Отворите главни мени

Кишкереш (мађ. Kiskőrös, свк. Malý Kereš) град је у Мађарској. Кишкереш је један од важнијих градова у оквиру жупаније Бач-Кишкун.

Кишкереш
мађ. Kiskőrös
Szent József katolikus templom és Kiskőrös városháza, Kiskőrös1.jpg
Градска римокатоличка црква
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаБач-Кишкун (жупанија)
СрезКишкереш
Становништво
Становништво
 — 14.452
 — густина141,37 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46°37′13″ СГШ; 19°17′02″ ИГД / 46.620381° СГШ; 19.283811° ИГД / 46.620381; 19.283811Координате: 46°37′13″ СГШ; 19°17′02″ ИГД / 46.620381° СГШ; 19.283811° ИГД / 46.620381; 19.283811
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина102,23 km2
Кишкереш на мапи Мађарске
Кишкереш
Кишкереш
Кишкереш на мапи Мађарске
Поштански број6200
Позивни број78
Веб-сајт
kiskoros.hu

Кишкереш је имао 14.452 становника према подацима из 2009. године.

У Кишкерешу је рођен Петефи Шандор, познати мађарски песник и револуционар српских корена.

ГеографијаУреди

Град Кишкереш се налази у средишњем делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 130 километара јужно. Град се налази у средишњем делу Панонске низије, близу десне обале Дунава. Надморска висина града је око 100 m.

ИсторијаУреди

У Кишкерешу су 1933. године, од стране археолога др Фетиха откривени гробови старих Авара.[1]

Александар Петровић познатији као Шандор Петефи, син Стефана Петровића, највећи мађарски песник рођен је у Кишкерешу.

Кишкерешки житељ, Србин Арон Петровић трговац пре 1806. године[2] се преселио у Бају. Његов син Димитрије Петровић рођен 1799. године у Кишкерешу (или Баји?), је по доласку у Бају, са 10 година живота почео озбиљније учити српски језик. У Кишкерешу је језик средине био словачки, а ни школе није било српске, због већине становника. Млади Димитрије је рано остао без родитеља, Арона и Ане, па је кренуо на трговачки занат. Постмајстор (поштар) бајски Брановачки знао је за његове уметничке пориве и одвео га је и уписао на бечку Академију. Петровић се истао својим радовима и много је награда добио, па се од њих издржавао. Димитрије ће 1830. године завршити Академију у Бечу и тамо остати да живи и ради као успешни уметник, академски вајар тзв. "ликописац" и "ликоливац".[3]

У месту је 1814. године рођен Јанко Шафарик, лекар, словачки славист синовац професора Павела Шафарика, који је пола живота провео радећи у Србији, где је умро 1876. године.

СтановништвоУреди

По процени из 2017. у граду је живело 13.943 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
14.91115.35214.23613.943

Од тога Мађари чине око 94%, Словаци 3%, а Роми 2%.[тражи се извор]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", Београд 1933. године
  2. ^ "Настављеније о дужностјах сопствених свјакаго Христјанина", Будим 1806.
  3. ^ "Србски народни лист", Будим 1840. године

Спољашње везеУреди