Отворите главни мени

Влада Републике Српске Крајине је био највиши орган извршне власти у Републици Српској Крајини. Дјелокруг рада, организација, начин рада и одлучивања уређени су у складу са Уставом и законима Републике Српске Крајине и подзаконским актима.

Влада Републике Српске Крајине
Основана19. децембар 1991.
Расформирано7. август 1995.
Замењена са администрацијом
Типдржавна влада
СедиштеКнин
Република Српска Крајина Република Српска Крајина

Садржај

ИсторијаУреди

Прва Влада Републике Српске Крајине је изабрана 19. децембра 1991. на дан проглашења Устава Републике Српске Крајине.[1] Овом догађају је претходило више различитих дешавања који се везују за долазак вишепартијског система у СФР Југославији.

1990.Уреди

Поводом обиљежавања страдања Срба за вријеме Другог свјетског рата код јаме Кук, у Доњем Лапцу је одржан политички скуп на коме је договорено оснивање Српске демократске странке.[1] Странка је основана у Книну 17. фебруара 1990.[1] На Далматинском Косову је 1. јула 1990. проглашена Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике.[1] Пар недеља иза тога, У Србу је 27. јула 1990. одржан Велики српски сабор на коме је основано Српско национално вијеће (СНВ).[1] За председника Српског националног вијећа је изабран Милан Бабић.[1] Истог дана, Сабор Републике Хрватске је усвојио одлуку којом се шаховница проглашава републичким симболом, што је изазвало неслагање српског народа[1] На својој првој сједници која је одржана у Книну 30. јула 1990, Српско национално вијеће је расписало референдум о српској аутономији на подручју Републике Хрватске.[1] Референдум који је касније преименован у плебисцит, заказан је за 19. август 1990.[1] МУП Републике Хрватске је 17. августа 1990. послао полицију у српске општине да спријечи одржавање плебисцита, што је изазвало подизање барикада, а Милан Мартић је због напада прогласио ратно стање.[1] Овај догађај су Хрвати назвали „Балван револуција“. У исто вријеме су у хрватским селима основане нове полицијске станице.[1] На плебисциту који је одржан 19. августа 1990. преко 98% Срба се на питање „да ли сте за српску аутономију?“ изјаснило позитивно.[1] Посланик СДС-а Ратко Личина је 24. августа 1990. на ванредној сједници Сабора Републике Хрватске изнио резултате српског плебисцита те у име СДС-а најавио повлачење из рада Сабора због покушаја спречавања српског изјашњавања и државног терора.[1] Српско национално вијеће је 30. септембра 1990. прогласило српску аутономију на основу резултата плебисцита.[1] Српско национално вијеће и Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике су 19. децембра 1990. прогласили Српску Аутономну Област Крајину.[1] За председника САО Крајине изабран је Милан Бабић.[1] Хрватски посланици су на сједници Сабора Републике Хрватске одржаног између 22. и 25 децембра 1990, прогласили Устав којим су Србе ставили у положај националне мањине.[1]

1991.Уреди

На дан 4. јануара 1991, одлуком Извршног вијећа САО Крајине основан је Секретаријат унутрашњих послова Крајине, а за секретара је постављен Милан Мартић.[1] У Шидским Бановцима је 7. јануара 1991. основано Српско национално вијеће за Славонију, Барању и Западни Срем.[1] Председништво СФРЈ је 9. јануара 1991. донијело одлуку о распуштању свих паравојних формација на територији СФРЈ, коју су одбиле Хрватска и Словенија.[1] Председништво СФРЈ је 15. јануара 1991. издало саопштење о обавезној демобилизацији полицијских резервиста у Републици Хрватској.[1] Истог дана је на југословенској телевизији емитован снимак разговора министра одбране Републике Хрватске Мартина Шпегеља о илегалном увозу оружја у Југославију, које је познато као „Афера Шпегељ“.[1][2] Дана 15. фебруара 1992. припадници МУП-а Републике Хрватске су заузели Плитвице, на шта је Секретар СУП-а Крајине затражио повлачење са подручја Коренице.[1] Хрватска полиција се повукла након што је то затражило и председништво СФРЈ.[1] Сабор Републике Хрватске је 21. фебруара 1991. донио одлуку о неважењу закона СФРЈ, а Српско народно вијеће и Извршно вијеће САО Крајине су 28. фебруара 1991. усвојили „Резолуцију о раздруживању Републике Хрватске и САО Крајине“, која остаје у саставу државе Југославије.[1] На основу „Резолуције о раздруживању Републике Хрватске и САО Крајине“, у Книну је 8. марта 1991. донесена одлука о примјени закона САО Крајине и СФРЈ на територији САО Крајине.[1] Резолуцију су 9. марта 1991. потврдиле све општине у саставу САО Крајине.[1] До сукоба хрватске полиције и Срба у Пакрацу је дошло 2. марта, а 30. марта 1991. су хрватски специјалци напали српске положаје на Плитвицама, што се сматра за почетак оружаних сукоба између Срба и Хрвата.[1] У овом сукобу је погунуо један српски и један хрватски полицајац.[1] Истог дана је у Боровом селу донесена одлука о присаједињењу САО Славоније, Барање и Западног Срема Републици Србији, а 2. априла 1991. Извршно вијеће САО Крајине је донијело Одлуку о присаједињењу САО Крајине Републици Србији, као и о расписивању референдума.[1] Референдум за присаједињење САО Крајине Републици Србији је расписан 12. маја 1991.[1] У Книну је 30. маја 1991. конституисана Скупштина САО Крајине за чијег првог председника је изабран Велибор Матијашевић, посланик из Глине.[1] Хрватска демократска заједница у Сплиту је 6. маја 1991. организовала демонстрације против Југословенске народне армије, током којих је убијен војник Саша Гешовски.[1] Слике дављење војника ЈНА су обишле читав свијет.[1]

ВладеУреди

Привремено предсједништво Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (1990)Уреди

Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике основана је 25. јуна 1990, а распуштена по оснивању Српског националног вијећа 25. јула 1990. (25. 6. 1990 — 25. 7. 1990).

Привремено предсједништво Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (25. 6. 1990 — 25. 7. 1990)[1]
име и презиме дужност представља слика
Милан Бабић предсједник СО Книн
Давид Растовић потпредсједник СО Доњи Лапац
Војислав Лукић посланик СО Грачац
Сергеј Веселиновић посланик СО Обровац
Здравко Зечевић посланик СО Бенковац

Српско национално вијеће (1990)Уреди

Српско национално вијеће основано је 25. јула 1990. на Великом сропском сабору у Србу, а распуштено по избору прве владе САО Крајине 19. децембра 1990. (25. 7. 1990 — 19. 12. 1990).

Српско национално вијеће (25. 7. 1990 — 19. 12. 1990)[1]
име и презиме дужност представља слика
др Милан Бабић предсједник предсједник СО Книн
Давид Растовић потпредсједник предсједник СО Доњи Лапац
др Јован Рашковић посланик предсједник СДС  
мр Миле Дакић посланик предсједник ЈСДС
Јован Опачић посланик посланик из Книна
др Душан Зеленбаба посланик посланик из Книна
Радослав Тањга посланик посланик из Книна
Ратко Личина посланик посланик из Грачаца
Душан Ергарац посланик посланик из Доњег Лапца
Војислав Лукић посланик предсједник СО Грачац
Сергеј Веселиновић посланик предсједник СО Обровац
Здравко Зечевић посланик предсједник СО Бенковац
Велибор Матијашевић посланик предсједник СО Глина
парох Вељко Босанац посланик представник СПЦ
Душан Вјештица секретар

Влада САО Крајине (1990—1991)Уреди

Прва Влада САО Крајине основана је 19. децембра 1990. а распуштена по избору нове владе 19. децембра 1992. (19. 12. 1990 — 19. 12. 1991).

Влада САО Крајине (19. 12. 1990 — 19. 12. 1991)[1]
име и презиме дужност странка слика
др Милан Бабић предсједник  
Јован Катић потпредсједник
Ристо Матковић потпредсједник
Душан Старевић потпредсједник
Вукашин Бабић министар електропривреде и енергетике
Душан Баџа министар просвјете
Милан Баук министар за финансије
др Васо Лежаић министар здравства и социјалне политике
Лазар Мацура министар информисања
Милан Мартић министар унутрашњих послова
Јован Радуловић министар спољних послова
Вељко Стојисављевић министар трговине, туризма, шумарства и пољопривреде
Милан Тарбук министар одбране
Петар Штиковац министар вјера
Душан Вјештица министар за урбанизам и грађевинарство

Влада РСК (1991—1992)Уреди

Прва Влада Републике Српске Крајине основана је 19. децембра 1991. а распуштена по избору нове владе 26. фебруара 1992. (19. 12. 1991 — 26. 2. 1992).

Влада РСК (19. 12. 1991 — 19. 12. 1992)[1]
име и презиме дужност странка слика
Ристо Матковић први министар и министар правосуђа
Вукашин Бабић министар енергетике
Душан Баџа минстар просвјете
Драго Јарамаз министар финансија
Саван Грабунџија министар за сабораћај и везе
Мићо Јелић Грновић министар за културу
Лазар Мацура министар информисања
Милан Мартић министар унутрашњих послова
Вељко Поповић министар за урбанизам и грађевинарство
Боро Рашуо министар иностраних послова
Петар Штиковац министар вјера
др Васо Лежаић министар за рад, здравље и социјалну политику

Влада РСК (1992—1993)Уреди

Друга Влада Републике Српске Крајине основана је 26. фебруара 1992. а распуштена по избору нове владе 28. марта 1993. (26. 2. 1992 — 28. 3. 1993).

Влада РСК (26. 2. 1992 — 28. 3. 1993)[1]
име и презиме дужност странка слика
мр Здравко Зечевић предсједник
др Бошко Божанић потпредсједник
Јово Каблар потпредсједник
Стево Богић потпредсједник
Вељко Џакула потпредсједник
Душан Стеревић попредсједник
Небојша Арбутина министар за економске односе, индустрију и развој
Ђорђе Бјеговић министар енергетике и рударства
Митар Брновић министар пољопривреде, водопривреде и шумарства
Душан Ећимовић министар информисања
Здравко Јанковић министар информисања (послије Ећимовића)
Саван Грабунџија министар саобраћаја и веза
Раде Гаћеша министар грађевинарства и урбанизма
Младен Хаџић министар рада и социјалне заштите
Милан Мартић министар унутрашњих послова
Милан Кнежевић министар просвјете
Војин Пеурача министар финансија
Давид Растовић министар спорта
Доброслав Вејзовић министар иностраних послова
Слободан Јарчевић министар иностраних послова (послије Вејзовића)
Сергеј Веселиновић министар за културу и верска питања
Светозар Винчић министар трговине и туризма
др Душан Јовић министар здравља
др Спиро Костић министар здравља (послије Јовића)
Стојан Шпановић министар одбране

Влада РСК (1993—1994)Уреди

Трећа Влада Републике Српске Крајине основана је 28. марта 1993. а распуштена по избору нове владе 21. априла 1994. (28. 3. 1993 — 21. 4. 1994).

Влада РСК (28. 3. 1993 — 21. 4. 1994)[1]
име и презиме дужност странка слика
Ђорђе Бјеговић предсједник
Бранко Лубовац потпредсједник
Стојан Шпановић потпредсједник
Небојша Арбутина министар за економске односе, индустрију и развој
др Драгица Бакић министар за рад и борачко инвалидску заштиту
Миомир Црногорац министар за саобраћај и везе
Митар Брновић министар пољопривреде, водопривреде и шумарства
Слободан Јарчевић министар иностраних послова
Миливој Кричка министар енергетике и рударства
др Спиро Костић министар здравства
Милан Кнежевић министар просвјете
Радомир Кужет министар правосуђа и управе
Ђорђе Лазић министар трговине и туризма
Милан Мартић министар унутрашњих послова
Војин Пеурача министар финансија
Милена Тањга министар информисања
Душан Ракић министар одбране
Љубиша Будић министар грађевинарства и урбанизма

Влада РСК (1994—1995)Уреди

Четврта Влада Републике Српске Крајине основана је 21. априла 1994. а распуштена по избору нове владе 27. јула 1995. (21. 4. 1994 — 27. 7. 1995).[1]

Влада РСК (21. 4. 1994 — 27. 7. 1995)[1]
име и презиме дужност странка слика
Борислав Микелић предсједник
др Милан Бабић министар иностраних послова
Урош Фундук министар правосуђа и управе
проф. др Раде Тањга министар одбране
мр Илија Пријић министар унутрашњих послова
Миливој Кричка министар енергетике
Ратко Веселиновић министар финансија
др Бранко Петровић министар привреде
Симо Шијан министар пољопривреде
Миливој Војновић министар спорта
Милан Пађен министар саобраћај и везе
Стево Ратковић министар просвјете
Љубиша Будић министар урбанизма и грађевинарства
Љубиша Будић министар урбанизма и грађевинарства
др Стеван Ђурић министар здравља
Слободан Перић министар за рад и социјалну заштиту
Миле Боснић министар трговине
мр Боривој Рашуо министар информисања
Драгутин Болић министар културе

Влада РСК (1995–1995)Уреди

Пета Влада Републике Српске Крајине основана је 27. јула 1995. а распуштена 5. августа 1995. (27. 7. 1995 – 5. 8. 1995). Влада је престала са радом на дан 5. августа 1995. након што је Република Хрватска извршила војни напад на Републику Српску Крајину.[3]

Влада РСК (27. 7. 1995 – 5. 8. 1995)[1]
име и презиме дужност странка слика
др Милан Бабић предсједник
Миливој Војновић министар иностраних послова
Миле Боснић министар трговине
Светозар Винчић министар финансија
Слободан Перић министар за рад, социјална и борачка питања
Урош Фундук министар за правосуђе и управу
Тошо Пајић министар унутрашњих послова
Драго Ковачевић министар за информисање
Вукашин Егић министар за енергертику
Ранко Бакић министар за индустрију и развој
Васкрсије Вуксановић министар за пољопривреду
Ђуро Подунавац министар за просвјету
др Стеван Ђурић министар за здравље
Милан Пађен министар за саобраћај и везе
Милан Богуновић министар за грађевинарство и урбанизам
Марко Атлагић министар без портфеља
Милан Радмановић министар без портфеља
Никола Добријевић министар без портфеља
Ратко Гонди министар без портфеља
Војислав Станимировић министар без портфеља

Влада РСК у прогонствуУреди

Влада Републике Српске Крајине у прогонству конституисана је 26. фебруара 2005. године у Београду.

ИзвориУреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 „Документи и Устав Републике Српске Крајине”. Документи Владе и Скупштине Републике Српске Крајине у прогонству. Приступљено 20. 2. 2012. [мртва веза]
  2. ^ „Афера Шпегељ”. Гугл видео. Архивирано из оригинала на датум 29. 06. 2011. Приступљено 20. 2. 2012. 
  3. ^ „Република Српска Крајина и рат 1990-1995”. Српска Крајина. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2012. Приступљено 20. 2. 2012.