Западна Славонија
Западна Славонија је географска и историјска област у Славонији. Као географски појам, данашња Западна Славонија обухвата (у ширем смислу) читаву западну половину Славоније, односно простор између Саве и Драве који се простире приближно од реке Илове на западу до Пожешке котлине на истоку. У ужем смислу, појам Западне Славоније се такође користи за означавање простора који је од 1991. до 1995. године обухватала тадашња САО Западна Славонија,[1] која је била у саставу Републике Српске Крајине.[2]
Историја
уредиПошто се територијални опсег појма Славоније мењао током историје, упоредо са тим се мењало и значење појма Западна Славонија. Током средњовековног и раног нововековног раздобља, када се Славонија према западу простирала све до реке Сутле,[3] западни део тадашње Славоније се називао Горња Славонија (лат. Sclavonia superior) и обухватао је простор од Сутле до Илове, док се преостали део према истоку називао Доња Славонија (лат. Sclavonia inferior). Тек након Бечког рата, појам Славоније је сведен на дотадашњу Доњу Славонију, те је сходно томе и израз Западна Славонија почео да означава западну половину сужене (данашње) Славоније.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Петровић 1994.
- ^ Петровић 1996.
- ^ Szoldos 1998, стр. 287-296.
Литература
уреди- Дабић, Војин С. (1975). „Прилог проучавању ратне привреде у Хрватској, Славонији и Банској крајини од половине XVI до краја XVII века”. Историјски часопис. 22: 91—102.
- Dabić, Vojin S. (1992). „Wanderungen der Serben nach Kroatien und Slawonien vom Anfang des XVI bis Ende des XVII Jahrhunderts”. Историјски часопис. 38 (1991): 43—76.
- Дабић, Војин С. (1992). „Сеоба Срба у Хрватску и Славонију од почетка XVI до краја XVII века”. Catena mundi. 1. Београд: Матица Срба и исељеника Србије. стр. 265—281.
- Дабић, Војин С. (1994). „Срби у Западној Славонији”. Чињенице о Западној Славонији. Пакрац: Регионално удружење Срба Западне Славоније. стр. 12—17.
- Дабић, Војин С. (2007). „Кнезови у Војној крајини у Хрватској и Славонији до половине XVIII века”. Зборник о Србима у Хрватској. 6: 7—123.
- Дабић, Војин С. (2010). „Мала Влашка у Славонији: Насеља и становништво од краја XVII до половине XVIII века” (PDF). Српске студије. 1: 11—38. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 05. 2019. г. Приступљено 01. 12. 2018.
- Дабић, Војин С. (2010). „Сумарни попис насеља, имовине и становништва Пакрачког, Субоцког, Забрдског и Подборског војводства у Малој Влашкој из 1721. године” (PDF). Мешовита грађа (Miscellanea). 31: 149—159.
- Dabić, Vojin S. (2011). „The Habsburg-Ottoman War of 1716-1718 and Demographic Changes in the War-Afflicted Territories”. The Peace of Passarowitz, 1718. West Lafayette: Purdue University Press. стр. 191—208.
- Дабић, Војин С. (2012). „Српска насеља у Славонији (16-18. век)”. Глас САНУ. 420 (16): 173—196.
- Дабић, Војин С. (2013). „Војводство (властелинство) Подборје: Привредне прилике (1702-1750)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 87: 7—34.
- Дабић, Војин С. (2014). „Морталитет и старосна структура српског становништва у Хабзбуршкој монархији у XVIII веку: Пример православних парохија Вуковар, Итебеј и Дероњe” (PDF). Српске студије. 5: 13—33. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 05. 2019. г. Приступљено 25. 05. 2019.
- Дабић, Војин С. (2015). „Војводство, властелинство и трговиште Пакрац од краја XVII до половине XVIII века”. Зборник о Србима у Хрватској. 9: 31—56.
- Дабић, Војин С. (2016). „Властелинство Сирач (1695-1763)”. Зборник о Србима у Хрватској. 10: 7—29.
- Дабић, Војин С. (2020). Мала Влашка (Parva Walachia): Прилог историји српског народа у Славонији од XVI до XVIII века. Нови Сад: Матица српска.
- Петровић, Илија (1994). Српско национално вијеће Славоније, Барање и Западног Срема. Нови Сад: Цветник.
- Петровић, Илија (1996). Од вијећа до републике: Славонија, Барања и Западни Срем. Нови Сад: Цветник.
- Szoldos, Attila (1998). „Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića”. Povijesni prilozi. 17: 287—296.
- Шулетић, Небојша (2010). „Историографија о Србима у Хабзбуршкој монархији од почетка XVI до краја XVIII века (1991—2010)”. Домети српске и европске историографије у последње две деценије (1990—2009). Београд: Удружење наставника Доситеј Обрадовић. стр. 123—136.
- Шулетић, Небојша (2015). „Становништво санџака Пакрац према попису из 1565. године”. Зборник о Србима у Хрватској. 9: 7—30.