Ропочево се налази северно од среског места Сопота, управо између ова два места нема границе, већ се из једног пролази у друго. Судећи по ископинама које се налазе на месту „Анатеми“, где је по предању некада постојао манастир, овде је свакако још врло рано морало бити насеља.
Прве писане податке о Ропочеву имамо из доба аустријске владавине (1718 — 1739. године) када се ово село помиње под именом Rapaceva (Robotschevo). Тада је у селу било 20 домова. У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се у Вићентијевој кнежини село Ропочево, које је имало 1818. године 46 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 324 куће са 1.953 становника.
Најстарије породице су Ћосовићи (Радовановићи), Обрадовићи и Радосављевићи, чији су преци дошли „од Косова“ и најпре се настанили на месту које се данас зове Старо Село, одакле су доцније прешли на данашња места, затим Ковачевићи и Вилотијевићи. Остале су породице доцније долазиле из разних крајева. До године 1864. село није имало своју школу и те године ју је добило (подаци од краја 1921. године).[1] [2] Црква је освећена 1. новембра 1936.[3]
Ропочево се стопило са суседним насељем Сопот и престало је формално да постоји.[4]
ДемографијаУреди
У насељу Ропочево живи 1830 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,1 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 718 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[6] |
---|
|
|
| |
|
Срби |
|
2.294 |
97,07 % |
Југословени |
|
14 |
0,59 % |
Роми |
|
9 |
0,38 % |
Македонци |
|
4 |
0,16 % |
Црногорци |
|
3 |
0,12 % |
Бугари |
|
3 |
0,12 % |
Чеси |
|
1 |
0,04 % |
Хрвати |
|
1 |
0,04 % |
Румуни |
|
1 |
0,04 % |
непознато |
|
3 |
0,12 % |
Становништво према полу и старости
[7]
|
---|
|
м |
| |
|
? |
1 |
|
|
3 |
80+ |
13 |
|
|
29 |
75—79 |
19 |
|
|
50 |
70—74 |
48 |
|
|
75 |
65—69 |
75 |
|
|
62 |
60—64 |
58 |
|
|
76 |
55—59 |
66 |
|
|
66 |
50—54 |
86 |
|
|
80 |
45—49 |
93 |
|
|
94 |
40—44 |
87 |
|
|
97 |
35—39 |
89 |
|
|
86 |
30—34 |
62 |
|
|
77 |
25—29 |
69 |
|
|
77 |
20—24 |
72 |
|
|
71 |
15—19 |
83 |
|
|
82 |
10—14 |
88 |
|
|
78 |
5—9 |
62 |
|
|
67 |
0—4 |
67 |
|
|
55 |
Просек : |
38,1 |
|
|
40,7 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
---|
Број домаћинстава
|
460
|
488
|
521
|
557
|
525
|
582
|
718
| |
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
---|
Број домаћинстава
|
130
|
152
|
114
|
148
|
91
|
59
|
12
|
9
|
1
|
2
|
3,29
| |
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
921
|
251
|
603
|
37
|
29
|
1
|
Женски
|
1.025
|
199
|
596
|
194
|
36
|
0
|
УКУПНО
|
1.946
|
450
|
1.199
|
231
|
65
|
1
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
---|
Мушки
|
448
|
57
|
1
|
5
|
89
|
Женски
|
301
|
42
|
0
|
1
|
46
|
УКУПНО
|
749
|
99
|
1
|
6
|
135
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
---|
Мушки
|
22
|
38
|
55
|
3
|
88
|
Женски
|
6
|
4
|
58
|
8
|
17
|
УКУПНО
|
28
|
42
|
113
|
11
|
105
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
---|
Мушки
|
2
|
9
|
33
|
12
|
10
|
Женски
|
7
|
8
|
17
|
25
|
44
|
УКУПНО
|
9
|
17
|
50
|
37
|
54
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
7
|
0
|
0
|
17
|
Женски
|
13
|
0
|
0
|
5
|
УКУПНО
|
20
|
0
|
0
|
22
|
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић: Космај Смедеревско подунавље и Јасенице и из „Летописа“ општине ропочевачке, Бр.37
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ "Политика", 2. нов. 1936
- ^ Васиљевић, Бранка (6. 10. 2019). „Сакуља и Ропочево избрисани с мапе града”. Политика. Приступљено 7. 10. 2019.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везеУреди