САО Крајина
САО Крајина, односно Српска Аутономна Област Крајина била је самопроглашена српска аутономна област, која је обухватала области са српском већином на подручјима северне Далмације, Лике и Крбаве, Кордуна и Баније, у оквиру административних граница југословенске федералне јединице Хрватске. Постојала је у периоду од децембра 1990. до децембра 1991. године, када је трансформисана у Републику Српску Крајину. Главни град САО Крајине био је Книн.[1][2]
| Српска Аутономна Област Крајина САО Крајина | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 21. децембар 1990.—19. децембар 1991. | |||||||||
.svg) | |||||||||
 | |||||||||
| Главни град | Книн | ||||||||
| Земља |  Социјалистичка Федеративна Република Југославија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 21. децембар 1990. | ||||||||
• Укинуто | 19. децембар 1991. | ||||||||
| |||||||||
Историја Уреди
Средином 1990. године, општине са српском већином на подручју тадашње југословенске федералне јединице Хрватске приступиле су стварању регионалне заједнице, под називом: Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике (ЗОСДЛ). Након одржавања референдума о аутономији Срба у Хрватској, који је спроведен од 19. августа до 2. септембра исте године, Српско национално вијеће је 30. септембра донело одлуку да се приступи остварењу пуне политичке и територијалне аутономије српског народа у Хрватској. Тим поводом су извршене припреме за прерастање ЗОСДЛ у српску аутономну област, што је реализовано у децембру 1990. године, када је ЗОСДЛ трансформисана у Српску Аутономну Област Крајину.[3]
Првобитни план хрватског врха и Фрање Туђмана је био да створи националну државу Хрвата (што је и учинио изменама устава 1990. године), у саставу СФРЈ. Касније се одустало од ове идеје, и желела се нека лабава конфедерација Хрватске, и осталих југословенских земаља. Срби, који су хтели да остану да живе у Југославији, нису прихватили ове промене и жеље хрватског врха, па су се стога организовали у циљу заштите својих права, и у жељи да остану део Југославије.
Дана 21. децембара, 1990. САО Крајина је званично проглашена, и објавила је да она жели остати део СФРЈ, и да ће на евентуално проглашење хрватске независности, Срби одговорити истом мером.
„Српско Народно Вијеће“ 16. марта, 1991. је изгласало, да ће се у случају независности Хрватске од СФРЈ, Крајина прогласити независном од Хрватске, али у саставу Југославије. Неке крајишке вође су чак изјавиле жељу да Крајину анектира Србија.
Дана 12. маја 1991. одржан је референдум о даљој судбини Крајине. На референдуму су могли да учествују само Срби. Референдумом је одлучено да се Крајина отцепљује од Хрватске, и да остаје део Југославије.
Убрзо након проглашења независности почели су сукоби између Срба и Хрвата. ЈНА покушава да раздвоји зараћене стране, али убрзо стаје на страну Срба и помаже им да прошире територију коју контролишу. Западна Славонија и Источна Славонија, Барања и Западни Срем долазе под српску контролу, и тада Срби држе под влашћу трећину површине авнојевске Хрватске.
Дана 19. децембра, 1991. Милан Бабић (председник САО Крајине) и Горан Хаџић (председник Источне Славоније, Барање и Западног Срема) су прогласили уједињење ове две области и прогласили Републику Српску Крајину. Фебруара 1992. ова република се прогласила независном.
Види још Уреди
Референце Уреди
Литература Уреди
- Barić, Nikica (2008). „Djelovanje Vlade Srpske autonomne oblasti Krajine tijekom 1991”. Časopis za suvremenu povijest. 40 (1): 65—83.
- Дакић, Миле (1994). Српска Крајина: Историјски темељи и настанак. Книн: Искра.
- Dakić, Mile S. (2002). Krajina kroz vijekove: Iz istorije političkih nacionalnih vjerskih i ljudskih prava srpskog naroda u Hrvatskoj. Beograd: Vedes.
- Петровић, Илија (1994). Српско национално вијеће Славоније, Барање и Западног Срема. Нови Сад: Цветник.
- Радишић, Драган (2002). Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990-1995. Бања Лука: Глас српски.
- Rupić, Mate, ур. (2007). Republika Hrvatska i Domovinski rat 1990.-1995. Dokumenti. 2. Zagreb: Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata.