Отворите главни мени

Црква Светог Марка на Ташмајдану грађена је од 1931. до 1940. године у непосредној близини старе цркве из 1835. године, према плановима архитеката Петра и Бранка Крстића. Обликована је у духу архитектуре српско-византијског стила. По општем градитељском решењу, архитектонским формама и полихромији фасада, овај храм је пројектован према великом узору, цркви манастира Грачаница. Опремање и украшавање храма још није завршено. То је била највећа православна црква у предратној Југославији до тада.[1]

Црква Светог Марка
Crkva Svetog Marka u Beogradu.jpg
Црква Светог Марка
Опште информације
Место Београд
ОпштинаГрадска општина Палилула
Држава Србија
Време настанка1940.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Садржај

ИсторијаУреди

Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду налази се на платоу уз северозападни крај парка Ташмајдан (стари каменолом). Данашња црква је у непосредној близини претходне мале гробљанске капеле Светог Марка из доба кнеза Милоша Обреновића изграђене 1835. године на темељима још старије палилулске цркве, испред које је био прочитан хатишериф турског султана 1830. године о независности и кнежевском устројству Србије. Црква је сматрана за гробницу породице Обреновић.[2]

Ктитор те цркве био је ортак у трговини кнеза Милоша - Лазар Панча трговац, родом из Катранице у Македонији, који је умро 24. марта 1831. године. Лазар је оставио кнезу своје имање са аманетом да ту на Палилули подигне цркву за његову душу. Кнез је тако и поступио и 1835. године подигао цркву а 1838. године поставио на цркву са северне стране "записну плочу" о ктиторству Панчином.[3]

Зидање цркве Светог Марка је започето за време владавине Александра I Карађорђевића, а грађење је трајало дуго и са одлагањима у периоду 1931—39. године. Уређење ентеријера је започето 1940. године, прекинуто почетком Другог светског рата.

Архитектура и унутрашњостУреди

Црква је обликована у српско-византијском стилу, традицији у којој су подизане све цркве новијег доба у Србији, а који су очували особине српске црквене средњовековне архитектуре. Црква Светог Марка је основе развијеног двоструко уписаног крста, видљивог у сводовима, има припрату са галеријом и високим звоником, петострану олтарску апсиду и пет купола. Ово је био „први црквени објекат по узору на византијску архитектуру изведен у армиранобетонској конструкцији“, са централним грејањем и електричним звонима, прави спој српско-византијског наслеђа и савремених техничких достигнућа.[4] Фасаде су оживљене облогом од две врсте камена: светлог беловодског пешчара (Беле воде, Крушевац) и црвеног грзанског камена (Грзе, Параћин). Димензије храма су 65 х 42 м, висина је 60 м, док је пречник главне куполе 10 м.

Архитекте браћа Крстићи постигли су инспирацију Грачаницом, али грандиозним димензијама и пропорцијама, у складу са идејом о намени ове цркве као нове престоне цркве главног града Краљевине Југославије, која би могла да прими велики број људи приликом приређивања свечаности поводом државних празника. Црква Светог Марка је, после храма Светог Саве, најмонументалнија и последња успела грађевина позног периода националног стила у српској архитектури.[5] У унутрашњости, испред олтара са јужне стране постављени су тронови за патријарха и краља. Мозаик са представом патрона цркве Светог апостола Марка над главним улазом извео је сликар Вељко Станојевић 1962, а мермерни иконостас је пројекат архитекте Зорана Петровића из 1991/92. године, на који су четири године касније постављене мозаичке иконе, дело сликара Ђуре Радуловића.

Због посебних архитектонских и урбанистичких квалитета, црква Светог Марка у Београду утврђена је за споменик културе Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1509/1 од 20.10.1975. године.[6]

У јужном делу наоса налази се саркофаг са моштима цара Душана, које су заслугом теолога и историчара Радослава Грујића 1927. пренесене из царске задужбине манастира св. Арханђела код Призрена прво у Патријаршију, а потом 1968. у цркву Светог Марка.[7] На северној страни је гробница од белог мермера у којој су сахрањени земни остаци патријарха Германа Ђорића. Последњи краљ из династије Обреновића краљ Александар Обреновић и његова жена Драга Машин су сахрањени у крипти цркве, у којој се осим њих налази још неколико владика и чланова династије Обреновић[8] епископи нишки Виктор, шабачки Гаврило, тимочки Мојсије и митрополит Теодосије, као и први ктитор мале цркве, трговац Лазар Панча. Осим краљевског пара, у крипти су гробнице и кнеза Милана М. Обреновића, Ане Ј. Обреновић и кнежевића Сергија М. Обреновића.

У цркви се чува једна од најбогатијих збирки српских икона 18. и 19. века.

У непосредној близини данашње цркве светог Марка на Ташмајдану, 1830. године, прочитан је султанов хатишериф о признавању аутономије Србији унутар турске царевине. Непосредно уз данашњу велику цркву стајала је стара црква коју је подигао кнез Милош, те на тај начин обележио то историјско место. Стара црква је уништена у бомбардовању Београда 1941. године, остаци су уклоњени 1942. године.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Политика", Београд 22. октобар 1932. године
  2. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1939.
  3. ^ "Београдске новине", Београд 8. маја 1918.
  4. ^ М. Ђурђевић, Архитекти Петар и Бранко Крстић, изд. Музеј науке и технике и Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1996.
  5. ^ А. Кадијевић, Један век тражења националног стила у српској архитектури, Грађевинска књига, Београд 2007.
  6. ^ Х. Туцић, Црква Светог Марка, Завод за заштиту споменика културе града Београда 2015.
  7. ^ Страх од Душана силног („Вечерње новости“, 22. фебруар 2013), Приступљено 30. 4. 2013.
  8. ^ Духовна ризница историје („Политика“, 21. јун 2011), Приступљено 30. 4. 2013.

Спољашње везеУреди