Отворите главни мени

Битка код Кукуша је била битка између Краљевине Грчке и Краљевине Бугарске у Другом балканском рату. Обе војске су претрпеле велике губитке, али је победа припала Грцима, што је био и њихов највећи успех у рату.

Битка код Кукуша
Део Српско-бугарских ратова
Battle of Kilkis1913.jpg
Сотирис Христидис,литографија битке Килкис
Време:2. јул 1913.
Место:недалеко од Килкис,
Централна Македонија
Резултат: Одлучна грчка победа
Сукобљене стране
Бугарска
Краљевина Бугарска
Краљевина Грчка
Краљевина Грчка
Команданти и вође
Никола Иванов
Иван Сарафов
Константин I Грчки
Јачина
75.000 војника
40.000 бајонета и сабља[1][2]
117.861 војника
117,000 бајонета и сабља, 117 артиљеријских оруђа
Жртве и губици
6.971 убијених и рањених[3], 2.500 мушкараца и 19 артиљеријских оруђа заробљено[4] 8.828 убијено и рањено[4]

Садржај

ПозадинаУреди

У октобру 1912. године Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка су основали Балкански савез с циљем да протерају Турке с Балкана. Краљевина Црна Гора је прва објавила рат Турској. После Црне Горе у напад на Турску кренуле су остале чланице савеза. Турци су доживели поразе на свим фронтовима. Најзначајнији успех је постигла српска војска која је после победе у Кумановској бици напредовала према југу, одбацила турску вардарску армију и ослободила велики део данашње Македоније. Српска и црногорска војска су ослободиле Рашку и Метохију. Након тога, склопљен Лондонски споразум који је због неслагања довео до Другог балканског рата.

Почетак биткеУреди

Бугарска 2. армија у јужној Македонији је држала линију од Дојранског језера према југоистоку преко језера Лангаза (данашње Језеро Коронија) и Бешика (данашње језеро Волви), па до луке Кавала у Егејском мору. Бугарска војска је бројила 40.000 војника[1][2], исцрпљених у борбама из Првог балканског рата. Армијом је командовао генерал Никола Иванов и састојаласе од две дивизије. Грчка војска, под командом краља Константина, имала је девет пешадијских дивизија и једну коњичку дивизију (укупно 120.000 људи). Бугари су заузели одбрамбене положаје код Кукуша, а поседовали су и претходно заробљене турске топове који су доминирали равницом. Грци су 3. јула кренули у јуриш уз подршку артиљерије. Уз доста губитака, успели су да заузму бугарске ровове. У међувремену, с леве бугарске стране, Седма (грчка) дивизија је освојила Нигриту, а Прва и Шеста дивизија Лахану. Са десне стране је освојена Ђевђелија и врх Матсикова. Тако је бугарска линија за повлачење код Дорјана била угрожена и Ивановљева армија је започела одступање које је претило да постане неконтролисано.

Исход биткеУреди

Дана 24. јула 1913. године битка се завршила бугарским повлачењем и грчком победом. Бугари су имали 7.000 погинулих 6.000 заробљених војника и 130 топова а Грци су имали 8.700 погинулих. После овог пораза, Бугари су тада почели да нападају српске положаје у централној Македонији.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Hall 2000, стр. 112.
  2. 2,0 2,1 Raphaël Schneider, Les guerres balkaniques (1912-1913), revue Champs de Bataille, n°22, juin-juillet (2008). стр. 50.
  3. ^ Hall 2000, стр. 113
  4. 4,0 4,1 A concice history of the Balkan Wars 1912-1913, Hellenic Army General Staff Army History Directorate, Athens 1998, paragraph 286

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Hall, Richard (2000). „Interallied war”. The Balkan Wars, 1912-1913: Prelude to the First World War. Minnesota State University. стр. 112.