Хронологија СФРЈ јул 1990.

Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току јула месеца 1990. године.


← јун  · Хронологија СФРЈ током 1990. године  · август →


1. јулУреди

  • На територији Социјалистичке Републике Србије 1. и 2. јула одржан референдум са питањем — Да ли прихватате да се прво донесе нов Устав па онда распишу први вишестраначки избори?. На референдум је изашло 78% од укупног бирачког тела, од којих је 96,8% гласало за, а референдум је био бојкотован од стране дела опозиције и косовских Албанаца. Србија је била једина република СФРЈ која је прво донела Устав, па тек онда расписала вишепартијске изборе.

2. јулУреди

  • Скупштина Републике Словеније усвојила Декларацију о пуној суверености државе Републике Словеније, на основу које су републички закони и прописи добили предност над савезним.
  • У Приштини, на платоу испред зграде покрајинске скупштине, група од 14 албанских делегата Скупштине САП Косово изгласала Уставну деклерацију којом је проглашена Република Косово, у саставу СФРЈ. Проглашење није признала ниједна од република СФРЈ, као ниједна друга држава света. Ова непризната република је 22. септембра 1991. прогласила независност, коју је једино признала Албанија. Током деведесетих година, ова непризната држава руководила је паралелним албанским институцијама на Косову и Метохији, а званично је распуштена 1. фебруара 2000. године.

3. јулУреди

5. јулУреди

  • Скупштина СР Србије донела Закон о престанку рада Скупштине САП Косово и Извршног већа Скупштине САП Косово којим су укинуте надлежности и распуштена Скупштина и Извршно веће Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово. Права и дужности покрајинске скупштине и Извршног већа преузели су органи Извршног већа Скупштине СР Србије (ово је изазвало нови талас незадовољства припадника албанске националне мањине). Председништво СФРЈ је на својој седници, 11. јула, подржало ове мере СР Србије.
  • У Книну одржан састанак између службеника СУП-а Книн и помоћника министра унутрашњих послова Хрватске Перице Јурића. Током састанка испред зграде СУП-а, у којој је одржаван састанак, окупило се више хиљада демонстраната, који су дали подршку книнским милиционерима у намери да не прихвате нове симболе Републике Хрватске.

6. јулУреди

9. јулУреди

  • У САП Косово отпочео масовни штрајк Албанаца због одлуке Скупштине СР Србије о укидању Скупштине и Извршног већа САП Косова.

12. јулУреди

Амблем Социјалистичке партије Србије (СПС), од 1990. до 1992.

16. јулУреди

17. јулУреди

  • Скупштина града Титово Велење донела одлуку о промени назива града у Велење (назив Титово Велење град је носио од 10. октобра 1981.).

20. јулУреди

  • У Београду Скупштина Социјалистичке Републике Србије усвојила измене Изборног закона ради одржавања вишестраначких избора чиме је и званично уведен вишепартијски систем у Србији.

22. јулУреди

  • У Вуковару одржан скуп Српске демократске странке на ком је председник странке Јован Рашковић захтевао добијање аутономије српског народа у Хрватској.

23. јулУреди

24. јулУреди

  • У Софији на стадиону „Васил Левски“ позната југословенска певачица Лепа Брена одржала концерт пред више од 100.000 људи. Ово је био најпосећенији концерт у Бугарској, чији рекорд у броју посетилаца ниједна музичка звезда није успела да обори. Куриозитет концерта био је начин на који је Лепа Брена стигла на стадион — на сцену се спустила из хеликоптера бившег бугарског председника Тодора Живкова.

25. јулУреди

  • Сабор Социјалистичке Републике Хрватске, на предлог Председништва СР Хрватске, изгласао измену амандмана од LXIV до LXXV у Уставу СР Хрватске. Овим амандманима из назива републике је избрисана реч „социјалистичка“ и измењени грб и застава СР Хрватске — чиме су изостављени социјалистички симболи, а у употребу је враћен „историјски хрватски грб“ са шаховницом. Хрватска је била прва од република СФРЈ, која је променила државне симболе, а они су били привремени и важили су до 21. децембра када је донет Закон о грбу, застави и химни Републике Хрватске.
  • У Србу, код Грачаца одржан Сабор Срба у Хрватској коме је присуствовало око 5.000 људи, међу којима представници Српске демократске странке и Српске православне цркве. На Сабору је усвојена Декларација о суверености и аутономији српског народа, којом је за политичког представника Срба у Хрватској одређен Српски сабор, са средиштем у Србу и Српско национално вијеће (СНВ) као извршни орган Сабора. Декларација је предвиђала да СНВ може расписати референдум о питању статуса Срба у Хрватској, као и о другим питањима која се тичу аутономије и суверенитета. За председника Српског националног вијећа изабран је Милан Бабић, дотадашњи председник Привременог предсједништва Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике.

29. јулУреди

31. јулУреди

  • У Сарајеву Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине усвојила измену амандмана од LIX до LXXX на Устав СР Босне и Херцеговине чиме је омогућено одржавање првих вишепартијских избора.
  • У Србу одржана прва конститутивна седница Српског националног већа (СНВ) на којој је донета одлука о референдуму, којим би се потврдила аутономија и суверенитет српског народа у Хрватској. На истој седници за председника СНВ изабран је др Милан Бабић, председник Скупштине општине Книн.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Хронологија 1990—1995. Бања Лука: Документациони центар Републике Српске. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084