Влада Републике Српске Крајине
Влада Републике Српске Крајине је био највиши орган извршне власти у Републици Српској Крајини. Дјелокруг рада, организација, начин рада и одлучивања уређени су у складу са Уставом и законима Републике Српске Крајине и подзаконским актима.
| Основана | 19. децембар 1991. |
|---|---|
| Расформирано | 7. август 1995. |
| Замењена са администрацијом | |
| Тип | државна влада |
| Седиште | Книн Република Српска Крајина |
ИсторијаУреди
Прва Влада Републике Српске Крајине је изабрана 19. децембра 1991. на дан проглашења Устава Републике Српске Крајине.[1] Овом догађају је претходило више различитих дешавања који се везују за долазак вишепартијског система у СФР Југославији.
1990.Уреди
Поводом обиљежавања страдања Срба за вријеме Другог свјетског рата код јаме Кук, у Доњем Лапцу је одржан политички скуп на коме је договорено оснивање Српске демократске странке.[1] Странка је основана у Книну 17. фебруара 1990.[1] На Далматинском Косову је 1. јула 1990. проглашена Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике.[1] Пар недеља иза тога, У Србу је 27. јула 1990. одржан Велики српски сабор на коме је основано Српско национално вијеће (СНВ).[1] За председника Српског националног вијећа је изабран Милан Бабић.[1] Истог дана, Сабор Републике Хрватске је усвојио одлуку којом се шаховница проглашава републичким симболом, што је изазвало неслагање српског народа[1] На својој првој сједници која је одржана у Книну 30. јула 1990, Српско национално вијеће је расписало референдум о српској аутономији на подручју Републике Хрватске.[1] Референдум који је касније преименован у плебисцит, заказан је за 19. август 1990.[1] МУП Републике Хрватске је 17. августа 1990. послао полицију у српске општине да спријечи одржавање плебисцита, што је изазвало подизање барикада, а Милан Мартић је због напада прогласио ратно стање.[1] Овај догађај су Хрвати назвали „Балван револуција“. У исто вријеме су у хрватским селима основане нове полицијске станице.[1] На плебисциту који је одржан 19. августа 1990. преко 98% Срба се на питање „да ли сте за српску аутономију?“ изјаснило позитивно.[1] Посланик СДС-а Ратко Личина је 24. августа 1990. на ванредној сједници Сабора Републике Хрватске изнио резултате српског плебисцита те у име СДС-а најавио повлачење из рада Сабора због покушаја спречавања српског изјашњавања и државног терора.[1] Српско национално вијеће је 30. септембра 1990. прогласило српску аутономију на основу резултата плебисцита.[1] Српско национално вијеће и Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике су 19. децембра 1990. прогласили Српску Аутономну Област Крајину.[1] За председника САО Крајине изабран је Милан Бабић.[1] Хрватски посланици су на сједници Сабора Републике Хрватске одржаног између 22. и 25 децембра 1990, прогласили Устав којим су Србе ставили у положај националне мањине.[1]
1991.Уреди
На дан 4. јануара 1991, одлуком Извршног вијећа САО Крајине основан је Секретаријат унутрашњих послова Крајине, а за секретара је постављен Милан Мартић.[1] У Шидским Бановцима је 7. јануара 1991. основано Српско национално вијеће за Славонију, Барању и Западни Срем.[1] Председништво СФРЈ је 9. јануара 1991. донијело одлуку о распуштању свих паравојних формација на територији СФРЈ, коју су одбиле Хрватска и Словенија.[1] Председништво СФРЈ је 15. јануара 1991. издало саопштење о обавезној демобилизацији полицијских резервиста у Републици Хрватској.[1] Истог дана је на југословенској телевизији емитован снимак разговора министра одбране Републике Хрватске Мартина Шпегеља о илегалном увозу оружја у Југославију, које је познато као „Афера Шпегељ“.[1][2] Дана 15. фебруара 1992. припадници МУП-а Републике Хрватске су заузели Плитвице, на шта је Секретар СУП-а Крајине затражио повлачење са подручја Коренице.[1] Хрватска полиција се повукла након што је то затражило и председништво СФРЈ.[1] Сабор Републике Хрватске је 21. фебруара 1991. донио одлуку о неважењу закона СФРЈ, а Српско народно вијеће и Извршно вијеће САО Крајине су 28. фебруара 1991. усвојили „Резолуцију о раздруживању Републике Хрватске и САО Крајине“, која остаје у саставу државе Југославије.[1] На основу „Резолуције о раздруживању Републике Хрватске и САО Крајине“, у Книну је 8. марта 1991. донесена одлука о примјени закона САО Крајине и СФРЈ на територији САО Крајине.[1] Резолуцију су 9. марта 1991. потврдиле све општине у саставу САО Крајине.[1] До сукоба хрватске полиције и Срба у Пакрацу је дошло 2. марта, а 30. марта 1991. су хрватски специјалци напали српске положаје на Плитвицама, што се сматра за почетак оружаних сукоба између Срба и Хрвата.[1] У овом сукобу је погунуо један српски и један хрватски полицајац.[1] Истог дана је у Боровом селу донесена одлука о присаједињењу САО Славоније, Барање и Западног Срема Републици Србији, а 2. априла 1991. Извршно вијеће САО Крајине је донијело Одлуку о присаједињењу САО Крајине Републици Србији, као и о расписивању референдума.[1] Референдум за присаједињење САО Крајине Републици Србији је расписан 12. маја 1991.[1] У Книну је 30. маја 1991. конституисана Скупштина САО Крајине за чијег првог председника је изабран Велибор Матијашевић, посланик из Глине.[1] Хрватска демократска заједница у Сплиту је 6. маја 1991. организовала демонстрације против Југословенске народне армије, током којих је убијен војник Саша Гешовски.[1] Слике дављење војника ЈНА су обишле читав свијет.[1]
ВладеУреди
Привремено предсједништво Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (1990)Уреди
Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике основана је 25. јуна 1990, а распуштена по оснивању Српског националног вијећа 25. јула 1990. (25. 6. 1990 — 25. 7. 1990).
| Привремено предсједништво Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (25. 6. 1990 — 25. 7. 1990)[1] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | представља | слика |
| Милан Бабић | предсједник | СО Книн | 
|
| Давид Растовић | потпредсједник | СО Доњи Лапац | |
| Војислав Лукић | посланик | СО Грачац | |
| Сергеј Веселиновић | посланик | СО Обровац | |
| Здравко Зечевић | посланик | СО Бенковац | |
Српско национално вијеће (1990)Уреди
Српско национално вијеће основано је 25. јула 1990. на Великом сропском сабору у Србу, а распуштено по избору прве владе САО Крајине 19. децембра 1990. (25. 7. 1990 — 19. 12. 1990).
| Српско национално вијеће (25. 7. 1990 — 19. 12. 1990)[1] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | представља | слика |
| др Милан Бабић | предсједник | предсједник СО Книн |
|
| Давид Растовић | потпредсједник | предсједник СО Доњи Лапац | |
| др Јован Рашковић | посланик | предсједник СДС | 
|
| мр Миле Дакић | посланик | предсједник ЈСДС | |
| Јован Опачић | посланик | посланик из Книна | |
| др Душан Зеленбаба | посланик | посланик из Книна | 
|
| Радослав Тањга | посланик | посланик из Книна | |
| Ратко Личина | посланик | посланик из Грачаца | |
| Душан Ергарац | посланик | посланик из Доњег Лапца | |
| Војислав Лукић | посланик | предсједник СО Грачац | |
| Сергеј Веселиновић | посланик | предсједник СО Обровац | |
| Здравко Зечевић | посланик | предсједник СО Бенковац | |
| Велибор Матијашевић | посланик | предсједник СО Глина | |
| парох Вељко Босанац | посланик | представник СПЦ | |
| Душан Вјештица | секретар | ||
Влада САО Крајине (1990—1991)Уреди
Прва Влада САО Крајине основана је 19. децембра 1990. а распуштена по избору нове владе 19. децембра 1991. (19. 12. 1990 — 19. 12. 1991).
| Влада САО Крајине (19. 12. 1990 — 19. 12. 1991)[1] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | странка | слика |
| др Милан Бабић | предсједник |
| |
| Јован Катић | потпредсједник | ||
| Ристо Матковић | потпредсједник | ||
| Душан Старевић | потпредсједник | ||
| Вукашин Бабић | министар електропривреде и енергетике | ||
| Душан Баџа | министар просвјете | ||
| Милан Баук | министар за финансије | ||
| др Васо Лежаић | министар здравства и социјалне политике | ||
| Лазар Мацура | министар информисања | ||
| Милан Мартић | министар унутрашњих послова | 
| |
| Јован Радуловић | министар спољних послова | 
| |
| Вељко Стојисављевић | министар трговине, туризма, шумарства и пољопривреде | ||
| Милан Тарбук | министар одбране | ||
| Петар Штиковац | министар вјера | ||
| Душан Вјештица | министар за урбанизам и грађевинарство | ||
Влада РСК (1991—1992)Уреди
.svg)
Прва Влада Републике Српске Крајине основана је 19. децембра 1991. а распуштена по избору нове владе 26. фебруара 1992. (19. 12. 1991 — 26. 2. 1992).
| Влада РСК (19. 12. 1991 — 26. 2. 1992)[1] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | странка | слика |
| Ристо Матковић | први министар и министар правосуђа | ||
| Вукашин Бабић | министар енергетике | ||
| Душан Баџа | минстар просвјете | ||
| Драго Јарамаз | министар финансија | ||
| Саван Грабунџија | министар за саобраћај и везе | ||
| Мићо Јелић Грновић | министар за културу | ||
| Лазар Мацура | министар информисања | ||
| Милан Мартић | министар унутрашњих послова |
| |
| Вељко Поповић | министар за урбанизам и грађевинарство | ||
| мр Боривој Рашуо | министар иностраних послова | ||
| Петар Штиковац | министар вјера | ||
| др Васо Лежаић | министар за рад, здравље и социјалну политику | ||
Влада РСК (1992—1993)Уреди
Друга Влада Републике Српске Крајине основана је 26. фебруара 1992. а распуштена по избору нове владе 28. марта 1993. (26. 2. 1992 — 28. 3. 1993).
| Влада РСК (26. 2. 1992 — 28. 3. 1993)[1] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | странка | слика |
| мр Здравко Зечевић | предсједник | ||
| др Бошко Божанић | потпредсједник | ||
| Јово Каблар | потпредсједник | ||
| Стево Богић | потпредсједник | ||
| Вељко Џакула | потпредсједник | ||
| Душан Стеревић | попредсједник | ||
| Небојша Арбутина | министар за економске односе, индустрију и развој | ||
| Ђорђе Бјеговић | министар енергетике и рударства | ||
| Митар Брновић | министар пољопривреде, водопривреде и шумарства | ||
| Душан Ећимовић | министар информисања | ||
| Здравко Јанковић | министар информисања (послије Ећимовића) | ||
| Саван Грабунџија | министар саобраћаја и веза | ||
| Раде Гаћеша | министар грађевинарства и урбанизма | ||
| Младен Хаџић | министар рада и социјалне заштите | ||
| Милан Мартић | министар унутрашњих послова |
| |
| Милан Кнежевић | министар просвјете | ||
| Војин Пеурача | министар финансија | ||
| Давид Растовић | министар спорта | ||
| Доброслав Вејзовић | министар иностраних послова | ||
| Слободан Јарчевић | министар иностраних послова (послије Вејзовића) | ||
| Сергеј Веселиновић | министар за културу и верска питања | ||
| Светозар Винчић | министар трговине и туризма | ||
| др Душан Јовић | министар здравља | ||
| др Спиро Костић | министар здравља (послије Јовића) | ||
| Стојан Шпановић | министар одбране | ||
Влада РСК (1993—1994)Уреди
Трећа Влада Републике Српске Крајине основана је 28. марта 1993. а распуштена по избору нове владе 21. априла 1994. (28. 3. 1993 — 21. 4. 1994).
| Влада РСК (28. 3. 1993 — 21. 4. 1994)[1] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | странка | слика |
| Ђорђе Бјеговић | предсједник | ||
| Бранко Лубовац | потпредсједник | ||
| Стојан Шпановић | потпредсједник | ||
| Небојша Арбутина | министар за економске односе, индустрију и развој | ||
| др Драгица Бакић | министар за рад и борачко инвалидску заштиту | ||
| Миомир Црногорац | министар за саобраћај и везе | ||
| Митар Брновић | министар пољопривреде, водопривреде и шумарства | ||
| Слободан Јарчевић | министар иностраних послова | ||
| Миливој Кричка | министар енергетике и рударства | ||
| др Спиро Костић | министар здравства | ||
| Милан Кнежевић | министар просвјете | ||
| Радомир Кужет | министар правосуђа и управе | ||
| Ђорђе Лазић | министар трговине и туризма | ||
| Милан Мартић | министар унутрашњих послова |
| |
| Војин Пеурача | министар финансија | ||
| Милена Тањга | министар информисања | ||
| Душан Ракић | министар одбране | 
| |
| Љубиша Будић | министар грађевинарства и урбанизма | ||
Влада РСК (1994—1995)Уреди
Четврта Влада Републике Српске Крајине основана је 21. априла 1994. а распуштена по избору нове владе 27. јула 1995. (21. 4. 1994 — 27. 7. 1995).[1]
| Влада РСК (21. 4. 1994 — 27. 7. 1995)[1] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | странка | слика |
| Борислав Микелић | предсједник | ||
| др Милан Бабић | министар иностраних послова |
| |
| Урош Фундук | министар правосуђа и управе | ||
| проф. др Раде Тањга | министар одбране | ||
| мр Илија Пријић | министар унутрашњих послова | ||
| Миливој Кричка | министар енергетике | ||
| Ратко Веселиновић | министар финансија | ||
| др Бранко Петровић | министар привреде | ||
| Симо Шијан | министар пољопривреде | ||
| Миливој Војновић | министар спорта | ||
| Милан Пађен | министар саобраћај и везе | ||
| Стево Ратковић | министар просвјете | ||
| Љубиша Будић | министар урбанизма и грађевинарства | ||
| др Стеван Ђурић | министар здравља | ||
| Слободан Перић | министар за рад и социјалну заштиту | ||
| Миле Боснић | министар трговине | ||
| мр Боривој Рашуо | министар информисања | ||
| Драгутин Болић | министар културе | ||
Влада РСК (1995–1995)Уреди
Пета Влада Републике Српске Крајине основана је 27. јула 1995. а распуштена 5. августа 1995. (27. 7. 1995 – 5. 8. 1995). Влада је престала са радом на дан 5. августа 1995. након што је Република Хрватска извршила војни напад на Републику Српску Крајину.[3]
| Влада РСК (27. 7. 1995 – 5. 8. 1995)[1] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | странка | слика |
| др Милан Бабић | предсједник |
| |
| Миливој Војновић | министар иностраних послова | ||
| Миле Боснић | министар трговине | ||
| Светозар Винчић | министар финансија | ||
| Слободан Перић | министар за рад, социјална и борачка питања | ||
| Урош Фундук | министар за правосуђе и управу | ||
| Тошо Пајић | министар унутрашњих послова | ||
| Драго Ковачевић | министар за информисање | ||
| Вукашин Егић | министар за енергертику | ||
| Ранко Бакић | министар за индустрију и развој | ||
| Васкрсије Вуксановић | министар за пољопривреду | ||
| Ђуро Подунавац | министар за просвјету | ||
| др Стеван Ђурић | министар за здравље | ||
| Милан Пађен | министар за саобраћај и везе | ||
| Милан Богуновић | министар за грађевинарство и урбанизам | ||
| Марко Атлагић | министар без портфеља | 
| |
| Милан Радмановић | министар без портфеља | ||
| Никола Добријевић | министар без портфеља | ||
| Ратко Гонди | министар без портфеља | ||
| Војислав Станимировић | министар без портфеља | 
| |
Влада РСК у прогонствуУреди
Влада Републике Српске Крајине у прогонству конституисана је 26. фебруара 2005. године у Београду.
ИзвориУреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал „Документи и Устав Републике Српске Крајине”. Документи Владе и Скупштине Републике Српске Крајине у прогонству. Архивирано из оригинала 02. 10. 2013. г. Приступљено 20. 2. 2012.
- ^ „Афера Шпегељ”. Гугл видео. Архивирано из оригинала 29. 06. 2011. г. Приступљено 20. 2. 2012.
- ^ „Република Српска Крајина и рат 1990-1995”. Српска Крајина. Архивирано из оригинала 12. 12. 2012. г. Приступљено 20. 2. 2012.