Ропочево

Ропочево
Ропочево;
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Сопот
Становништво
— 2022.	2546
Географске карактеристике
Координате	44° 31′ 33″ С; 20° 34′ 18″ И / 44.525833° С; 20.571666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Ропочево Ропочево на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Ропочево је насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 2546 становника.

Историја

Ропочево се налази северно од среског места Сопота, управо између ова два места нема границе, већ се из једног пролази у друго. Судећи по ископинама које се налазе на месту „Анатеми“, где је по предању некада постојао манастир, овде је свакако још врло рано морало бити насеља.

Прве писане податке о Ропочеву имамо из доба аустријске владавине (1718 — 1739. године) када се ово село помиње под именом Rapaceva (Robotschevo). Тада је у селу било 20 домова. У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се у Вићентијевој кнежини село Ропочево, које је имало 1818. године 46 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 324 куће са 1.953 становника.

Најстарије породице су Ћосовићи (Радовановићи), Обрадовићи и Радосављевићи, чији су преци дошли „од Косова“ и најпре се настанили на месту које се данас зове Старо Село, одакле су доцније прешли на данашња места, затим Ковачевићи и Вилотијевићи. Остале су породице доцније долазиле из разних крајева. До године 1864. село није имало своју школу и те године ју је добило (подаци од краја 1921. године).^[1]^[2] Неки сељани су били чланови, изгледа водећи, космајске разбојничке банде која је ухапшена крајем 1923, а оперисала у претходних пет послератних година.^[3]^[4] Црква је грађена од јула 1935,^[5] освећена је 1. новембра 1936.^[6]

Ропочево се стопило са суседним насељем Сопот и престало је формално да постоји.^[7]

Демографија

У насељу Ропочево живи 1830 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,1 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 718 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	2.247
1953.	2.251
1961.	2.179
1971.	2.062
1981.	1.869
1991.	2.004	1.952
2002.	2.363	2.444

Етнички састав према попису из 2002.‍^[9]

Срби	2.294	97,07%
Југословени	14	0,59%
Роми	9	0,38%
Македонци	4	0,16%
Црногорци	3	0,12%
Бугари	3	0,12%
Чеси	1	0,04%
Хрвати	1	0,04%
Румуни	1	0,04%
непознато	3	0,12%

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	1	3
80+	13	29
75—79	19	50
70—74	48	75
65—69	75	62
60—64	58	76
55—59	66	66
50—54	86	80
45—49	93	94
40—44	87	97
35—39	89	86
30—34	62	77
25—29	69	77
20—24	72	71
15—19	83	82
10—14	88	78
5—9	62	67
0—4	67	55
Просек :	38,1	40,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	460	488	521	557	525	582	718

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	130	152	114	148	91	59	12	9	1	2	3,29

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	921	251	603	37	29	1
Женски	1.025	199	596	194	36	0
УКУПНО	1.946	450	1.199	231	65	1

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	448	57	1	5	89
Женски	301	42	0	1	46
Укупно	749	99	1	6	135

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	22	38	55	3	88
Женски	6	4	58	8	17
Укупно	28	42	113	11	105

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	9	33	12	10
Женски	7	8	17	25	44
Укупно	9	17	50	37	54

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	7	0	0	17
Женски	13	0	0	5
Укупно	20	0	0	22

Референце

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић: Космај Смедеревско подунавље и Јасенице и из „Летописа“ општине ропочевачке, Бр.37
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ "Политика", 1. јан. 1924, стр. 4
^ "Политика", 4. јан. 1924, стр. 3
^ "Политика", 29. јул 1935
^ "Политика", 2. нов. 1936
^ Васиљевић, Бранка (6. 10. 2019). „Сакуља и Ропочево избрисани с мапе града”. Политика. Приступљено 7. 10. 2019.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.). Напредак Панчево

Спољашње везе

[1] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић: Космај Смедеревско подунавље и Јасенице и из „Летописа“ општине ропочевачке, Бр.37

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

[3] "Политика", 1. јан. 1924, стр. 4

[4] "Политика", 4. јан. 1924, стр. 3

[5] "Политика", 29. јул 1935

[6] "Политика", 2. нов. 1936

[7] Васиљевић, Бранка (6. 10. 2019). „Сакуља и Ропочево избрисани с мапе града”. Политика. Приступљено 7. 10. 2019.

[8] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[9] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[10] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]