САО Крајина
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
САО Крајина (Српска аутономна област Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област унутар СР Хрватске. Постојала је у периоду од 1990. до 1991. када је укључена у Републику Српску Крајину. САО Крајина је била главни део Републике Српске Крајине.
| Српска аутономна област Крајина САО Крајина | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 21. децембар 1990.—19. децембар 1991. | |||||||||
.svg) | |||||||||
 | |||||||||
| Главни град | Книн | ||||||||
| Земља |  Социјалистичка Федеративна Република Југославија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 21. децембар 1990. | ||||||||
• Укинуто | 19. децембар 1991. | ||||||||
| |||||||||
ИсторијаУреди
Октобра 1990. САО Книнска Крајина се 27. јуна 1990. удружила са српским општинама у Лици и остатку Северне Далмације у Заједницу општина Северне Далмације и Лике. После удруживања са овим областима, она постаје „Удружење аутономних српских општина“. Ова творевина убрзо ствара своју владу, парламент (Српско Народно Вијеће), и полако добија одлике суверене државе.
Првобитни план хрватског врха и Фрање Туђмана је био да створи националну државу Хрвата (што је и учинио изменама устава 1990. године), у саставу СФРЈ. Касније се одустало од ове идеје, и желела се нека лабава конфедерација Хрватске, и осталих југословенских земаља. Срби, који су хтели да остану да живе у Југославији, нису прихватили ове промене и жеље хрватског врха, па су се стога организовали у циљу заштите својих права, и у жељи да остану део Југославије.
Дана 21. децембара, 1990. САО Крајина је званично проглашена, и објавила је да она жели остати део СФРЈ, и да ће на евентуално проглашење хрватске независности, Срби одговорити истом мером.
„Српско Народно Вијеће“ 16. марта, 1991. је изгласало, да ће се у случају независности Хрватске од СФРЈ, Крајина прогласити независном од Хрватске, али у саставу Југославије. Неке крајишке вође су чак изјавиле жељу да Крајину анектира Србија.
Дана 12. маја 1991. одржан је референдум о даљој судбини Крајине. На референдуму су могли да учествују само Срби. Референдумом је одлучено да се Крајина отцепљује од Хрватске, и да остаје део Југославије.
Убрзо након проглашења независности почели су сукоби између Срба и Хрвата. ЈНА покушава да раздвоји зараћене стране, али убрзо стаје на страну Срба и помаже им да прошире територију коју контролишу. Западна Славонија и Источна Славонија, Барања и Западни Срем долазе под српску контролу, и тада Срби држе под влашћу трећину површине авнојевске Хрватске.
Дана 19. децембра, 1991. Милан Бабић (председник САО Крајине) и Горан Хаџић (председник Источне Славоније, Барање и Западног Срема) су прогласили уједињење ове две области и прогласили Републику Српску Крајину. Фебруара 1992. ова република се прогласила независном.
Види јошУреди
ЛитератураУреди
- Barić, Nikica (2008). „Djelovanje Vlade Srpske autonomne oblasti Krajine tijekom 1991”. Časopis za suvremenu povijest. 40 (1): 65—83.
- Радишић, Драган (2002). Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990-1995. Бања Лука: Глас српски.
- Crnobrnja, Mihailo (1996) [1994]. The Yugoslav Drama (2. изд.). London: I.B.Tauris Publishers.