Sinan Hasani
Sinan Hasani (alb. Sinan Hasani; Požaranje, kod Vitine, 14. maj 1922[1] — Beograd, 28. avgust 2010) bio je albanski pisac i jugoslovenski političar i diplomata. Bio je predsednik Predsedništva SFRJ od 15. maja 1986. do 15. maja 1987. godine.[2]
| sinan hasani | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Sinan Hasani | ||||||||||
| Lični podaci | ||||||||||
| Datum rođenja | 14. maj 1922. | |||||||||
| Mesto rođenja | Požaranje, Vitina, Kraljevina SHS | |||||||||
| Datum smrti | 28. avgust 2010. (88 god.) | |||||||||
| Mesto smrti | Beograd,  Srbija | |||||||||
| Profesija | političar | |||||||||
| Delovanje | ||||||||||
| Član KPJ od | 1942. | |||||||||
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba | |||||||||
| predsednik Predsedništva SFR Jugoslavije | ||||||||||
| Period | 15. maj 1986 — 15. maj 1987. | |||||||||
| Prethodnik | Radovan Vlajković | |||||||||
| Naslednik | Lazar Mojsov | |||||||||
| Odlikovanja |
| |||||||||
Biografija uredi
Rođen je 14. maja 1922. godine u mestu Požaranje, blizu Vitine. Nakon osnovne škole, koju je završio u rodnom mestu Požaranju, školovanje je nastavio u Gazi Isa-begovoj medresi (srednja škola) u Skoplju.[3] Posle rata završio je Višu partijsku školu „Đuro Đaković” u Beogradu (1950 -1952).[1]
U Narodnooslobodilačkoj borbi učestvuje od 1941. godine[1], a član Komunističke partije Jugoslavije je od 1942. godine.[2] Uhapšen je od strane Nemaca i odveden u ropstvo 1944. godine, gde je i ostao, u kampu blizu Beča, do kraja rata. Kasnije je postao predsednik Socijalističkog saveza radnog naroda (SSRN) Kosova i radio u prištinskoj izdavačkoj kući Rilindja, od 1965. do 1967. godine.[2]
Od 1971. do 1974. godine bio je ambasador Jugoslavije u Kopenhagenu, Danska. Godine 1982. je postao predsednik Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Kosova, a 1984. je ušao u Savezno izvršno veće, kao predstavnik SAP Kosovo.
Na mesto predsednika Predsedništva SFRJ je izabran 15. maja 1986, a mandat mu je trajao do 15. maja 1987. godine.[2]
Sinan Hasani je poznati albanski književnik u Jugoslaviji. Objavio je prvi roman na albanskom jeziku „Grožđe je počelo da zri“ 1957. godine.[1]
Romani uredi
- Grožđe je počelo da zri, 1957,
- Jedna nemirna noć, 1961,
- Gde se odvaja reka, 1963,
- Dečak sa odlikovanjem, 1967,
- Vetar i hrast, 1983,
- Detinjstvo Đona Vatre, 1975,
- Za beli hleb, 1977,
- Nabujala reka, 1980.
Sabrana dela uredi
- Sabrana dela, 1980.
Po romanu „Vetar i hrast“ 1979. godine Besim Sahatčiju (Besim Sahatçiu) je snimio film u produkciji Kosovo filma iz Prištine i seriju za TV Prištinu. Isti reditelj je ekranizovao i „Nabujalu reku“ kod istog producenta 1983. godine, napravivši takođe i TV seriju.
Većina Hasanijevih romana je prevedeno i objavljeno na srpskom jeziku (Grožđe je počelo da zri, Gde se reka deli, Vetar i hrast i Drugo detinjstvo Džona Vatre).[4]
Putopisi uredi
- Udhëpërshkrime (Putopisi), 1983,
Memoari uredi
- Kosovo - istine i zablude, (na srpskohrvatskom), Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1986,
Reference uredi
- ^ a b v g Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 239.
- ^ a b v g „Umro Sinan Hasani, bivši predsednik predsedništva SFRJ”. blic.rs. Pristupljeno 28. 1. 2022.
- ^ „Umro Sinan Hasani”. radiokim.net. Pristupljeno 28. 1. 2022.
- ^ „Hasani, Sinan”. plus.sr.cobiss.net. Arhivirano iz originala 28. 01. 2022. g. Pristupljeno 28. 1. 2022.
