Референдум о аутономији Срба у Хрватској

Референдум о аутономији Срба у Хрватској био је референдум, односно плебисцит о политичкој аутономији српског народа у Хрватској. Одржан је у периоду од 19. августа до 2. септембра 1990. године, првенствено у српским срединама на подручју тадашње југословенске федералне јединице Хрватске, али и међу Србима који су били пореклом са тих простора, али су живели у другим деловима Југославије. Расписан је од стране Српског националног вијећа, које је одлуку о одржавању референдума донело 31. јула, као одговор на претходно усвајање спорних амандмана на Устав Републике Хрватске, који су проглашени 25. јула од стране Сабора Републике Хрватске.[1][2][3]

Срби у Хрватској према попису из 1991. године
Милан Бабић, председник Српског националног вијећа у време одржавања референдума

Према званичним резултатима, који су објављени 30. септембра, од укупног броја гласалих (567.317) у оквиру административних граница Хрватске, за српску аутономију у Хрватској изјаснило се чак 567.127 грађана, док је против гласало свега 144, уз 45 неважећих листића. У осталим деловима Југославије, од укупног броја гласалих (189.464), позитивно се изјаснило чак 189.422 грађана, док је против гласало свега 28, уз 14 неважећих листића. У укупном збиру, од 756.781 гласалих, за српску аутономију у Хрватској изјаснило се чак 756.549 грађана, док је против гласало свега 172, уз 60 неважећих листића.[4]

Истога дана (30. септембра), Српско национално вијеће је на седници одржаној у Србу донело одлуку о проглашењу аутономије српског народа у Хрватској као федералној јединици у саставу Југославије.[5]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Дакић 1994.
  2. ^ Радишић 2002.
  3. ^ Rupić 2007, стр. 47-56.
  4. ^ Rupić 2007, стр. 82-84.
  5. ^ Rupić 2007, стр. 85.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди