Српска демократска странка (Хрватска)
Српска демократска странка (СДС) је бивша политичка странка Срба у Хрватској, која је основана 1990. године, а деловала на подручју тадашње југословенске федералне јединице Хрватске и новостворене САО Крајине (1990-1991), односно Републике Српске Крајине (1991-1995). Залагала се за равноправност, конститутивност и аутономију Срба у Хрватској у случају останка Хрватске у Југославији, односно за право тамошњих Срба на самоопредељење и останак у суженој Југославији у случају отцепљења Хрватске.[1][2][3]
Српска демократска странка | |
|---|---|
.svg) Званичан грб | |
| Вођа | Милан Бабић |
| Оснивач | Јован Рашковић |
| Основана | 17. фебруар 1990. |
| Распуштена | 4. авугст 1995. |
| Седиште | Книн РСК(данашња Хрватска) |
| Идеологија | национални конзервативизам, национализам |
| Политичка позиција | десница |
| Слоган | Слобода, демократија, суверинитет |
| Застава странке | |
 | |
Историја
уреди.jpg)
Странка је основана 17. фебруара 1990. године у Книну, а регистрована је већ 6. марта. Оснивач и први председник странке је био кнински психијатар Јован Рашковић. Учествовала је на првим вишестраначким парламентарним изборима у тадашњој југословенској федералној јединици Хрватској, који су одржани 22. априла (први круг) и 7. маја (други круг) 1990. године. Освојила је 1,55% гласова у првом и 2% гласова у другом кругу, што је било довољно за пет заступничких места у Сабору, где је деловала као опозициона странка.[4]
Непосредно након избора, странка се суочила са антијугословенском и антисрпском политиком победничке Хрватске демократске заједнице. Када је режим Фрање Туђмана најавио спровођење уставне реформе која је садржала и елементе сецесионистичке политике у односу на Југославију, руководство СДС је интензивирало рад у српским срединама ради одбране равноправности и конститутивности српског народа у Хрватској. Први корак је учињен већ током јуна, покретањем иницијативе за оснивање Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (ЗОСДЛ), која је формирана 27. јуна 1990. године у Книну. Потом је 3. јула за председника привременог Председништва ЗОСДЛ изабран Милан Бабић, тадашњи председник Скупштине Општине Книн и један од најутицајнијих функционера СДС.[5]
Странка је била главни иницијатор и организатор великог српског сабора у Србу, који је одржан 25. јула 1990. године, а потом је имала највећи утицај на рад новоформираног Српског националног вијећа (СНВ), за чијег је председника такође изабран Милан Бабић, тадашњи потпредседник СДС. Када је СНВ донело одлуку о одржавању референдума о аутономији Срба у Хрватској (спроведен у периоду од 19. августа до 2. септембра 1990. године), заступници и одборници из редова СДС су активно учествовали у организацији и спровођењу народног изјашњавања.[5]
Крајем 1990. и почетком 1991. године у руководству странке дошло је до неслагања поводом разних политичких питања, услед чега су почеле да се формирају две струје. Прва је била окупљена око Јована Рашковића, а друга око Милана Бабића. На то су се надовезале и регионалне поделе, пошто су услови за страначко деловање на подручју новостворене САО Крајине у међувремену постали другачији од оних у осталим деловима Хрватске. У време ескалације југословенске кризе, страначки функционери и активисти СДС су у областима под контролом Туђмановог режима били изложени прогону, тако да је рад странке на тим просторима замро већ почетком 1992. године. У међувремену је дошло до одвајања САО Крајине од Хрватске и проглашења Републике Српске Крајине (1991-1995) у којој је Бабићево крило СДС било владајућа странка. Тај део СДС се већ током 1991. године реорганизовао под називом: Српска демократска странка Крајине (СДСК). На њеном челу се првобитно налазила Љубица Шолаја, а од јесени 1992. године председник СДСК је постао Милан Бабић. Остале фракције су се такође реорганизовале, тако да је на подручју РСК деловала и посебна Српска демократска странка српских земаља.[1][2]
У међувремену је у суседној Босни и Херцеговини формирана сестринска Српска демократска странка.
Предсједници
уреди| Фотографија | Име и презиме | Мандат |
|---|---|---|
 |
др Јован Рашковић | 1990–1992 |
 |
др Милан Бабић | 1992–1995 |
Галерија
уреди-
Рекламни лист из 1990. године -
Варијанта грба -
Чланске књижице Српске демократске странке -
Изборни плакат Српске демократске странке
.svg)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Дакић 1994.
- ^ а б Dakić 2002.
- ^ Радишић 2002.
- ^ Knežević 2011, стр. 7-24.
- ^ а б Rupić 2007.
Литература
уреди- Дакић, Миле (1994). Српска Крајина: Историјски темељи и настанак. Книн: Искра.
- Dakić, Mile S. (2002). Krajina kroz vijekove: Iz istorije političkih nacionalnih vjerskih i ljudskih prava srpskog naroda u Hrvatskoj. Beograd: Vedes.
- Knežević, Domagoj (2011). „Srpska demokratska stranka od osnivanja do konstituiranja prvoga višestranačkog Sabora”. Časopis za suvremenu povijest. 43 (1): 7—24.
- Knežević, Domagoj (2018). „Srpska demokratska stranka od konstituiranja prvog višestranačkog Sabora do početka srpske pobune u Hrvatskoj u kolovozu 1990.”. Radovi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru. 60: 411—442.
- Петровић, Илија (1994). Српско национално вијеће Славоније, Барање и Западног Срема. Нови Сад: Цветник.
- Петровић, Илија (1996). Од вијећа до републике: Славонија, Барања и Западни Срем. Нови Сад: Цветник.
- Rupić, Mate, ур. (2007). Republika Hrvatska i Domovinski rat 1990.-1995. Dokumenti. 2. Zagreb: Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata.
- Sekula-Gibač, Janja (2014). „Bjelovar u planovima i aktivnostima Srpske demokratske stranke”. Radovi Zavoda za znanstveno-istraživački i umjetnički rad u Bjelovaru. 8: 205—225.
