Отворите главни мени

ФК Раднички Сомбор је фудбалски клуб из Сомбора. Клуб је основан 1912. године и такмичи се у Војвођанској лиги север, четвртом новоу српског фудбала. Навијачи Радничког из Сомбора се називају Војводе Сомбор.

ФК Раднички Сомбор
Grb radnicki sombor.png
Пуно имеФК Раднички Сомбор
Основан1912.
СтадионГрадски стадион у Сомбору
Капацитет5.000
ЛигаВојвођанска лига Север
2014/15.Српска лига Војводина, 15. (RedDownArrow.svg)
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

ИсторијаУреди

Ни након 25 година постојања, Сомборско Спортско Удружење (ССУ) није мењало своја правила, нарочито у оном делу који говори о пријему нових чланова. То је била гаранција да ће се у ССУ спортом моћи бавити углавном они из имућних породица. Жељни спорта, а незадовоњни што су им врата ССУ затворена, млади радници, занатлије и калфе почели су у лето 1911. године са окупљањем, а годину дана касније, 26. маја 1912. и званично је основано Сомборско радничко теловежбачко удружење, краће звано Раднички. Основали су га: Штремпл Шаму, каменорезац, Јосип Бошњак, штампарски радник, Михајло Шнајдер, кројачки помоћник, Карло Видаковић, берберски радник, Михајло Шнајдер, тапетар, Јулије Милер, столарски радник, Михаљ Гаљац, бравар, Јођеф Секељ, столарски радник, Нандор Хеленбергер, четкарски радник, Ђорђе Коњовић и други.[1]

Двадесетих година клуб носи назив Војводина. Тридесетих година 20. века клуб се такмичи у најнижем рангу са екипама из околних места: СК Електра (Гаково), СК Дунав (Бачки Моноштор), Крњајски СК (Крњаја), СК Север (Риђица), Брестовачки СК (Бачки Брестовац).

За време окупације (1941-/44) Раднички је наставио са радом под именом ЗМТЕ или популарно Мункаш. До тада комплетна црвена опрема им је забрањена па су носили црвене дресеве, беле шорцеве и зелене штуцне. У лиги су још наступали: сомборски МАВ (данашњи ЖАК), Бајмочки АК, Мункаш ТЕ (Баја), Милетићко Спортско Друштво (Светозар Милетић) и СУ Апатин. Почетком 1944. године дошло је до реорганизације такмичења па је Мункаш играо са клубовима из Баје, Кишкереша, Хоргоша, Калоче, Келебије, Бајмока, Шолтвадкерта и још неких места, но такмичење је прекинуто услед ратних прилика.[1]

После Другог светског рата долази до фузије два сомборска клуба Железничара и Радничког у „Радничко фискултурно друштво Полет” који у сезони 1949/50 наступа у Војвођанској лиги. У сезони 1952/53. Раднички Сомбор је завршио други иза ФК Динамо Панчево. Током 1954. у Српској лиги Војводина, Раднички Сомбор је завршио на првом месту; од 88 утакмица победили су 47, ремизирали су 12 и изгубили 29. Сомборци су били веома успешни у сезони 1957/58., доспевши до осмине финала Купа Југославије, где су изгубили на пенале 3:4 (2:2, 0:2) од Хајдука из Сплита. Фудбалска јавност Сомбора и околине са нестрпљењем је очекивала тај дуел, и цело пре подне тог суморног магловитог и зимског дана пристизале су колоне навијача из околних места. Годину дана касније у шеснаестини Куп такмичења сомборци су елиминисали прволигашку екипу Вардара из Скопља 3:1, да би у наредном колу пред домаћим навијачима доживели пораз од званичног државног првака екипе ФК Црвена Звезда 2:5 (2:1). Данима пред утакмицу једина тема међу бројним љубитељима спорта у Сомбору био је тај догађај који се с огромним интересовањем очекивао на Градском стадиону. По свему, било је јасно да ће Градски стадион бити претесан за све оне који буду желели да прате ову утакмицу. У екипи Црвене Звезде наступало је тада пет државних репрезетантиваца: Беара, Дурковић, Поповић, Шекуларац и Костић.[2]

После испадања у осмини финала од стране сплитског Хајдука, четири године касније, сомборци у шеснаестини финала избацују из Куп такмичења домаћу екипу Челика из Зенице (2:4). Као што се и очекивало Раднички је у осмини финала Купа дочекао поново сплићане. Сомборцима се, тако, 14. фебруара 1962. године поново указала прилика да се у једној такмичарској борби гледају прволигаша Хајдука. Било је хладно са снежном вејавицом. Утакмица се овај пут завршила победом домаћина 1:0. У четвртфиналу Југословенског Куп-а, екипа Радничког је поражена од Црвене Звезде 2:1.[3]

Клуб се пласирао у Другу савезну лигу Југославије. Стадион је увек био пун, док су се карте продавале неколико дана пре утакмице. Међутим, тим је испао у Српску лигу Војводина, где је у међувремену ушао у беспарицу. Током сезоне 1971/72. Раднички је испао у Војвођанску Зону. Наредних 10 година клуб није имао успехе, све до сезоне 1985/86., када су завршили на врху табеле.

У сезони 2004/2005. године Раднички заузима 11. место на табели у Војвођанској лиги Север, на летњој паузи купује место од Растинског Полета и од наредне сезоне наступа у трећем такмичарском нивоу српског фудбала. У Српској лиги Војводина остаје наредне четири године да би се у сезони 2009—2010. пласирао у Прву лигу.

Године 2012. испада у Српску лигу Војводина три године касније 2015. године испада у Војвођанску лигу север где се и данас такмичи.[4]

СтадионУреди

Градски стадион у Сомбору свечано је отворен средином 1953. године у пријатељској утакмици Раднички је победио Полет из Сивца 3:0.

УспесиУреди

Клупске легендеУреди

  •   Павле Врга
  •   Стеван Поздер
  •   Стипан Еустахијо
  •   Јосип Еустахијо
  •   Мата Мишањи
  •   Душан Бузаџић
  •   Радивој Поповић
  •   Радивој Просеница
  •   Велимир Шаргић
  •   Јосип Молнар
  •   Ласло Карачони
  •   Душан Бугарин
  •   Далибор Мрђеновић
  •   Владимир Зорица
  •   Милорад Ресановић
  •   Славен Лакић

Познати бивши играчиУреди

ТренериУреди

  • 1946—47   Тони Сабо
  • 1952—57   Иван Иванчевић
  • 1959—60   Јошка Такач
  • 1960—61   Александар Петровић
  • 1961   Никица Јосић
  • 1960—62   Јован Марјановић
  • 1962—63   Фрања Пазмањ
  • 1964—66   Едо Плац
  • 1966—67   Александар Петровић
  • 1968—69   Ђорђе Јовановић
  • 1969-70  Павле Врга
  • 1970—72   Драган Бојовић
  • 1972   Рајко Меденица
  • 1973   Бранко Роксандић
  • 1973   Мата Мишањи
  • 1973—76   Ратомир Чабрић
  • 1976—77   Мата Мишањи
  • 1977—78   Стеван Поздер
  • 1978—81   Радивој Поповић
  • 1981   Раде Маравић
  • 1981—82   Ђорђе Зарић
  • 1982   Велимир Шаргић
  • 1983   Милош Цетина
  • 1987—88   Јосип Земко
  • 1988   Душан Алемпић
  • 1988   Илија Димоски
  • 1989   Жарко Булатовић
  • 1989   Илија Димоски
  • 1989   Јосип Земко
  • 1991   Радивој Поповић
  • 1991—92   Фрања Лукић
  • 1994—95   Милутин Карас
  • 1996—97   Божидар Маркуш
  • 2000   Емил Џиновић
  • 2000-01   Алберт Хернаус
  • 2001   Бранко Вучковић
  • 2002   Александар Смиљанић
  • 2002   Зоран Ћулум
  • 2006   Драгојло Станојловић
  • 2008   Петар Јефтић
  • 2009-10   Милан Тинтор и Петар Дулић
  • 2010-11   Золтан Сабо
  • 2012   Триво Илић
  • 2012   Милан Тинтор
  • 2012   Славко Антић
  • 2013—14   Жељко Рачић
  • 2014   Милан Тинтор
  • 2014   Ђурасовић
  • 2015   Симо Милић
  • 2015—18   Срђан Каралић
  • 2018—19   Дамир Вуковић

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Душан Колунџија — Век у 100 утакмица
  2. ^ Ирина Иванчевић — „Дведесет златних година, ФК Раднички Сомбор 1952—1972”
  3. ^ Ирина Иванчевић — „Дведесет златних година, ФК Раднички Сомбор 1952—1972”
  4. ^ FK Radnicki Sombor info Archived 2010-08-14 at the Wayback Machine

Спољашње везеУреди