Ропочево

приградско насеље у Сопоту, град Београд

Ропочево је насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 2546 становника.

Ропочево
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаСопот
Становништво
 — 2022.Пад 2546
Географске карактеристике
Координате44° 31′ 33″ С; 20° 34′ 18″ И / 44.525833° С; 20.571666° И / 44.525833; 20.571666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ропочево на карти Србије
Ропочево
Ропочево
Ропочево на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Историја

уреди

Ропочево се налази северно од среског места Сопота, управо између ова два места нема границе, већ се из једног пролази у друго. Судећи по ископинама које се налазе на месту „Анатеми“, где је по предању некада постојао манастир, овде је свакако још врло рано морало бити насеља.

Прве писане податке о Ропочеву имамо из доба аустријске владавине (1718 — 1739. године) када се ово село помиње под именом Rapaceva (Robotschevo). Тада је у селу било 20 домова. У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се у Вићентијевој кнежини село Ропочево, које је имало 1818. године 46 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 324 куће са 1.953 становника.

Најстарије породице су Ћосовићи (Радовановићи), Обрадовићи и Радосављевићи, чији су преци дошли „од Косова“ и најпре се настанили на месту које се данас зове Старо Село, одакле су доцније прешли на данашња места, затим Ковачевићи и Вилотијевићи. Остале су породице доцније долазиле из разних крајева. До године 1864. село није имало своју школу и те године ју је добило (подаци од краја 1921. године).[1][2] Неки сељани су били чланови, изгледа водећи, космајске разбојничке банде која је ухапшена крајем 1923, а оперисала у претходних пет послератних година.[3][4] Црква је грађена од јула 1935,[5] освећена је 1. новембра 1936.[6]

Ропочево се стопило са суседним насељем Сопот и престало је формално да постоји.[7]

Демографија

уреди

У насељу Ропочево живи 1830 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,1 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 718 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 2.247
1953. 2.251
1961. 2.179
1971. 2.062
1981. 1.869
1991. 2.004 1.952
2002. 2.363 2.444
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
2.294 97,07%
Југословени
  
14 0,59%
Роми
  
9 0,38%
Македонци
  
4 0,16%
Црногорци
  
3 0,12%
Бугари
  
3 0,12%
Чеси
  
1 0,04%
Хрвати
  
1 0,04%
Румуни
  
1 0,04%
непознато
  
3 0,12%
Становништво према полу и старости[10]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 460 488 521 557 525 582 718


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 130 152 114 148 91 59 12 9 1 2 3,29
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 921 251 603 37 29 1
Женски 1.025 199 596 194 36 0
УКУПНО 1.946 450 1.199 231 65 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 448 57 1 5 89
Женски 301 42 0 1 46
Укупно 749 99 1 6 135
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 22 38 55 3 88
Женски 6 4 58 8 17
Укупно 28 42 113 11 105
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 9 33 12 10
Женски 7 8 17 25 44
Укупно 9 17 50 37 54
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 7 0 0 17
Женски 13 0 0 5
Укупно 20 0 0 22

Референце

уреди
  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић: Космај Смедеревско подунавље и Јасенице и из „Летописа“ општине ропочевачке, Бр.37
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ "Политика", 1. јан. 1924, стр. 4
  4. ^ "Политика", 4. јан. 1924, стр. 3
  5. ^ "Политика", 29. јул 1935
  6. ^ "Политика", 2. нов. 1936
  7. ^ Васиљевић, Бранка (6. 10. 2019). „Сакуља и Ропочево избрисани с мапе града”. Политика. Приступљено 7. 10. 2019. 
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.). Напредак Панчево

Спољашње везе

уреди