Ораховица је град у Хрватској, у Вировитичко-подравској жупанији. Према попису из 2001. Ораховица је имала 5.792 становника.

Ораховица
Panorama ruzica grad.jpg
Панорама Ораховице
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаВировитичко-подравска
Становништво
Становништво
 — 2011.Пад 3.954
Агломерација (2011.)Пад 5.304
Географске карактеристике
Координате45° 31′ 46″ С; 17° 52′ 47″ И / 45.52941° С; 17.87984° И / 45.52941; 17.87984
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина183 m
Ораховица на мапи Хрватске
Ораховица
Ораховица
Ораховица на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникСаша Ристер (ХДЗ)
Поштански број33515
Позивни број+385 33
Регистарска ознакаSL
Веб-сајт
orahovica.hr

ГеографијаУреди

Својим је северним делом отворена према равничарским пределима, а југозападним делом граничи се са обронцима Папука и Крндије, односно Парком природе Папук. Близу града налази се Ораховачко језеро.

ИсторијаУреди

У историјским изворима Ораховица се први пута спомиње у документу угарског краља Андрије II из 1228. године којом се одређују међе између поседа породице Тетен из Озуага (Осувак) и поседа племените породице ораховичке из Ораховице. У исправи се наводи да су поседи повезани веома добрим тврдим путевима.

Било је 1702. године у трговишту Ораховици 119 кућа. Духовне потребе православних житеља задовољавали су калуђери из оближњег манастира Ораховице. Месни католици су имали своју католичку цркву са фратром који је долазио из нашичког самостана.[1] Године 1738. постојала је већ и православна црква али ван насеља, на извору Радловцу. Та црквица посвећена Св. апостолу Томи, грађена је од дрвета. Други антиминс тах храм је добио 1750. године од владике пакрачко-славонског Софронија Јовановића. Садашња камена црква, подигнута је на границе Ораховице и Ријечана половином 18. века. Један од великих ктитора био је ораховачки спахија Димитрије Михајловић.

1835. Ораховица је у народу називана Оровица, по записима нашичких фрањеваца, који наводе оба облика тог имена.[2]

СтановништвоУреди

Према попису становништва из 2011. године, Ораховица је имала 3.954 становника, а укупно градско подручје је имало 5.304 становника.[3]

Град ОраховицаУреди

Број становника по пописимаУреди

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 5.792 6.262 6.244 5.834 5.890 5.906 5.601 6.845 5.954 5.745 4.581 4.136 3.730 3.834 3.655
  • напомене:

Настао из старе општине Ораховица. До 1981. садржи део података, а у 1991. део података је садржан у општинама Зденци и Чачинци.

Ораховица (насељено место)Уреди

Број становника по пописимаУреди

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 4.262 4.314 4.005 3.392 3.035 3.003 2.769 3.290 2.573 2.517 1.932 1.676 1.564 1.752 1.678

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Ораховица је имало 4.314 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
2.999 69,51%
Срби
  
771 17,87%
Југословени
  
218 5,05%
Муслимани
  
23 0,53%
Мађари
  
16 0,37%
Албанци
  
10 0,23%
Македонци
  
10 0,23%
Црногорци
  
9 0,20%
Словенци
  
7 0,16%
Словаци
  
5 0,11%
Чеси
  
2 0,04%
Италијани
  
1 0,02%
Немци
  
1 0,02%
Пољаци
  
1 0,02%
Руси
  
1 0,02%
Русини
  
1 0,02%
Украјинци
  
1 0,02%
остали
  
4 0,09%
неопредељени
  
157 3,63%
регион. опр.
  
7 0,16%
непознато
  
70 1,62%
укупно: 4.314

УправаУреди

Након избора 2005. године за градоначелника ја изабран Јосип Немец (ХДЗ).

ЕкономијаУреди

У Ораховици се налази КИО Керамика — фабрика плочица

Славни људиУреди

Споменици и знаменитостиУреди

  • Ружица град — најочуванији стари утврђени град у Славонији и Хрватској. Први пут спомиње се као краљевски посед 1357. године. До турске инвазије мењао је више пута власнике, а 1687. године заузимају га Турци. Та утврда, која је истовремено и град, двор и тврђава вековима је надограђивана, а имала је више торњева, кула и бастиона, делимично оплемењена уметничким елементима старе архитектуре.
  • Манастир Ораховица, са црквом Светог Николе, значајно духовно и историјско средиште православних Срба Доње Славоније, односно Подравине. Познат још као Ремета и Дузлук, помиње се у другој половини XV вијека.

У вријеме обновљења Пећке патријаршије, 1557. године, за патријарха Макарија Соколовића, у манастиру Ораховици је сједиште Пожешке митрополије, првог српског православног владичанства на подручју Славоније.

Два велика сабора одржавају се сваке године у манастиру Ораховици, на дан Преноса моштију светитеља Николаја (22. маја), и на Преображење (19. августа). У манастиру се и данас чувају мошти свете Анастасије.

Манастир Ораховицу 1991. године напустила су посљедња два монаха. Манастир је без монаха, али од 1993. године отац Јован парох из Мединаца преузео је бригу о манастиру и манастирским парохијама.

ОбразовањеУреди

  • Средња школа „Стјепан Ившић“ (гимназија, трговачка и металци)
  • Основна школа „Ивана Брлић-Мажуранић“
  • Дјечји вртић „Палчић“

КултураУреди

  • Енигматска удруга Ораховица (EUO)

СпортУреди

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Гласник Историјског друштва из Новог Сада", Нови Сад 1931.
  2. ^ Нашички фрањевци 2017, p. 197.
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 30. 4. 2013. 

ИзвориУреди

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • Нашички фрањевци (2017). Записник фрањевачког самостана у Нашицама, књ. 3 (1788-1820). Нашице, Славонски Брод, Загреб: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. ISBN 978-953-7606-06-0. 

Спољашње везеУреди