Портал:Војска

 
 
Иконица уреди
Портал Војска

Војском се назива оружана сила једне државе која је намењена за одбрану земље од спољњег непријатеља, као и за извршавање других задатака које јој додели државно руководство.

Сврха постојања војске није само вођење рата. Војска се користи и за извођење мировних операција, као и за подршку другим државним институцијама у случајевима невојног угрожавања безбедности (природне и индустријке несреће, тероризам, организовани криминал итд.).

Војска се најчешће састоји из видова, родова и служби. Видови су: копнена војска, ваздухопловство и противваздушна одбрана и морнарица. Родови војске су: пешадија, артиљерија, оклопно-мехнаизоване јединице итд. Службе војске су: техничка, интендантска, санитетска итд.

Даље


 
 
Иконица уредиЧланак месеца
Ознака Црвене армије

Црвена армија (рус. Красная Армия) је скраћено име за Црвену армију радника и сељака (рус. Рабоче-Крестьянская Красная Армия), оружану снагу коју су створили бољшевици током Руског грађанског рата 1918. Ова организација је постала војска Совјетског Савеза након његовог оснивања 1922. Црвена боја у имену се односи на боју крви коју је пролила радничка класа у својој борби против капитализма. Иако је Црвена армија 1946. променила име у Совјетска армија, људи са запада су и даље користили термин „Црвена армија“ и касније, на пример, током Хладног рата.

Даље, Архива
 
 
Иконица уредиСлика месеца
Batajnica Air Base control tower during Batajnica Airshow, 2012.jpg
Контролни торањ на аеродрому Батајница, највећег војног аеродрома у Србији.
 
 
Иконица уредиБиографија
Франше д' Епере

Луј Франше д' Епере (франц. Louis Félix Marie François Franchet d’Esperey; Мостаганем, 25. мај 1856Сент Амансе, 3. јул 1942) је био маршал Француске и почасни војвода српске и југословенске војске.

Студирао је Сен-Сир академију 15. октобра 1874, и по завршетку ове добио је чин пјешадијског потпоручника 1. октобра 1876, у капетана унапријеђен је 28. октобра 1885, за пуковника 12. јула 1903, бригадног генерала 23. марта 1908, дивизијског генерала 23. марта 1912, за маршала Француске 19. фебруара 1921. Исте године, месец дана раније, 29. јануара, добио је и почасну титулу Војводе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).

Као пјешадијски официр био је водник, командир чете и командант батаљона у пјешадији до 1899. За то време завршио је ратну Академију (1882), и био је у генералштабу дивизије, која је окупирала Тонкин (1886) и у генералштабу гувернера Париза (1889). Командовао је пуком и бригадом у пјешадији, дивизијом (1912). Члан вишег ратног Савјета од 1920. Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, Тунису, Алжиру. Тонкину и Ананиу, Кини и Мароку. У Првом свјетском рату (10. септембра 1914. до 31. марта 1916) командовао је француском армијом (5), до 29. априла 1918. групом армија на француском фронту, а од 9. јуна 1918. до краја рата био је врховни командант савезничких армија на Солунском фронту. Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање њемачко-аустријско-бугарске војске, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена Србија. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату. У Београду му је подигнут споменик.

Био је члан Француске академије, на позицији 14, у периоду 1934—1942.

Даље, Архива
 
 
Иконица уредиДа ли знаш да...

...је у Колубарској бици учествовало 550.000 војника?
...је F-22 раптор једини борбени авион пете генерације у оперативној употреби?
...је Ј-22 Орао једини авион који се производио на простору бивше Југославије који може да лети брже од брзине звука? То може остварити само у маневру обрушавања.
...F-117 Ноћни јастреб први авион који је користио невидљиву „стелт“ технологију?

Архива
 
 
Иконица уредиПотребни чланци
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала војска, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области војске недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
M-95 Дегман

Потребно проширити:

T-64 - T-80 - T-84 - T-90 - М-2001 - Колин Пауел
 
 
Иконица уредиАктуелности
  • Командант Копнене војске Србије, генерал-потпуковник Љубиша Диковић налази се у посети Копненој компоненти ОС Краљевине Белгије. Домаћин посете је генерал-мајор Ед Тестелманс, командант Копнене компоненте.
 
 
Иконица уредиКатегорије
 
 
Иконица уредиВојске у Европи

Државе: Азербејџан • Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија • Казахстан • Кипар • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португалија • Република Македонија • Румунија • Русија • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Чешка Република • Швајцарска • Шведска • Шпанија - Европска унија

Зависне територије: Акротири и Декелија • Гренланд • Гернзи • Гибралтар • Јан Мајен • Џерси • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Острва
 
 
Иконица уредиСјајни чланци

Ово је списак најбољих чланака на Википедији на српском језику који се тичу војске:

  • Cscr-featured.svg Сјајни чланци:

Немачки бојни брод Бизмарк - Карло V, цар Светог римског царства - Петар Велики - Стефан Немања - Јанош Хуњади - Битка за Стаљинград - Битка код рта Матапан - Блицкриг - Борба за независност Латинске Америке - Други светски рат - Источни фронт у Другом светском рату - Окупација Луксембурга у Првом светском рату - Опсада Београда (1456) - Пад Београда (1521) - Пад Цариграда (1453) - Рат Велике алијансе - Спартаков устанак - Степа Степановић - Црвена армија

  • Symbol thumbs upzel.svg Добри чланци:
Ђауме I од Арагона - Цинцар Јанко Поповић - Адолф Хитлер - Стефан Урош II Милутин - Београдска тврђава - Битка код острва Саво - Битка за Едсонов гребен - Рат за шпанско наслеђе - Шпански рат за независност - Бенедикт Арнолд
 
 
Иконица уредиСродни портали
 
 
Иконица уредиУредници пројекта
 
 
Иконица уредиОстали портали на српској википедији