ФК Раднички Ратково

Фудбалски клуб Раднички Ратково је српски професионални фудбалски клуб из Раткова који се тренутно такмичи у Подручној фудбалској лиги Сомбор, петом такмичарском нивоу српског фудбала.

Раднички Ратково
Grb Radnički Ratkovo.svg
Пуно имеФудбалски клуб Раднички Ратково
Основан(1918-01-21)21. јануар 1918.(102 год.)
као Олимпија
СтадионСтадион Раднички Ратково,
Ратково
Капацитет500
ПредседникСрбија Драган Радојчић
ТренерСрбија Мирослав Радојчић
ЛигаПФЛ Сомбор
2018/19.9.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

Клуб је основан 1918. године као Олимпија. После ослобођења након Другог светског рата клуб Парабућ, а након доласка колониста 1946. године Раднички. Од оснивања па до данас клуб се најчешће такмичио у Бачкој лиги, а две сезону је провео у Војвођанској лиги.

Ратково је дало знатан број истакнутих фудбалера који играли у познатим југословенским клубовима, а најистакнутији међу њима је Радивој Божичић који је наступао у Партизану и који је био члан југословенске репрезентације.

ИсторијаУреди

Крајем 1917. године, група спортских ентузијаста предвођена локалним занатлијама, пожелела да оснује свој клуб, што су и учинили средином следеће године. У Парабућу је у то време највише живело подунавских Шваба, док је нешто мање било Мађара и Срба, па су и први играчи били из ове три народносне групе. Одлучено је да се клуб назове Олимпија и под тим називом клуб се такмичио све до краја Другог светског рата.

Током прве три деценије постојања клуб је имао успона и падова. Почело се са утакмицама против клубова из суседних места, Оџака, Лалића, Дероња, Бачког Брестовца, Бачког Грачаца. Како је време одмицало Олимпија је улазила у више рангове такмичења, па је круг спортских ривала проширен и на клубове из других удаљенијих средина. Након завршетка Другог светског рата дошло је до колонизације Парабућа, па су нове власти име насеља преименовале у Ратково. И клуб је променио име у Раднички, што се задржало до данашњих дана.

У тим првим послератним годинама присутна је била еуфорија због ослобођења земље, а та атмофера се пренела и на овај спортски колектив у који су похрлили бројни играчи и фудбалски радници. Клуб су тада водили: Слободан Рацков, Војислав Рипида, Душан Лаћарак и Боривоје Иванчић. Од играча су се истицали: Јоца Крстоношић, Воја Рацков, Славо Капетанов, Спасоје Јергић, Тоша Сеферовић и многи други.

Раднички је 1955. године изборио пласман у Подручну лигу Сомбор. У то време од играча су се истицали: Милан Сурдучки, Светолик Трифуновић, Сава Јергић, Миливоје Перошевић, Миливоје Видић, Матија Филиповић и др. Ова генерација је постигла велики успех, јер се домогла трећег степена такмичења у тадашњој Југославији. Противници су јој тада биле екипе из Врбаса, Сенте, Суботице, Бачке Тополе, Малог Иђоша.

Након ове генерације, стасавала је нова предвођена Радивојем Божичићем, Цветком Максимовићем, Драганом Стојаковићем, Србом Ђинђићем, Ђуром Медићем, Радетом Мрдаковићем, Зораном Милановићем, Љубишом Тошићем, Ратомиром Гуглетом. Они су се домогли тадашње Војвођанске лиге у којој су играли запажену улогу.

Из те генерације највише се афирмисао Божичић који је играо за тим Црвенке у Првој лиги, док је нешто млађи Миодраг Ђинђић доспео у новосадску Војводину, да би каријеру завршио у друголигашкој екипи Врбаса.

Одласком те генерације, стигла је нова у којој су били: Војислав Петковић, Миодраг Батричевић, Светислав Стевановић, Стојан Максимовић, Ђорђе Аксентијевић, Драгиша Чучковић, Милан Бранковић и Адам Андријашевић. Ова генерација се на окупу одржала скоро пуну деценију и оставила иза себе низ успеха и запажен траг.

Почетком деведесетих година прошлог века, појавила се вероватно најбоља генерација Радничког. Појавила се ретко талентована генерација играча, предвођена Драгољубом Симоновићем и Добриславом Прелићем. Били су ту још: Александар Крунић, Томислав Лучић, Небојша Дошен, Срђан Батричевић, Ненад Ђукић, Небојша Илић, Звонко и Зоран Ћирић, Предраг Ивановић, Владица Николић, с којима је почео да ради рано преминули Раде Гаковић, којег је успешно наследио Божидар Божовић. Два играча из ове генерације су отишла у прволигашке клубове. Симоновић је приступио кулском “Хајдуку”, из којега је потом отишао у бугарски “Литекс”, где је имао сјајну каријеру. Играо је чак и једну утакмицу за репрезентацију наших суседа. Нешто млађи Зоран Ћирић је приступио прво екипи “Бечеја”, потом је прешао у београдски “Партизан”, из којег је отишао на Кипар, где је играо пуних осам сезона за најбоље клубове са овог острва. Након те успешне генерације, уследиле су године осредњих резултата Радничког који је био дуго година стабилан члан Подручне лиге Сомбор.

СтадионУреди

Стадион на којем Раднички игра своје утакмице налази се у центру насеља. У оквиру тог спортског центра налазе се фудбалски терен, терен за мали фудбал, као и терен за кошарку, са тартан подлогом, атлетска стаза и помоћни терен. Стадион има западну трибину која има капацитет од 500 гледалаца. Такође, терени за кошарку и мали фудбал имају трибине, ови терени су и осветљени стога се на њима сваке године одржавају ноћни турнири у кошарци и малом фудбалу.

ТимУреди

Први тимУреди

Од 8. септембар 2018.[1]

Бр. Позиција Играч
––   Миљан Јовановић
––   Мирослав Алексић
––   Александар Петковић
––   Миљан Мушикић
––   Мирослав Штулић
––   Младен Вујасин
––   Славко Досен
––   Срђан Радојичић
––   Милослав Ивовић (капитен)
Бр. Позиција Играч
––   Бојан Спасић
––   Никола Генић
––   Алекса Милуновић
––   Никола Гвозденовић
––   Михајло Кардинал
––   Милан Мушикић
––   Војислав Анђелић
––   Немања Петковић

Бивши познати играчиУреди

  •   Радивој Божичић
  •   Миодраг Ђинђић
  •   Драгољубом Симоновићем
  •   Зоран Ћирић

Стручни штабУреди

Тренер

  Мирослав Радојчић

УспесиУреди

  • ПФЛ Сомбор
    Првак: 1965-66, 1991-92
    Другопласирани: 1955-56, 1961-62
  • МФЛ Сомбор – први разред
    Првак: 2017-18
    Другопласирани: 2011-12, 2014-15

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Први тим, Приступљено 7.7.2019.

Спољашње везеУреди