Милан Смиљанић (свештеник)

Милан Смиљанић
(преусмерено са Милан Смиљанић (прота))
За другу употребу, погледајте страницу Милан Смиљанић.

Милан Смиљанић (Равни, код Ужица, 1891Сирогојно, код Чајетине, август 1979) је био протојереј Српске православне цркве, учесник Балканских ратова и Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Народне Републике Србије.

милан смиљанић
Прота Милан Смиљанић.jpg
прота Милан Смиљанић
Датум рођења(1891-00-00)1891.
Место рођењаРавни, код Ужица
 Краљевина Србија
Датум смртиавгуст 1979.(1979-08-00)
Место смртиСирогојно, код Чајетине,
 СР Србија
 СФР Југославија
Професијасвештеник
Учешће у ратовимаБалкански ратови
Народноослободилачка борба
Одликовања
одликовања Краљевине Србије:
Златна Медаља „Милош Обилић”
одликовања СФРЈ:
Орден Републике
Орден братства и јединста
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Милан је рођен 1891. године у златиборском селу Равнима. Био је друго дете оца Драгомира свештеника и мајке Кате. Одрастао је у кући свог деде Михајла, такође православног свештеника - проте, који је биран за народног посланика.[1] Основну школу је похађао у родном месту и наставио породичну традицију - завршио Богословију у Београду. У изгледу му је било путовање у Русију, због усавршавања, али је избио Први балкански рат. Доспео је 1912. године богослов Милан у Четврти пешадијски пук "Стефан Немања", и са њим кренуо као војник у рат, у борбу за Куманово.

Био је први министар пољопривреде у Влади НР Србије (1944-1946). Док није смењен децембра 1946. године[2] спроводио је аграрну реформу у Србији. Смиљанић је изабран и за потпредседника Президијума Народне скупштине НР Србије.

Као свештеник, изабран је за председника Главног одбора, Удружења православних свештеника Југославије од краја 1947. године.[3]

Умро је августа 1979. године у Сирогојну, где је и сахрањен 27. августа у породичној гробници у порти Цркве светих апостола Петра и Павла. На његовој сахрани посмртни говор је одржао Иван Стамболић, председник Извршног већа СР Србије, док је опело одржао Владика жички Стефан Боца.

Његов син Михајло је такође био прота.[4]

РеференцеУреди

  1. ^ Бошко Матић: "Прота", Београд 1985.
  2. ^ "Задруга", Београд 1. јануар 1965.
  3. ^ "Весник", Београд 1. март 1948.
  4. ^ Интервју, априла 1982. („Југопапир”, јануара 2016.)

ЛитератураУреди

  • Матић, Бошко (1985). Прота — крст и петокрака проте Милана Смиљанића. Београд: Туристичка штампа. 

Спољашње везеУреди