Отворите главни мени

Нашице је град у Хрватској, у Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 16.224 становника, а у самом насељу је живело 7.888 становника.[1]

Нашице
Dvorac Pejačević. Našice.jpg
Дворац грофова Пејачевић
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаОсјечко-барањска
Становништво
Становништво
 — 2011.7.888
Агломерација (2011.)16.224
Географске карактеристике
Координате45°29′27″ СГШ; 18°05′38″ ИГД / 45.49075° СГШ; 18.09382° ИГД / 45.49075; 18.09382Координате: 45°29′27″ СГШ; 18°05′38″ ИГД / 45.49075° СГШ; 18.09382° ИГД / 45.49075; 18.09382
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Нашице на мапи Хрватске
Нашице
Нашице
Нашице на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникКрешимир Жагар
Поштански број31500

ИсторијаУреди

Срески суд у Нашицама је формиран 1850. године. Када је 1894. године текла акција за скупљање прилога за подизање споменика Митрополиту Стратимировићу, прилог од 12 ф. је дао Коста Новић судац из Нашица.[2]

У месту је током 19. века одржаван годишњи вашар неколико пута. Прво је (1827) било два термина: 13. јун и 15. август, па ускоро било четири термина (1831): 10. марта, 13. јуна, 15. августа и 30. новембра.[3]

За време Другог светског рата усташе су убиле пароха нашичког Георгија Богића (Свештеномученика Ђорђа). Млади парох Богић је дошао у парохију Нашице 1940. године. Убили су по наредби католичког фратра фра Сидонија Шолца, нашички млекар Феликс Лахнер са двојицом усташа.[4]

СтановништвоУреди

По попису становништва из 1991. године, град Нашице (насељено место) имао је 8.235 становника. Према попису из 2001. Нашице су имале 17.320 становника.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Нашице је имало 8.235 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
6.816 82,76 %
Срби
  
734 8,91 %
Југословени
  
260 3,15 %
Словаци
  
69 0,83 %
Албанци
  
27 0,32 %
Мађари
  
25 0,30 %
Македонци
  
25 0,30 %
Муслимани
  
23 0,27 %
Словенци
  
11 0,13 %
Црногорци
  
10 0,12 %
Немци
  
4 0,04 %
Пољаци
  
2 0,02 %
Чеси
  
2 0,02 %
Роми
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
Турци
  
1 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
остали
  
1 0,01 %
неопредељени
  
128 1,55 %
регион. опр.
  
18 0,21 %
непознато
  
75 0,91 %
укупно: 8.235

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 12. 3. 2017. 
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1894.
  3. ^ "Сербска пчела", Будим 1831-1841.
  4. ^ Милан Булајић: "Усташки злочини геноцида и суђење Андрији Артуковићу 1986. године", Београд 1988.

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди