Банатско Велико Село

Банатско Велико Село
Банатско Велико Село;
	Спомен кућа у Банатском Великом Селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Град	Кикинда
Становништво
— 2011.	2512
— густина	71/км2
Географске карактеристике
Координате	45° 49′ 23″ СГШ; 20° 35′ 34″ ИГД / 45.823° СГШ; 20.592833° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	70 м
Површина	42,7 км2
	Банатско Велико Село Банатско Велико Село на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	23312
Позивни број	0230
Регистарска ознака	KI

Банатско Велико Село (мађ. Bánátnagyfalu, Szenthubert, Károlyliget и Szentborbála, нем. Sankt Hubert, Charleville и Seultour) је насеље у Србији у граду Кикинди у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2512 становника.

ИсторијаУреди

После одласка Турака ови крајеви су опустошени и насеобина у данашњем смислу није било. Према наредби царице Марије Терезије од 25. новембра 1763. године право насељавања у овим крајевима имају само католици. Године 1770/71. досељавају се Французи из француске покрајине Лорене и Немци из југозападне Немачке. Основали су њих 3300 досељеника - три "сестринска" села, који се у наведеном извору појављују као: Сеул Тур (Солтур), Шарлвил (Шарлевил) и Сент Хуберт (Свети Хуберт). Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да свако од та три места тада има римокатоличку цркву и немачко становништво.^[1]

Током 18. века ове насеобине су промениле неколико власника. Французи су се временом асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а у ова места су досељене породице из Босне. Од три немачка села формирано је једно село под називом Велико Село, да би се 1948. године преименовало у Банатско Велико Село да би се назив у већој мери индивидуализовао. Називи немачких села задржани су као називи данашњих рејона. Према попису из 1991. године у Банатском Великом Селу је живело 3.134 становника од чега су већина Срби.

ДемографијаУреди

У насељу Банатско Велико Село живи 2512 становника по попису из 2011. године, од тог броја 2170 становника је било пунолетно.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године). Примећује се пад становника у више пописа.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	4.388
1953.	4.276
1961.	4.310
1971.	3.603
1981.	3.332
1991.	3.134	3.092
2002.	3.034	3.097
2011.	2.512

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	2.922	96,30%
Мађари	26	0,85%
Роми	14	0,46%
Хрвати	10	0,32%
Македонци	10	0,32%
Црногорци	8	0,26%
Југословени	7	0,23%
Муслимани	3	0,09%
Украјинци	2	0,06%
Словаци	1	0,03%
Албанци	1	0,03%
непознато	4	0,13%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	14	16
80+	29	45
75—79	45	103
70—74	83	110
65—69	92	110
60—64	86	93
55—59	66	55
50—54	163	121
45—49	145	140
40—44	110	121
35—39	86	81
30—34	66	70
25—29	104	96
20—24	104	101
15—19	112	91
10—14	84	62
5—9	79	56
0—4	53	42
Просек :	41,0	45,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	768	850	997	970	936	1.070	1.112

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	249	307	198	248	82	22	6	0	0	0	2,73

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.305	436	757	81	30	1
Женски	1.353	277	760	268	47	1
УКУПНО	2.658	713	1.517	349	77	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	581	164	0	30	178
Женски	364	70	0	2	106
УКУПНО	945	234	0	32	284
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	43	33	8	44
Женски	1	7	61	8	8
УКУПНО	4	50	94	16	52
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	9	0	33	13	6
Женски	8	3	11	29	42
УКУПНО	17	3	44	42	48
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	12	0	0	5
Женски	7	0	0	1
УКУПНО	19	0	0	6

ГалеријаУреди

Црква Светог Василија Острошког
Основна школа „Славко Родић”
Завичајна кућа
Језеро Лагуна
Место старе католичке цркве (1791 — 1945)
Парк у центру села
Пијаца
Дечји вртић
Ватрогасна станица

РеференцеУреди

^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везеУреди

[1] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]