Хронологија ФНРЈ и КПЈ октобар 1946.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току октобра месеца 1946. године.

Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године


← септембар  · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1946. године  · новембар →

2. октобар

уреди
Споменик Жарку Зрењанину у Зрењанину, подигнут 1952. године првобитно на главном градском тргу, а 1964. премештен испред седишта Општинског комитета СКЈ

3. октобар

уреди

5. октобар

уреди
  • У Београду одржана Конференција Народног фронта Србије, којој је присуствовало 450 делегата из свих крајева Србије, као и чланови Покрајинског одбора Народног фронта Војводине и Обласног одбора Народног фронта Косова и Метохије. Главни реферат на Конференцији поднео је Благоје Нешковић, председник Владе НР Србије.[1]

6. октобар

уреди
  • У Београду, од 6. до 8. октобра, одржан Први конгрес задругара Србије на коме је основан Главни задружни савез Србије, на коме је учествовало 450 делегата из свих крајева Србије. Током Конгреса Реферате су поднели — Милан Поповић О развоју и стању задругарства у Србији, Јакша Новаковић О положају и улози задругара и Бранко Ракић О значају оснивања Главног задружног савеза Србије и његовим задацима. У раду Конгреса учествовао је прота Милан Смиљанић, министар пољопривреде у Влади НР Србије.[3]

9. октобар

уреди

10. октобар

уреди
  • У Београду одржан Пленум Антифашистичког фронта жена Србије, коме је присуствовало 350 делегата из свих крајева Србије, као и представници Народног фронта, синдиката и омладине. Главни реферат на Пленуму О улози и раду жена у народној држави и значају избора за Уставотворну скупштину Србије поднела је Спасенија Цана Бабовић, председница АФЖ Југославије.[3]

11. октобар

уреди
Алојзије Степинац пред судом у Загребу
  • У Загребу Врховни суд НР Хрватске, због кривичних дела против народа и државе, као и колаборације осудио 13 лица — двојицу на смрт, а остале на временске казне. Међу осуђенима, били су углавном високи функционери НДХ, као и загребачки надбискуп Алојзије Степинац. На смрт су осуђени — Ерих Лисак (1912—1946), усташки официр и један од најближих сарадника Анте Павелића и др Павле Гулин, док су на временске казне осуђени — Алојзије Степинац на 16 година (казна му је касније преиначена на кућни притвор у родном Крашићу, код Загреба, где је и умро 1960), Јосип Шимецки на 14 година, Мамерто Маргетић на 13 година, Иван Шалић на 12 година, Јосип Црнковић на 11 година, Модесте Маринић на 5 година, Ђуро Коледњак на 5 година, Кристо Клеман на 3 године, Фрањо Павлек на годину дана и Мирко Коледњак и Јосип Видовић на шест месеци.[3][4]
  • Поводом петогодишњице Дана устанка народа Македоније, Влада Народне Републике Македоније донела је одлуку којом је град Велес преименован у Титов Велес (овај назив град је задржао до септембра 1996).

13. октобар

уреди

15. октобар

уреди
  • У Београду одржана Конференција представника Народног фронта Србије, којој је присуствовало 450 делегата из Србије, као и гости — чланови Покрајинског одбора Народног фронта Војводине и Обласног одбора Народног фронта Косовско-метохијске области. Главни реферат на Конференцији поднео је Благоје Нешковић, председник Народне Владе Србије.[3]
  • У Новом Саду одржана седница Покрајинског одбора Народног фронта Војводине на којој је утврђена листа посланичких кандидата Народног фронта Војводине за Уставотворну скупштину НР Србије. На истој седници Покрајински одбор Народног фронта Војводине донео је одлуку да се недеља од 24. до 31. октобра прогласи „ударном недељом” откупа житарица у Војводини.[3]

18. октобар

уреди

19. октобар

уреди

23. октобар

уреди
  • У Београду Војни суд града Београда осудио групу од 33 лица, који су били у саставу командног и стражарског особља логора за југословенске ратне заробљенике у Норвешкој, током Другог светског рата. На смртну казну стрељањем осуђено је 23 лица, а 10 на временске казне у трајању од 5 до 20 година. Међу осуђенима су били — Карл Хесе (1897—1946), оберштурмфирер СС и командант логора „Корген“ и Карл Лампе (1892—1946), унтерштурманфирер СС и заменик команданта логора „Корген“. Смртна казна над осуђеним лицима извршена је 14. новембра.

27. октобар

уреди
  • На територији Народне Републике Словеније одржани избори за Уставотворну скупштину НР Словеније, на којима су највећи број гласова освојили кандидати Народног фронта Словеније.[7]

28. октобар

уреди
  • У Београду, од 28. до 29. октобра, одржан Први конгрес Главног задружног савеза Југославије, коме је присуствовало 450 делегата из свих крајева Југославије. На Конгресу је говорио председник Привредног савета ФНРЈ Борис Кидрич, а на крају је изабрано руководство савеза — Управни и Контролни одбор.[7]

31. октобар

уреди
  • У Загребу на Тргу републике маршал Тито говорио на предизборном митингу Народног фронта Хрватске.[6]

Референце

уреди

Литература

уреди
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
  • Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084