Растина

насеље у Сомбору, Западнобачки округ, Србија

Растина је насеље у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији. Удаљено је 22 км од Сомбора, у близини државне границе са Мађарском. Према попису из 2022. било је 337 становника.

Растина
Нова православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ГрадСомбор
Становништво
 — 2022.Пад 337
 — густина15,1/km2
Географске карактеристике
Координате45° 57′ 24″ С; 19° 02′ 05″ И / 45.956666° С; 19.034666° И / 45.956666; 19.034666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина94 m
Површина22,2 km2
Растина на карти Србије
Растина
Растина
Растина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25283
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Овде се налази Дворац Редл.

У овом селу налази се малогранични прелаз са Мађарском, Растина - Bácsszentgyörgy.

Историја

уреди

Први пут се помиње у XIV веку под називом Харасти.

До половине XIX века Растина је била посед барона Редла на ком су радили углавном Мађари. У другој половини XIX века Растина је у оквиру Станишића а до краја Другог светског рата у саставу Риђице. Статус самосталног села поново добија по завршетку рата. Досељавањем добровољаца после Првог светског рата из Лике и Херцеговине настаје село Растина.

До 1965. године Растина је заједно са Риђицом, Станишићем, Гаковом и Крушевљем спадала у општину Станишић.[1]

Спорт

уреди

Демографија

уреди

У насељу Растина живи 468 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (42,4 код мушкараца и 46,9 код жена). У насељу има 191 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 905
1953. 939
1961. 960
1971. 892
1981. 686
1991. 605 605
2002. 566 566
2011. 411
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
543 95,93%
Хрвати
  
7 1,23%
Мађари
  
3 0,53%
Црногорци
  
2 0,35%
Буњевци
  
2 0,35%
Југословени
  
2 0,35%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 217 223 237 227 202 192 191


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 44 43 37 29 24 11 2 0 1 0 2,96
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 245 92 133 12 8 0
Женски 248 51 130 57 10 0
УКУПНО 493 143 263 69 18 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 133 80 0 1 18
Женски 80 44 0 0 13
Укупно 213 124 0 1 31
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 4 3 1 11
Женски 0 0 6 1 2
Укупно 0 4 9 2 13
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 1 5 3 4
Женски 0 0 4 2 5
Укупно 2 1 9 5 9
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 2 1 0 0
Укупно 2 1 0 0

Референце

уреди
  1. ^ Роберт Кучо − „Станишић - Водич кроз историју једног села у Бачкој”
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди