Влада Републике Српске Крајине
Влада Републике Српске Крајине била је највиши орган извршне власти у Републици Српској Крајини (1991-1995). Њена организација, дјелокруг и начин рада и одлучивања били су уређени Уставом и законима Републике Српске Крајине и подзаконским актима.[1][2]
| Датум оснивања | 19. децембар 1991. |
|---|---|
| Расформирано | 7. август 1995. |
| Замењена са администрацијом | |
| Тип | државна влада |
| Седиште | Книн Република Српска Крајина |
У историјском контексту, Влада РСК је остваривала континуитет обављања извршних функција са претходно постојећим органима:
- Влада САО Крајине (мај-децембар 1991)
- Извршно вијеће САО Крајине (децембар 1990-мај 1991)
- Предсједништво Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (јул 1990-децембар 1991)
Историја
уредиПрва Влада Републике Српске Крајине изабрана је 19. децембра 1991. године, на дан проглашења Устава Републике Српске Крајине.[3] Овом догађају претходила је постепена изградња извршних органа српске аутономије у САО Крајини и осталим српским областима које су настале у оквиру административних граница дотадашње југословенске федералне јединице Хрватске у периоду од средине 1990. до краја 1991. године.
Први извршни органи
уредиУ Книну је 27. јуна 1990. донета одлука о формирању Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (ЗОСДЛ), а потом је 3. јула конституисано и њено привремено Предсједништво, као извршни орган, на челу са Миланом Бабићем као тадашњим предсједником Скупштине Општине Книн. Потом је 25. јула 1990. године у Србу одржан велики српски сабор на коме је основано Српско национално вијеће (СНВ). За предсједника СНВ изабран је Милан Бабић, који је наставио да обавља и функцију предсједника привременог Предсједништва ЗОСДЛ. На првој сједници која је одржана 30. јула 1990. године у Книну, СНВ је расписало референдум о аутономији српског народа на подручју Републике Хрватске, који је одржан од 19. августа до 2. септембра, а на коме се 98% гласача изјаснило у прилог српске аутономије. СНВ је 30. септембра 1990. године на основу резултата референдума донело низ одлука у циљу даље изградње српске аутономије у Хрватској. СНВ и Предсједништво ЗОСДЛ су 21. децембра 1990. године прогласили стварање Српске Аутономне Области Крајине. У исто вријеме, Сабор Републике Хрватске је 22. децембра 1990. године прогласио нови Устав који је Хрватску дефинисао као националну државу хрватског народа, док су Срби сврстани у групу "inih naroda i manjina".[1][2]
Извршно вијеће
уредиСтатутом САО Крајине од 21. децембра 1990. године установљено је Извршно вијеће, као орган извршне власти.[4] За предсједника Извршног вијећа САО Крајине изабран је Милан Бабић. Одлуком Извршног вијећа САО Крајине од 4. јануара 1991. године основан је Секретаријат унутрашњих послова САО Крајине, а за секретара је постављен Милан Мартић.
Сабор Републике Хрватске је 21. фебруара 1991. године усвојио "Резолуцију о прихваћању поступка за раздруживање СФРЈ", као и одлуку о неважењу закона Југославије на територији Хрватске. Насупрот томе, Српско национално вијеће и Извршно вијеће САО Крајине су 28. фебруара 1991. године усвојили „Резолуцију о раздруживању Републике Хрватске и САО Крајине“, која је предвиђала да САО Крајина остане у саставу Југославије као посебан политички ентитет.[5] Те одлуке су потврђене 18. марта, усвајањем измена и допуна у тексту Статута САО Крајине, чиме је САО Крајина и формално дефинисана као посебан политички ентитет у оквиру Југославије.[6]
Недуго потом, без сазивања Скупштине САО Крајине и без консултација са званичним Београдом, Извршно вијеће САО Крајине је 1. априла донело одлуку о уједињењу САО Крајине са Републиком Србијом.[7] У исто вријеме расписан је референдум о статусу САО Крајине, који је заказан за 12. мај. Иако је резултат референдума био потврдан,[8] Извршно вијеће САО Крајине је недуго потом одустало од својих планова о уједињењу са Републиком Србијом, вративши се на ранију замисао о трансформацији САО Крајине у посебан политички ентитет у оквиру Југославије.[1][2]
Влада
уредиУ Книну је 29. маја 1991. године донет низ одлука о трансформацији Статута САО Крајине у Уставни закон САО Крајине и прерастању дотадашњег Извршног вијећа у Владу САО Крајине, на челу са Миланом Бабићем као предсједником Владе.[9] Потоњим усвајањем Устава, САО Крајина је 19. децембра 1991. године трансформисана у Републику Српску Крајину, након чега је изабрана и прва Влада РСК, са Миланом Бабићем као предсједником. У периоду између 1991. и 1995. године, упореди са изборима нових влада догађале су се и повремене реконструкције.[1][2]
Владе
уредиПредсједништво Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (1990)
уредиЗаједница општина Сјеверне Далмације и Лике (ЗОСДЛ) основана је 27. јуна 1990. године, а потом је 3. јула конституисано и њено привремено Предсједништво Скупштине ЗОСДЛ, као извршни орган. Крајем 1991. године ЗОСДЛ је трансформисана у САО Крајину.
| Привремено предсједништво Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (3. јул 1990 — 21. децембар 1990)[3] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | представља | слика |
| Милан Бабић | предсједник | СО Книн | 
|
| Давид Растовић | потпредсједник | СО Доњи Лапац | |
| Војислав Лукић | посланик | СО Грачац | |
| Сергеј Веселиновић | посланик | СО Обровац | |
| Здравко Зечевић | посланик | СО Бенковац | |
Српско национално вијеће (1990-1991)
уредиСрпско национално вијеће основано је 25. јула 1990. године на великом српском сабору у Србу, а распуштено је након прерастања Извршног вијећа САО Крајине у Владу САО Крајине (25. 7. 1990 — 29. 5. 1991).
| Српско национално вијеће (25. 7. 1990 — 29. 5. 1991)[3] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | представља | слика |
| др Милан Бабић | предсједник | предсједник СО Книн |
|
| Давид Растовић | потпредсједник | предсједник СО Доњи Лапац | |
| др Јован Рашковић | посланик | предсједник СДС | 
|
| мр Миле Дакић | посланик | предсједник ЈСДС | |
| Јован Опачић | посланик | посланик из Книна | 
|
| др Душан Зеленбаба | посланик | посланик из Книна | 
|
| Радослав Тањга | посланик | посланик из Книна | |
| Ратко Личина | посланик | посланик из Грачаца | |
| Душан Ергарац | посланик | посланик из Доњег Лапца | |
| Војислав Лукић | посланик | предсједник СО Грачац | |
| Сергеј Веселиновић | посланик | предсједник СО Обровац | |
| Здравко Зечевић | посланик | предсједник СО Бенковац | |
| Велибор Матијашевић | посланик | предсједник СО Глина | |
| парох Вељко Босанац | посланик | представник СПЦ | |
| Душан Вјештица | секретар | ||
Извршно вијеће и Влада САО Крајине (1990—1991)
уредиИзвршно вијеће САО Крајине изабрано је након проглашења САО Крајине 21. децембра 1990. године, а касније је 29. маја 1991. године преименовано у Владу САО Крајине, која је распуштена 19. децембра 1991. године, када је изабрана прва Влада РСК (21. 12. 1990 — 19. 12. 1991).
| Влада САО Крајине (21. 12. 1990 — 19. 12. 1991)[3] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | странка | слика |
| др Милан Бабић | предсједник |
| |
| Јован Катић | потпредсједник | ||
| Ристо Матковић | потпредсједник | ||
| Душан Старевић | потпредсједник | ||
| Вукашин Бабић | министар електропривреде и енергетике | ||
| Душан Баџа | министар просвјете | ||
| Милан Баук | министар за финансије | ||
| др Васо Лежаић | министар здравства и социјалне политике | ||
| Лазар Мацура | министар информисања | ||
| Милан Мартић | министар унутрашњих послова | 
| |
| Јован Радуловић | министар спољних послова | 
| |
| Вељко Стојисављевић | министар трговине, туризма, шумарства и пољопривреде | ||
| Милан Тарбук | министар одбране | ||
| Петар Штиковац | министар вјера | ||
| Душан Вјештица | министар за урбанизам и грађевинарство | ||
Влада РСК (1991—1992)
уреди
.svg)
Прва Влада Републике Српске Крајине изабрана је 19. децембра 1991. године, а распуштена је по избору нове владе 26. фебруара 1992. године (19. 12. 1991 — 26. 2. 1992).
| Влада РСК (19. 12. 1991 — 26. 2. 1992)[3] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | странка | слика |
| Ристо Матковић | први министар и министар правосуђа | ||
| Вукашин Бабић | министар енергетике | ||
| Душан Баџа | министар просвјете | ||
| Драго Јарамаз | министар финансија | ||
| Саван Грабунџија | министар за саобраћај и везе | ||
| Мићо Јелић Грновић | министар за културу | ||
| Лазар Мацура | министар информисања | ||
| Милан Мартић | министар унутрашњих послова |
| |
| Вељко Поповић | министар за урбанизам и грађевинарство | ||
| мр Боривој Рашуо | министар иностраних послова | ||
| Петар Штиковац | министар вјера | ||
| др Васо Лежаић | министар за рад, здравље и социјалну политику | ||
Влада РСК (1992—1993)
уредиДруга Влада Републике Српске Крајине основана је 26. фебруара 1992. а распуштена по избору нове владе 28. марта 1993. (26. 2. 1992 — 28. 3. 1993).
| Влада РСК (26. 2. 1992 — 28. 3. 1993)[3] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | странка | слика |
| мр Здравко Зечевић | предсједник | ||
| др Бошко Божанић | потпредсједник | ||
| Јово Каблар | потпредсједник | ||
| Стево Богић | потпредсједник | ||
| Вељко Џакула | потпредсједник (смијењен 11. фебруара 1992. године) | ||
| Душан Стеревић | потпредсједник | ||
| Небојша Арбутина | министар за економске односе, индустрију и развој | ||
| Ђорђе Бјеговић | министар енергетике и рударства | ||
| Митар Брновић | министар пољопривреде, водопривреде и шумарства | ||
| Душан Ећимовић | министар информисања | ||
| Здравко Јанковић | министар информисања (послије Ећимовића) | ||
| Саван Грабунџија | министар саобраћаја и веза | ||
| Раде Гаћеша | министар грађевинарства и урбанизма | ||
| Младен Хаџић | министар рада и социјалне заштите | ||
| Милан Мартић | министар унутрашњих послова |
| |
| Милан Кнежевић | министар просвјете | ||
| Војин Пеурача | министар финансија | ||
| Давид Растовић | министар спорта | ||
| Доброслав Вејзовић | министар иностраних послова | ||
| Слободан Јарчевић | министар иностраних послова (послије Вејзовића) | ||
| Сергеј Веселиновић | министар за културу и верска питања | ||
| Светозар Винчић | министар трговине и туризма | ||
| др Душан Јовић | министар здравља | ||
| др Спиро Костић | министар здравља (послије Јовића) | ||
| Стојан Шпановић | министар одбране | ||
Влада РСК (1993—1994)
уредиТрећа Влада Републике Српске Крајине основана је 28. марта 1993. а распуштена по избору нове владе 21. априла 1994. (28. 3. 1993 — 21. 4. 1994).
| Влада РСК (28. 3. 1993 — 21. 4. 1994)[3] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | странка | слика |
| Ђорђе Бјеговић | предсједник | ||
| Бранко Лубовац | потпредсједник | ||
| Стојан Шпановић | потпредсједник | ||
| Небојша Арбутина | министар за економске односе, индустрију и развој | ||
| др Драгица Бакић | министар за рад и борачко инвалидску заштиту | ||
| Миомир Црногорац | министар за саобраћај и везе | ||
| Митар Брновић | министар пољопривреде, водопривреде и шумарства | ||
| Слободан Јарчевић | министар иностраних послова | ||
| Миливој Кричка | министар енергетике и рударства | ||
| др Спиро Костић | министар здравства | ||
| Милан Кнежевић | министар просвјете | ||
| Радомир Кужет | министар правосуђа и управе | ||
| Ђорђе Лазић | министар трговине и туризма | ||
| Милан Мартић | министар унутрашњих послова |
| |
| Војин Пеурача | министар финансија | ||
| Милена Тањга | министар информисања | ||
| Душан Ракић | министар одбране | 
| |
| Љубиша Будић | министар грађевинарства и урбанизма | ||
Влада РСК (1994—1995)
уредиЧетврта Влада Републике Српске Крајине основана је 21. априла 1994. а распуштена по избору нове владе 27. јула 1995. (21. 4. 1994 — 27. 7. 1995).[3]
| Влада РСК (21. 4. 1994 — 27. 7. 1995)[3] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | странка | слика |
| Борислав Микелић | предсједник | ||
| др Милан Бабић | министар иностраних послова |
| |
| Урош Фундук | министар правосуђа и управе | ||
| проф. др Раде Тањга | министар одбране | ||
| мр Илија Пријић | министар унутрашњих послова | ||
| Миливој Кричка | министар енергетике | ||
| Ратко Веселиновић | министар финансија | ||
| др Бранко Петровић | министар привреде | ||
| Симо Шијан | министар пољопривреде | ||
| Миливој Војновић | министар спорта | ||
| Милан Пађен | министар саобраћај и везе | ||
| Стево Ратковић | министар просвјете | ||
| Љубиша Будић | министар урбанизма и грађевинарства | ||
| др Стеван Ђурић | министар здравља | ||
| Слободан Перић | министар за рад и социјалну заштиту | ||
| Миле Боснић | министар трговине | ||
| мр Боривој Рашуо | министар информисања | ||
| Драгутин Болић | министар културе | ||
Влада РСК (1995–1995)
уредиПета Влада Републике Српске Крајине основана је 27. јула 1995. а распуштена 5. августа 1995. (27. 7. 1995 – 5. 8. 1995). Влада је престала са радом на дан 5. августа 1995. након што је Република Хрватска извршила војни напад на Републику Српску Крајину.[10]
| Влада РСК (27. 7. 1995 – 5. 8. 1995)[3] | |||
|---|---|---|---|
| име и презиме | дужност | странка | слика |
| др Милан Бабић | предсједник |
| |
| Миливој Војновић | министар иностраних послова | ||
| Миле Боснић | министар трговине | ||
| Светозар Винчић | министар финансија | ||
| Слободан Перић | министар за рад, социјална и борачка питања | ||
| Урош Фундук | министар за правосуђе и управу | ||
| Тошо Пајић | министар унутрашњих послова | ||
| Драго Ковачевић | министар за информисање | ||
| Вукашин Егић | министар за енергертику | ||
| Ранко Бакић | министар за индустрију и развој | ||
| Васкрсије Вуксановић | министар за пољопривреду | ||
| Ђуро Подунавац | министар за просвјету | ||
| др Стеван Ђурић | министар за здравље | ||
| Милан Пађен | министар за саобраћај и везе | ||
| Милан Богуновић | министар за грађевинарство и урбанизам | ||
| Марко Атлагић | министар без портфеља | 
| |
| Милан Радмановић | министар без портфеља | ||
| Никола Добријевић | министар без портфеља | ||
| Ратко Гонди | министар без портфеља | ||
| Војислав Станимировић | министар без портфеља | 
| |
Влада РСК у прогонству
уредиВлада Републике Српске Крајине у прогонству конституисана је 26. фебруара 2005. године у Београду.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г Дакић 1994.
- ^ а б в г Dakić 2002.
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Документи и Устав Републике Српске Крајине”. Документи Владе и Скупштине Републике Српске Крајине у прогонству. Архивирано из оригинала 02. 10. 2013. г. Приступљено 20. 2. 2012.
- ^ Rupić 2007, стр. 120-124.
- ^ Rupić 2007, стр. 141-142.
- ^ Rupić 2007, стр. 151-153.
- ^ Rupić 2007, стр. 160-161.
- ^ Rupić 2007, стр. 172-177.
- ^ Rupić 2007, стр. 178-181.
- ^ „Република Српска Крајина и рат 1990-1995”. Српска Крајина. Архивирано из оригинала 12. 12. 2012. г. Приступљено 20. 2. 2012.
Литература
уреди- Barić, Nikica (2008). „Djelovanje Vlade Srpske autonomne oblasti Krajine tijekom 1991”. Časopis za suvremenu povijest. 40 (1): 65—83.
- Гулић, Милан Н. (2017). „Последњи дани Крајине: Република Српска Крајина између Бљеска и Олује” (PDF). Војно дело. 69 (2): 436—466.
- Gulić, Milan (2021). „Paralelna vlada Riste Matkovića 1992. Prilog proučavanju političkih sukoba u Republici Srpskoj Krajini” (PDF). Istorija 20. veka. 39 (1): 153—174.
- Дакић, Миле (1994). Српска Крајина: Историјски темељи и настанак. Книн: Искра.
- Dakić, Mile S. (2002). Krajina kroz vijekove: Iz istorije političkih nacionalnih vjerskih i ljudskih prava srpskog naroda u Hrvatskoj. Beograd: Vedes.
- Јарчевић, Слободан (2005). Република Српска Крајина: државна документа. Београд: Мирослав.
- Личина, Ратко (2016). Република Српска Крајина: државна документа: Хронологија догађаја са документацијом. 1. Београд: Мирослав.
- Личина, Ратко (2016). Република Српска Крајина: државна документа: Хронологија догађаја са документацијом. 2. Београд: Мирослав.
- Личина, Ратко (2016). Република Српска Крајина: државна документа: Хронологија догађаја са документацијом. 3. Београд: Мирослав.
- Личина, Ратко (2016). Република Српска Крајина: државна документа: Хронологија догађаја са документацијом. 4. Београд: Мирослав.
- Личина, Ратко (2016). Република Српска Крајина: државна документа: Хронологија догађаја са документацијом. 5. Београд: Мирослав.
- Личина, Ратко (2016). Република Српска Крајина: државна документа: Хронологија догађаја са документацијом. 6. Београд: Мирослав.
- Личина, Ратко (2016). Република Српска Крајина: државна документа: Хронологија догађаја са документацијом. 7. Београд: Мирослав.
- Личина, Ратко (2016). Република Српска Крајина: државна документа: Хронологија догађаја са документацијом. 8. Београд: Мирослав.
- Личина, Ратко (2016). Република Српска Крајина: државна документа: Хронологија догађаја са документацијом. 9. Београд: Мирослав.
- Личина, Ратко (2016). Република Српска Крајина: државна документа: Хронологија догађаја са документацијом. 10. Београд: Мирослав.
- Maras-Kraljević, Josipa; Sekula-Gibač, Janja, ур. (2014). Republika Hrvatska i Domovinski rat 1990.-1995. Dokumenti. 16. Zagreb: Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata.
- Петровић, Илија (1994). Српско национално вијеће Славоније, Барање и Западног Срема. Нови Сад: Цветник.
- Петровић, Илија (1996). Од вијећа до републике: Славонија, Барања и Западни Срем. Нови Сад: Цветник.
- Радишић, Драган (2002). Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990-1995. Бања Лука: Глас српски.
- Rupić, Mate, ур. (2007). Republika Hrvatska i Domovinski rat 1990.-1995. Dokumenti. 2. Zagreb: Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata.
- Rupić, Mate; Sekula, Janja, ур. (2010). Republika Hrvatska i Domovinski rat 1990.-1995. Dokumenti. 8. Zagreb: Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata.
- Štrbac, Savo (2015). Gone with the Storm: A Chronicle of Ethnic Cleansing of Serbs from Croatia. Knin, Banja Luka, Beograd: Grafid, DIC Veritas.
Спољашње везе
уреди- „Документи и Устав Републике Српске Крајине”. Документи Владе и Скупштине Републике Српске Крајине у прогонству. Архивирано из оригинала 02. 10. 2013. г. Приступљено 20. 2. 2012.