Ропочево
Ропочево је насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2628 становника.
| Ропочево | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Град | Београд |
| Општина | Сопот |
| Становништво | |
| — 2011. |  2628 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°31′33″ СГШ; 20°34′18″ ИГД / 44.525833° СГШ; 20.571666° ИГДКоординате: 44°31′33″ СГШ; 20°34′18″ ИГД / 44.525833° СГШ; 20.571666° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Ропочево Ропочево на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
ИсторијаУреди
Ропочево се налази северно од среског места Сопота, управо између ова два места нема границе, већ се из једног пролази у друго. Судећи по ископинама које се налазе на месту „Анатеми“, где је по предању некада постојао манастир, овде је свакако још врло рано морало бити насеља.
Прве писане податке о Ропочеву имамо из доба аустријске владавине (1718 — 1739. године) када се ово село помиње под именом Rapaceva (Robotschevo). Тада је у селу било 20 домова. У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се у Вићентијевој кнежини село Ропочево, које је имало 1818. године 46 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 324 куће са 1.953 становника.
Најстарије породице су Ћосовићи (Радовановићи), Обрадовићи и Радосављевићи, чији су преци дошли „од Косова“ и најпре се настанили на месту које се данас зове Старо Село, одакле су доцније прешли на данашња места, затим Ковачевићи и Вилотијевићи. Остале су породице доцније долазиле из разних крајева. До године 1864. село није имало своју школу и те године ју је добило (подаци од краја 1921. године).[1] [2] Црква је освећена 1. новембра 1936.[3]
Ропочево се стопило са суседним насељем Сопот и престало је формално да постоји.[4]
ДемографијаУреди
У насељу Ропочево живи 1830 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,1 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 718 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 3 | ||
| 80+ | 13 | 29 | ||
| 75—79 | 19 | 50 | ||
| 70—74 | 48 | 75 | ||
| 65—69 | 75 | 62 | ||
| 60—64 | 58 | 76 | ||
| 55—59 | 66 | 66 | ||
| 50—54 | 86 | 80 | ||
| 45—49 | 93 | 94 | ||
| 40—44 | 87 | 97 | ||
| 35—39 | 89 | 86 | ||
| 30—34 | 62 | 77 | ||
| 25—29 | 69 | 77 | ||
| 20—24 | 72 | 71 | ||
| 15—19 | 83 | 82 | ||
| 10—14 | 88 | 78 | ||
| 5—9 | 62 | 67 | ||
| 0—4 | 67 | 55 | ||
| Просек : | 38,1 | 40,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 921 | 251 | 603 | 37 | 29 | 1 |
| Женски | 1.025 | 199 | 596 | 194 | 36 | 0 |
| УКУПНО | 1.946 | 450 | 1.199 | 231 | 65 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 448 | 57 | 1 | 5 | 89 |
| Женски | 301 | 42 | 0 | 1 | 46 |
| УКУПНО | 749 | 99 | 1 | 6 | 135 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 22 | 38 | 55 | 3 | 88 |
| Женски | 6 | 4 | 58 | 8 | 17 |
| УКУПНО | 28 | 42 | 113 | 11 | 105 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 9 | 33 | 12 | 10 |
| Женски | 7 | 8 | 17 | 25 | 44 |
| УКУПНО | 9 | 17 | 50 | 37 | 54 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 7 | 0 | 0 | 17 | |
| Женски | 13 | 0 | 0 | 5 | |
| УКУПНО | 20 | 0 | 0 | 22 | |
РеференцеУреди
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић: Космај Смедеревско подунавље и Јасенице и из „Летописа“ општине ропочевачке, Бр.37
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ "Политика", 2. нов. 1936
- ^ Васиљевић, Бранка (6. 10. 2019). „Сакуља и Ропочево избрисани с мапе града”. Политика. Приступљено 7. 10. 2019.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
ЛитератураУреди
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
