Ропочево је насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2628 становника.

Ропочево
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
ОпштинаСопот
Становништво
 — 2011.Раст 2628
Географске карактеристике
Координате44°31′33″ СГШ; 20°34′18″ ИГД / 44.525833° СГШ; 20.571666° ИГД / 44.525833; 20.571666Координате: 44°31′33″ СГШ; 20°34′18″ ИГД / 44.525833° СГШ; 20.571666° ИГД / 44.525833; 20.571666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ропочево на мапи Србије
Ропочево
Ропочево
Ропочево на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

ИсторијаУреди

Ропочево се налази северно од среског места Сопота, управо између ова два места нема границе, већ се из једног пролази у друго. Судећи по ископинама које се налазе на месту „Анатеми“, где је по предању некада постојао манастир, овде је свакако још врло рано морало бити насеља.

Прве писане податке о Ропочеву имамо из доба аустријске владавине (1718 — 1739. године) када се ово село помиње под именом Rapaceva (Robotschevo). Тада је у селу било 20 домова. У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се у Вићентијевој кнежини село Ропочево, које је имало 1818. године 46 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 324 куће са 1.953 становника.

Најстарије породице су Ћосовићи (Радовановићи), Обрадовићи и Радосављевићи, чији су преци дошли „од Косова“ и најпре се настанили на месту које се данас зове Старо Село, одакле су доцније прешли на данашња места, затим Ковачевићи и Вилотијевићи. Остале су породице доцније долазиле из разних крајева. До године 1864. село није имало своју школу и те године ју је добило (подаци од краја 1921. године).[1] [2] Црква је освећена 1. новембра 1936.[3]

Ропочево се стопило са суседним насељем Сопот и престало је формално да постоји.[4]

ДемографијаУреди

У насељу Ропочево живи 1830 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,1 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 718 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.247
1953. 2.251
1961. 2.179
1971. 2.062
1981. 1.869
1991. 2.004 1.952
2002. 2.363 2.444
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
2.294 97,07 %
Југословени
  
14 0,59 %
Роми
  
9 0,38 %
Македонци
  
4 0,16 %
Црногорци
  
3 0,12 %
Бугари
  
3 0,12 %
Чеси
  
1 0,04 %
Хрвати
  
1 0,04 %
Румуни
  
1 0,04 %
непознато
  
3 0,12 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић: Космај Смедеревско подунавље и Јасенице и из „Летописа“ општине ропочевачке, Бр.37
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ "Политика", 2. нов. 1936
  4. ^ Васиљевић, Бранка (6. 10. 2019). „Сакуља и Ропочево избрисани с мапе града”. Политика. Приступљено 7. 10. 2019. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везеУреди