати |
|
1 |
0,04% |
Румуни |
|
1 |
0,04% |
непознато |
|
3 |
0,12% |
Становништво према полу и старости[10]
|
|
м |
| |
|
? |
1 |
|
|
3 |
80+ |
13 |
|
|
29 |
75—79 |
19 |
|
|
50 |
70—74 |
48 |
|
|
75 |
65—69 |
75 |
|
|
62 |
60—64 |
58 |
|
|
76 |
55—59 |
66 |
|
|
66 |
50—54 |
86 |
|
|
80 |
45—49 |
93 |
|
|
94 |
40—44 |
87 |
|
|
97 |
35—39 |
89 |
|
|
86 |
30—34 |
62 |
|
|
77 |
25—29 |
69 |
|
|
77 |
20—24 |
72 |
|
|
71 |
15—19 |
83 |
|
|
82 |
10—14 |
88 |
|
|
78 |
5—9 |
62 |
|
|
67 |
0—4 |
67 |
|
|
55 |
Просек : |
38,1 |
|
|
40,7 |
|
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић: Космај Смедеревско подунавље и Јасенице и из „Летописа“ општине ропочевачке, Бр.37
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ "Политика", 1. јан. 1924, стр. 4
- ^ "Политика", 4. јан. 1924, стр. 3
- ^ "Политика", 29. јул 1935
- ^ "Политика", 2. нов. 1936
- ^ Васиљевић, Бранка (6. 10. 2019). „Сакуља и Ропочево избрисани с мапе града”. Политика. Приступљено 7. 10. 2019.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.). Напредак Панчево