Синан Хасани
Синан Хасани (алб. Sinan Hasani; Пожарање, код Витине, 14. мај 1922[1] — Београд, 28. август 2010) био је албански писац и југословенски политичар и дипломата. Био је председник Председништва СФРЈ од 15. маја 1986. до 15. маја 1987. године.[2]
синан хасани | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||||||
Датум рођења | 14. мај 1922. | |||||||||
Место рођења | Пожарање, Витина, Краљевина СХС | |||||||||
Датум смрти | 28. август 2010.88 год.) ( | |||||||||
Место смрти | Београд, Србија | |||||||||
Професија | политичар | |||||||||
Деловање | ||||||||||
Члан КПЈ од | 1942. | |||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||||||
председник Председништва СФР Југославије | ||||||||||
Период | 15. мај 1986 — 15. мај 1987. | |||||||||
Претходник | Радован Влајковић | |||||||||
Наследник | Лазар Мојсов | |||||||||
Одликовања |
|
Биографија
уредиРођен је 14. маја 1922. године у месту Пожарање, близу Витине. Након основне школе, коју је завршио у родном месту Пожарању, школовање је наставио у Гази Иса-беговој медреси (средња школа) у Скопљу.[3] После рата завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић” у Београду (1950 -1952).[1]
У Народноослободилачкој борби учествује од 1941. године[1], а члан Комунистичке партије Југославије је од 1942. године.[2] Ухапшен је од стране Немаца и одведен у ропство 1944. године, где је и остао, у кампу близу Беча, до краја рата. Касније је постао председник Социјалистичког савеза радног народа (ССРН) Косова и радио у приштинској издавачкој кући Рилиндја, од 1965. до 1967. године.[2]
Од 1971. до 1974. године био је амбасадор Југославије у Копенхагену, Данска. Године 1982. је постао председник Покрајинског комитета Савеза комуниста Косова, а 1984. је ушао у Савезно извршно веће, као представник САП Косово.
На место председника Председништва СФРЈ је изабран 15. маја 1986, а мандат му је трајао до 15. маја 1987. године.[2]
Синан Хасани је познати албански књижевник у Југославији. Објавио је први роман на албанском језику „Грожђе је почело да зри“ 1957. године.[1]
Романи
уреди- Грожђе је почело да зри, 1957,
- Једна немирна ноћ, 1961,
- Где се одваја река, 1963,
- Дечак са одликовањем, 1967,
- Ветар и храст, 1983,
- Детињство Ђона Ватре, 1975,
- За бели хлеб, 1977,
- Набујала река, 1980.
Сабрана дела
уреди- Сабрана дела, 1980.
По роману „Ветар и храст“ 1979. године Бесим Сахатчију (Besim Sahatçiu) је снимио филм у продукцији Косово филма из Приштине и серију за ТВ Приштину. Исти редитељ је екранизовао и „Набујалу реку“ код истог продуцента 1983. године, направивши такође и ТВ серију.
Већина Хасанијевих романа је преведено и објављено на српском језику (Грожђе је почело да зри, Где се река дели, Ветар и храст и Друго детињство Џона Ватре).[4]
Путописи
уреди- Udhëpërshkrime (Путописи), 1983,
Мемоари
уреди- Косово - истине и заблуде, (на српскохрватском), Центар за информације и публицитет, Загреб, 1986,
Референце
уреди- ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 239.
- ^ а б в г „Umro Sinan Hasani, bivši predsednik predsedništva SFRJ”. blic.rs. Приступљено 28. 1. 2022.
- ^ „Umro Sinan Hasani”. radiokim.net. Приступљено 28. 1. 2022.
- ^ „Хасани, Синан”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 28. 1. 2022.