Отворите главни мени

Илија Пантелић (Козица, 2. август 194217. новембар 2014[1]) бивши је фудбалски репрезентативац Југославије. Играо је на позицији голмана и био један од најбољих голмана свих времена[2][3]

Илија Пантелић
Pantelic Ilija.jpg
Илија Пантелић
Лични подаци
Датум рођења (1942-08-02)2. август 1942.
Место рођења Козица,
Датум смрти 17. новембар 2014.(2014-11-17) (72 год.)
Место смрти Нови Сад, Србија
Позиција голман
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1958–1960
1960–1961
1961–1969
1969–1970
1970–1971
1971–1974
1974–1977
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаБАК
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаРаднички
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаВојводина
ФранцускаПариз Неји
ФранцускаОлимпик Марсеј
ФранцускаБастија
ФранцускаПари сен Жермен
-
-
176 (6)
-
-
-
Репрезентативна каријера**
1964-1965
1961-1963
1964-1968
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈугославија - млади
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈугославија Б
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈугославија
3 (0)
2 (0)
18 (0)
* Датум актуелизовања: 16. децембар 2017.
** Датум актуелизовања: 16. децембар 2017.
Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1968. Италија Југославија

БиографијаУреди

Родио се у месту Козица, на Грмечу. Име му у једном збегу ратне 1942. године дао борац легендарне Миланчићеве чете, хероја који се памти и данас:

„Родио си се на Светог Илију, по њему и носи име.”

У „Осмој офанзиви“ Пантелићи су са другим Грмечлијама стигли у Војводину. Прво у Наково, па после у Сомбор. Пантелић се са непуних 18 година прочуо као одличан голман. Звездини емисари су пошли у Сомбор, али је неко дојавио Стевану Дороњском, у то време главном политичару у покрајини, и Пантелића уместо у Београд и Звезду одведу у Нови Сад и Војводину, којој је остао веран до краја живота.

Спортска биографијаУреди

Каријеру је почео у ФК БАК из Беле Цркве (1958—1960), наставио је да брани у сомборском Радничком (1960—1961), а 1961. постао је члан новосадске Војводине за коју је до 1969. одиграо 176 првенствених утакмица и из једанаестераца постигао шест голова. Од 1969. до 1977. с успехом је чувао мрежу француских прволигаша Олимпик из Марсеја, Бастије и Пари Сен Жермена. У дресу Олимпика освојио је првенство и куп Француске. Од повратка у земљу 1977. вратио се у Нови Сад и од тада је стално члан стручног штаба и повремено и тренер Војводине.

Као сигуран извођач једанестераца у дресу Војводине је постигао 6 погодака. Јединствен је у свету фудбала што је у једној првенственој утакмици 1963. у Новом Саду против Трешњевке из Загреба постигао хет-трик изводећи једанаестерце, што није пошло за руком ниједном голману на свету.[4]

Три пута је бранио гол младе селекције (1964—1965), два пута Југославија „Б“ репрезентације (1961—1963) и 18 пута најбоље селекције Југославије.

Дебитовао је 25. октобра 1964. у пријатељскок сусрету против Мађарске (1:2) у Будимпешти, а последњу утакмицу одиграо је 10. јуна 1968. против Италије (0:2) у финалној утакмици Купу европских нација у Риму.

Као један од најбољих југословенских голмана, врхунац каријере достигао је у сезони 1965/66. кад је са Војводином освојио државно првенство.

На голу је чинио чуда. Звали су га Пантер - Панта. Стручњаци кажу: Владимир Беара, Милутин Шошкић и Илија Пантелић најбољи су голмани Југославије за сва времена,

Почетком 2014. у Бањалуци Пантелић је са Велимиром Сомболцем и Душаном Маравићем добио Златну плакету Фудбалског савеза Републике Српске, највећег признања која Савез уопште додељује.

РеференцеУреди

  1. ^ Preminuo Ilija Pantelić | Mondo Sport
  2. ^ Сајт Фудбалске репрезентације
  3. ^ Енциклопедија фудбала, Народна књига, Политика и Спортски журнал 2006.
  4. ^ Енциклопедија фудбала, Народна књига, Политика и Спортски журнал 2006. књига 4 pp. 74.

Спољашње везеУреди

  • Marc Barreaud, Dictionnaire des footballeurs étrangers du championnat professionnel français (1932-1997), L'Harmattan, 1997.
  • Профил на сајту reprezentacija.rs
  • Енциклопедија фудбала, Народна књига, Политика и Спортски журнал 2006.
  • Спортски журнал: Људи, време и догађаји:„Вредело је младост жртвовати“ 16 и 17. фебруар 2014.