Зорко Чанади
Зорко Чанади (Ораховица, Нашице, 25. јул 1925 — Београд, 24. август 2003), учесник НОР-а и генерал-пуковник ЈНА. У периоду од 1985. до 1987. године обављао је функцију Начелника Генералштаба Југословенске народне армије.
| зорко чанади | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Зорко Чанади | ||||||||||||
| Лични подаци | ||||||||||||
| Датум рођења | 25. јул 1925. | |||||||||||
| Место рођења | Ораховица, Нашице, Краљевина СХС | |||||||||||
| Датум смрти | 24. август 2003. (78 год.) | |||||||||||
| Место смрти | Београд, Србија, Србија и Црна Гора | |||||||||||
| Професија | војно лице | |||||||||||
| Деловање | ||||||||||||
| Члан КПЈ од | 1943. | |||||||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||||||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1943 — 1987. | |||||||||||
| Чин | генерал-пуковник | |||||||||||
| Начелник Генералштаба ЈНА | ||||||||||||
| Период | 1985 — 1987. | |||||||||||
| Претходник | Петар Грачанин | |||||||||||
| Наследник | Стеван Мирковић | |||||||||||
| Одликовања |
| |||||||||||
Биографија уреди
Рођен је 25. јула 1925. године у Ораховици. После завршене основне школе, постао је трговачки помоћник. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је крајем 1943. године. Исте године ступио је у Народноослободилачку борбу и то у Осамнаесту бригаду НОВЈ где је био водни делегат и комесар чете. Од марта 1944. био је политички комесар батерије, дивизиона и батаљона.[1]
Од 1945. до 1948. и од 1950. до 1953. био је на школовању у Официрској школи, Војном училишту противавионске артиљерије и Војној академији. Ратну школу ЈНА завршио је 1964. године. У чин генерал-мајора унапређен је 1972, генерал-потпуковника ванредно 1976. и генерал-пуковника превремено 1982. године.[2]
У својој каријери обављао је више штабних дужности и то: начелник Оперативног одељења Оперативне управе Команде РВ и ПВО, начелник ПВО команде Пете армије и др. Више одговорних дужности обављао је и у војним школама: био је наставник, начелник катедре, начелник Школског центра ПВО и др. Генералштабне дужности обављао је у Управи артиљерије ЈНА и Управи ПВО Генералштаба ЈНА, а био је и начелник управе ПВО и начелник Прве управе, уједно заменик начелника Генералштаба ЈНА. Начелник Штаба и уједно заменик команданта Прве армије био је од 1974. до 1978. године, а командант Пете армије од 1980. до 1985. године.[3]
У периоду од 1. септембра 1985. до 15. септембра 1987. обављао је функцију начелника Генералштаба Југословенске народне армије.[1]
Активна војна служба престала му је 31. децембра 1987. године.[3]
У чин генерал-мајора је унапређен 1972, генерал-потпуковника ванредно 1976. и генерал-пуковника ЈНА превремено 1982. године.[3]
Преминуо је 24. августа 2003. године у Београду.
Носилац је бројних југословенских одликовања, међу којима су — Орден југословенске заставе са лентом, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден народне армије са ловоровим венцем, Орден за војне заслуге са великом звездом, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, Орден братства и јединства са сребрним венцем, Орден народне армије са златном звездом, Орден за храброст и Орден за војне заслуге са златним мачевима.[3]
Референце уреди
- ^ а б Иветић 2000, стр. 75.
- ^ Иветић 2000, стр. 75–76.
- ^ а б в г Иветић 2000, стр. 76.
Литература уреди
- Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.
- Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА.
