Википедија

Hronologija FNRJ i KPJ oktobar 1946.

Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji (DFJ) i delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku oktobra meseca 1946. godine.

Grb FNR Jugoslavije, od 1945. do 1963. godine
Grb FNR Jugoslavije, od 1945. do 1963. godine


← septembar  · Hronologija FNRJ i KPJ tokom 1946. godine  · novembar →

2. oktobar uredi

Spomenik Žarku Zrenjaninu u Zrenjaninu, podignut 1952. godine prvobitno na glavnom gradskom trgu, a 1964. premešten ispred sedišta Opštinskog komiteta SKJ

3. oktobar uredi

5. oktobar uredi

  • U Beogradu održana Konferencija Narodnog fronta Srbije, kojoj je prisustvovalo 450 delegata iz svih krajeva Srbije, kao i članovi Pokrajinskog odbora Narodnog fronta Vojvodine i Oblasnog odbora Narodnog fronta Kosova i Metohije. Glavni referat na Konferenciji podneo je Blagoje Nešković, predsednik Vlade NR Srbije.[1]

6. oktobar uredi

  • U Beogradu, od 6. do 8. oktobra, održan Prvi kongres zadrugara Srbije na kome je osnovan Glavni zadružni savez Srbije, na kome je učestvovalo 450 delegata iz svih krajeva Srbije. Tokom Kongresa Referate su podneli — Milan Popović O razvoju i stanju zadrugarstva u Srbiji, Jakša Novaković O položaju i ulozi zadrugara i Branko Rakić O značaju osnivanja Glavnog zadružnog saveza Srbije i njegovim zadacima. U radu Kongresa učestvovao je prota Milan Smiljanić, ministar poljoprivrede u Vladi NR Srbije.[3]

9. oktobar uredi

10. oktobar uredi

  • U Beogradu održan Plenum Antifašističkog fronta žena Srbije, kome je prisustvovalo 350 delegata iz svih krajeva Srbije, kao i predstavnici Narodnog fronta, sindikata i omladine. Glavni referat na Plenumu O ulozi i radu žena u narodnoj državi i značaju izbora za Ustavotvornu skupštinu Srbije podnela je Spasenija Cana Babović, predsednica AFŽ Jugoslavije.[3]

11. oktobar uredi

Alojzije Stepinac pred sudom u Zagrebu
  • U Zagrebu Vrhovni sud NR Hrvatske, zbog krivičnih dela protiv naroda i države, kao i kolaboracije osudio 13 lica — dvojicu na smrt, a ostale na vremenske kazne. Među osuđenima, bili su uglavnom visoki funkcioneri NDH, kao i zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac. Na smrt su osuđeni — Erih Lisak (1912—1946), ustaški oficir i jedan od najbližih saradnika Ante Pavelića i dr Pavle Gulin, dok su na vremenske kazne osuđeni — Alojzije Stepinac na 16 godina (kazna mu je kasnije preinačena na kućni pritvor u rodnom Krašiću, kod Zagreba, gde je i umro 1960), Josip Šimecki na 14 godina, Mamerto Margetić na 13 godina, Ivan Šalić na 12 godina, Josip Crnković na 11 godina, Modeste Marinić na 5 godina, Đuro Kolednjak na 5 godina, Kristo Kleman na 3 godine, Franjo Pavlek na godinu dana i Mirko Kolednjak i Josip Vidović na šest meseci.[3][4]
  • Povodom petogodišnjice Dana ustanka naroda Makedonije, Vlada Narodne Republike Makedonije donela je odluku kojom je grad Veles preimenovan u Titov Veles (ovaj naziv grad je zadržao do septembra 1996).

13. oktobar uredi

  • Na teritoriji Federalne Države Bosne i Hercegovine održani izbori za Ustavotvornu skupštinu NR BiH, na kojima je glasalo 82,2% glasača, na najveći broj glasova osvojili su kandidati Narodnog fronta Bosne i Hercegovine.[5]
  • U Zagrebu, od 13. do 15. oktobra, održan Prvi kongres Narodnog fronta Hrvatske, kome je prisustvovalo 1.900 delegata iz svih delova Hrvatske. Na kraju rada Kongresa, donet je Statut Narodnog fronta Hrvatske i izabrano rukovodstvo organizacije — Predsedništvo i Sekreterijat, a za predsednika Predsedništva izabran je Vladimir Nazor.[3]

15. oktobar uredi

  • U Beogradu održana Konferencija predstavnika Narodnog fronta Srbije, kojoj je prisustvovalo 450 delegata iz Srbije, kao i gosti — članovi Pokrajinskog odbora Narodnog fronta Vojvodine i Oblasnog odbora Narodnog fronta Kosovsko-metohijske oblasti. Glavni referat na Konferenciji podneo je Blagoje Nešković, predsednik Narodne Vlade Srbije.[3]
  • U Novom Sadu održana sednica Pokrajinskog odbora Narodnog fronta Vojvodine na kojoj je utvrđena lista poslaničkih kandidata Narodnog fronta Vojvodine za Ustavotvornu skupštinu NR Srbije. Na istoj sednici Pokrajinski odbor Narodnog fronta Vojvodine doneo je odluku da se nedelja od 24. do 31. oktobra proglasi „udarnom nedeljom” otkupa žitarica u Vojvodini.[3]

18. oktobar uredi

19. oktobar uredi

23. oktobar uredi

  • U Beogradu Vojni sud grada Beograda osudio grupu od 33 lica, koji su bili u sastavu komandnog i stražarskog osoblja logora za jugoslovenske ratne zarobljenike u Norveškoj, tokom Drugog svetskog rata. Na smrtnu kaznu streljanjem osuđeno je 23 lica, a 10 na vremenske kazne u trajanju od 5 do 20 godina. Među osuđenima su bili — Karl Hese (1897—1946), oberšturmfirer SS i komandant logora „Korgen“ i Karl Lampe (1892—1946), unteršturmanfirer SS i zamenik komandanta logora „Korgen“. Smrtna kazna nad osuđenim licima izvršena je 14. novembra.

27. oktobar uredi

  • Na teritoriji Narodne Republike Slovenije održani izbori za Ustavotvornu skupštinu NR Slovenije, na kojima su najveći broj glasova osvojili kandidati Narodnog fronta Slovenije.[7]

28. oktobar uredi

  • U Beogradu, od 28. do 29. oktobra, održan Prvi kongres Glavnog zadružnog saveza Jugoslavije, kome je prisustvovalo 450 delegata iz svih krajeva Jugoslavije. Na Kongresu je govorio predsednik Privrednog saveta FNRJ Boris Kidrič, a na kraju je izabrano rukovodstvo saveza — Upravni i Kontrolni odbor.[7]

31. oktobar uredi

  • U Zagrebu na Trgu republike maršal Tito govorio na predizbornom mitingu Narodnog fronta Hrvatske.[6]

Reference uredi

  1. ^ a b Hronologija 3 1980, str. 36.
  2. ^ Narodni heroji 1 1982.
  3. ^ a b v g d đ e ž Hronologija 3 1980, str. 37.
  4. ^ a b Istorija Srbije 2004.
  5. ^ „Parlamentarizam u Bosni i Hercegovini u periodu 1945.–1990.”. www.parlament.ba. n.d. 
  6. ^ a b v Hronologija Tito 1978, str. 111.
  7. ^ a b Hronologija 3 1980, str. 38.

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хронологија_ФНРЈ_и_КПЈ_октобар_1946.&oldid=27676559”