Ораховица
Ораховица је град у Хрватској, у Вировитичко-подравској жупанији. Према попису из 2001. Ораховица је имала 5.792 становника.
| Ораховица | |
|---|---|
 Панорама Ораховице | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Вировитичко-подравска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  3.954 |
| Агломерација (2011) | 5.304 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 31′ 46″ С; 17° 52′ 47″ И / 45.52941° С; 17.87984° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 183 m |
  Ораховица Ораховица на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Саша Ристер (ХДЗ) |
| Поштански број | 33515 |
| Позивни број | +385 33 |
| Регистарска ознака | SL |
| Веб-сајт | |
| orahovica.hr | |
Географија
уредиСвојим је северним делом отворена према равничарским пределима, а југозападним делом граничи се са обронцима Папука и Крндије, односно Парком природе Папук. Близу града налази се Ораховачко језеро.
Историја
уредиУ историјским изворима Ораховица се први пута спомиње у документу угарског краља Андрије II из 1228. године којом се одређују међе између поседа породице Тетен из Озуага (Осувак) и поседа племените породице ораховичке из Ораховице. У исправи се наводи да су поседи повезани веома добрим тврдим путевима.
Било је 1702. године у трговишту Ораховици 119 кућа. Духовне потребе православних житеља задовољавали су калуђери из оближњег манастира Ораховице. Месни католици су имали своју католичку цркву са фратром који је долазио из нашичког самостана.[1] Године 1738. постојала је већ и православна црква али ван насеља, на извору Радловцу. Та црквица посвећена Св. апостолу Томи, грађена је од дрвета. Други антиминс тах храм је добио 1750. године од владике пакрачко-славонског Софронија Јовановића. Садашња камена црква, подигнута је на границе Ораховице и Ријечана половином 18. века. Један од великих ктитора био је ораховачки спахија Димитрије Михајловић, чији се унук покатоличио и променио презиме у Михаловић. Један од потомака те породице је и Јосип Михаловић.[2]
1835. Ораховица је у народу називана Оровица, по записима нашичких фрањеваца, који наводе оба облика тог имена.[3]
Становништво
уредиПрема попису становништва из 2011. године, Ораховица је имала 3.954 становника, а укупно градско подручје је имало 5.304 становника.[4]
Град Ораховица
уредиБрој становника по пописима
уреди| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 5.792 | 6.262 | 6.244 | 5.834 | 5.890 | 5.906 | 5.601 | 6.845 | 5.954 | 5.745 | 4.581 | 4.136 | 3.730 | 3.834 | 3.655 |
- напомене:
Настао из старе општине Ораховица. До 1981. садржи део података, а у 1991. део података је садржан у општинама Зденци и Чачинци.
Ораховица (насељено место)
уредиБрој становника по пописима
уреди| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 4.262 | 4.314 | 4.005 | 3.392 | 3.035 | 3.003 | 2.769 | 3.290 | 2.573 | 2.517 | 1.932 | 1.676 | 1.564 | 1.752 | 1.678 |
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Ораховица је имало 4.314 становника, следећег националног састава:
Управа
уредиНакон избора 2005. године за градоначелника ја изабран Јосип Немец (ХДЗ).
Економија
уредиУ Ораховици се налази КИО Керамика — фабрика плочица
Славни људи
уреди- Стјепан Месић, хрватски политичар и председник
- Стјепан Ившић, један од највећих хрватских филолога
Споменици и знаменитости
уреди- Ружица град — најочуванији стари утврђени град у Славонији и Хрватској. Први пут спомиње се као краљевски посед 1357. године. До турске инвазије мењао је више пута власнике, а 1687. године заузимају га Турци. Та утврда, која је истовремено и град, двор и тврђава вековима је надограђивана, а имала је више торњева, кула и бастиона, делимично оплемењена уметничким елементима старе архитектуре.
- Манастир Ораховица, са црквом Светог Николе, значајно духовно и историјско средиште православних Срба Доње Славоније, односно Подравине. Познат још као Ремета и Дузлук, помиње се у другој половини XV вијека.
У вријеме обновљења Пећке патријаршије, 1557. године, за патријарха Макарија Соколовића, у манастиру Ораховици је сједиште Пожешке митрополије, првог српског православног владичанства на подручју Славоније.
Два велика сабора одржавају се сваке године у манастиру Ораховици, на дан Преноса моштију светитеља Николаја (22. маја), и на Преображење (19. августа). У манастиру се и данас чувају мошти свете Анастасије.
Манастир Ораховицу 1991. године напустила су посљедња два монаха. Манастир је без монаха, али од 1993. године отац Јован парох из Мединаца преузео је бригу о манастиру и манастирским парохијама.
Образовање
уреди- Средња школа „Стјепан Ившић“ (гимназија, трговачка и металци)
- Основна школа „Ивана Брлић-Мажуранић“
- Дјечји вртић „Палчић“
Култура
уреди- Енигматска удруга Ораховица (EUO)
Спорт
уредиПартнерски градови
уреди
Референце
уреди- ^ "Гласник Историјског друштва из Новог Сада", Нови Сад 1931.
- ^ Поповић, Ј. (1937). О Цинцарима. стр. 413.
- ^ Нашички фрањевци 2017, стр. 197.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 30. 4. 2013.
Литература
уреди- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- Нашички фрањевци (2017). Записник фрањевачког самостана у Нашицама, књ. 3 (1788-1820). Нашице, Славонски Брод, Загреб: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. ISBN 978-953-7606-06-0.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
