Кљајићево

Кљајићево
Кљајићево;
	Католичка црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Град	Сомбор
Становништво
— 2022.	4.006
— густина	44,9/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 46′ 09″ С; 19° 16′ 38″ И / 45.769301° С; 19.277292° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	87 m
Површина	89,1 km2
	Кљајићево Кљајићево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	25221
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO

Кљајићево (нем. Kernei, мађ. Kerény, хрв. Krnjaja) је насеље у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 4006 становника.

Географија

Чонопља и Кљајићево

Налази се 13 km од Сомбора, на надморској висини од 88-100 m.

Историја

Археолошка ископавања показују да је на простору атара Кљајићева постојао живот још у неолиту. На простору данашњег села прво помињано насеље је Сент Кирај 1391. године. Под именом Крњаја насеље се први пут помиње 1601. године.

Године 1765. у тадашње насеље су се доселиле прве породице Немаца, те од тада почиње убрзани развој места које мења име у Кернеи. У току 19. века место је насељено претежно немачким становништвом и броји око 3000 душа, те спада у већа насеља тог времена.

Пре Другог светског рата Кљајићево је било занатски развијено село са преко 200 радионица. Данашње име насеље је добило 1949. године по народном хероју Милошу Кљајићу, рођеном у Горњем Сјеничаку на Кордуну, који је погинуо 14. јула 1944. године на Жумберку.

Пред завршетак рата су се иселили Немци, који су до тада чинили већину становништва. Због сарадње са фашистима највећи број Немаца је побегао из места.^{[тражи се извор]} Крајем 1945. године пристижу први насељеници из Лике, Горског Котара, Жумберка и Кордуна. Насељено је укупно 999 породица са 5.400 чланова.

Плодно земљиште је условило да пољопривреда буде важна привредна града. Уз њу се развија и индустрија.

Демографија

У насељу Кљајићево живи 4942 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (39,4 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 1928 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	5.847
1953.	6.028
1961.	6.088
1971.	5.805
1981.	5.850
1991.	5.737	5.615
2002.	6.012	6.126
2011.	5.045

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	5.603	93,19%
Југословени	71	1,18%
Хрвати	52	0,86%
Мађари	31	0,51%
Буњевци	16	0,26%
Црногорци	10	0,16%
Македонци	8	0,13%
Украјинци	5	0,08%
Немци	5	0,08%
Муслимани	4	0,06%
Словенци	3	0,04%
Словаци	3	0,04%
Роми	1	0,01%
непознато	7	0,11%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	12	10
80+	36	74
75—79	52	157
70—74	148	189
65—69	171	238
60—64	170	207
55—59	135	122
50—54	286	259
45—49	281	258
40—44	228	212
35—39	174	190
30—34	163	193
25—29	215	181
20—24	199	196
15—19	224	203
10—14	182	152
5—9	151	133
0—4	120	91
Просек :	39,4	43,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.202	1.336	1.557	1.707	1.758	1.778	1.928

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	320	472	358	440	178	114	34	8	2	2	3,12

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.494	763	1.575	100	55	1
Женски	2.689	491	1.587	535	75	1
УКУПНО	5.183	1.254	3.162	635	130	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.149	319	0	6	433
Женски	727	169	0	0	232
УКУПНО	1.876	488	0	6	665
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	12	73	87	34	73
Женски	0	4	120	29	16
УКУПНО	12	77	207	63	89
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	5	66	11	16
Женски	15	5	21	37	73
УКУПНО	18	10	87	48	89
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	10	1	0	0
Женски	6	0	0	0
УКУПНО	16	1	0	0

Спорт

У Кљајићеву делује фудбалски клуб „Кордун“, који се такмичи у Meђуопштинској лиги Сомбор.^[4]У селу успешно делује и куглачки клуб Кордун који се такмичи у Супер лиги. Постоји и Рукометни клуб Кљајићево.

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ Подручна лига (2014/2015) табела

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[4] Подручна лига (2014/2015) табела

[1]

[2]

[3]

[4]