Predsedništvo SFRJ

Zastava članova Predsedništva SFRJ, od 1980. do 1992. godine

Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, skraćeno Predsedništvo SFRJ (mkd. Претседателство на СФРЈ; sloven. Predsedstvo SFRJ), je bilo kolektivni vrhovni organ rukovođenja u SFR Jugoslaviji ustanovljeno 1971. donošenjem amandmana na Ustav SFRJ iz 1963, a njegova uloga dodatno je definisana donošenjem novog Ustava SFRJ 1974. godine.

Josip Broz Tito je bio predsednik Republike i predsednik Predsedništva SFRJ. Od smrti doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, 4. maja 1980. do zvaničnog raspada SFRJ, 27. aprila 1992. predsednik je biran na godinu dana (svake godine iz druge federalne jedinice).

U vremenu postojanja sačinjavalo ga je različiti broj članova: od 1971. do 1974. 23 člana — po 3 iz svake republike, 2 iz pokrajine i predsednik Republike, od 1974. do 1988. 9 člana — po 1 iz svake republike i pokrajine i predsednik Predsedništva SKJ, i posle 1988. 8 člana — po 1 iz svake republike i pokrajine.

Ustavna ulogaUredi

Prema ustavu iz 1974 godine, Predsedništvo je imalo sledeća ovlašćenja:

  • da predstavlja SFRJ u zemlji i inostranstvu
  • da komanduje Jugoslovenskom narodnom armijom i odlučuje o korišćenju vojske kako u ratu i u miru
  • deluje na zaštiti i ravnopravnosti jugoslovenskih naroda
  • deluje na zaštiti Ustavom utvrđenog poretka
  • predlagaže kandidata za predsednika SIV-a
  • predlagaže kandidate za sudije Saveznog ustavnog suda
  • da imenuje ambasadore, generale i admirale JNA
  • da imenuje Savet za nacionalne odbrane i po potrebi i druge organe federacije
  • daje pomilovanje
  • dodeljuje državna odlikovanja

IstorijatUredi

1971—1980.Uredi

Predsedništvo SFRJ ustanovljeno je 30. juna 1971. godine usvajanjem amandama na Ustav SFRJ, kojima su izvršene izmene u funkcionisanju Federacije. Ono je formirano s ciljem - ostvarivanja zajedničkih interesa svih naroda i narodnosti Jugoslavije na osnovu usaglašavanja stavova nadležnih organa republika i autonomnih pokrajina. Usvajanjem amandmana na Ustav i dalje je zadražana funkcija predsednika Republike, koju je od 1953. godine obavljao Josip Broz Tito.

Predsedništvo SFRJ konstituisano je 29. jula na zajedničkoj sednici svih veća Savezne skupštine. Ono je tada imalo 23 člana — po 3 iz svake republike, 2 iz svake pokrajine i predsednik Republike, koji je istovremeno obavljao funkciju predsednika Predsedništva SFRJ. Članove Predsedništva SFRJ birale su republičke i pokrajinske skupštine.

Po Ustavu iz februara 1974. godine, njegova prava uloga nastupila bi tek posle smrti doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

1980—1992.Uredi

Maja 1980. godine, kada je Tito umro, Predsedništvo je zvanično preuzelo rukovođenje zemljom, a prvi predsednik Predsedništva bio je Lazar Koliševski dotadašnji potpredsednik.

Sastojalo se od devet članova, osmorica su bili predstavnici federalnih jedinica (šest republika i dve pokrajine), a deveti je bio predsednik Predsedništva CK SKJ (do 1988). Predsednik Predsedništva, koji je imao samo proceduralna ovlašćenja (npr. sazivanje i vođenje sednica) birao se svake godine (uvek iz druge federalne jedinice). Mandat člana Predsedništva je bio pet godina.

Članovi PredsedništvaUredi

Funkciju člana Predsedništva SFRJ, od 1971. do 1992. godine vršilo je ukupno 60 ličnosti, od čega samo jedna žena — Ida Sabo. Članove Predsedništva birale su republičke, odnosno pokrajinske skupštine, a njihov izbor potvrđivala je Savezna skupština. Mandat člana Predsedništva bio je pet godina i on se mogao ponavljati još samo jednom. U slučaju nemogućnosti vršenja funkcije člana Predsedništva (bolesti, smrti ili ostavke), njegovu funkciju do izbora novog člana vršio je privremeno predsednik predsedništva republike, odnosno predsednik predsedništva pokrajine. Mandat novo izabranog člana Predsedništva važio je do isteka mandata onog člana kog je zamenio.

Pored delegiranih članova, u Predsedništvu su se nalazili i članovi koji su to bili „po položaju“, odnosno funkcija koju su obavljali automatski je značila delegiranje u Predsedništvo. U periodu od 1971. do 1980. „automatski“ član Predsedništva je bio predsednik Republike Josip Broz Tito, koji je ujedno obavljao i funkciju predsednika Predsedništva SFRJ, a u periodu od 1980. do 1988. godine automatski član predsedništva je bio predsednik Predsedništva SKJ (koji se kao i predsednik Predsedništva SFRJ menjao svakih godinu dana).

U periodu od 1971. do 1974. godine Predsedništvo SFRJ je sačinjavalo 23 člana — po 3 iz svake republike, 2 iz pokrajine i predsednik Republike. Od 1974. do 1988. godine Predsedništvo SFRJ je sačinjavalo 9 članova — po 1 iz svake republike i pokrajine i predsednik Predsedništva SKJ. Od 1988. do 1991. godine Predsedništvo je sačinjavalo 8 članova — po 1 iz svake republike i pokrajine. U periodu od kraja 1991. do aprila 1992. godine funkcionisalo je tzv „Krnje Predsedništvo“ koje je sačinjavalo samo 4 člana — iz Srbije, Crne Gore, Vojvodine i Kosova i Metohije.

Spisak članova PredsedništvaUredi

  • Članovi Predsedništva SFRJ od 16. maja 1974. do 15. maja 1979. godine (prvi petogodišnji mandat) bili su:
    • predsednik Republike — Josip Broz Tito
    • delegat SR Bosne i Hercegovine — Cvijetin Mijatović
    • delegat SR Makedonije — Lazar Koliševski
    • delegat SR Slovenije — Edvard Kardelj (do 10. februara 1979, kada je umro) i Sergej Krajger (od 10. februara 1979. do kraja mandata, kao predsednik Predsedništva SR Slovenije bio je vršilac dužnosti člana Predsedništva SFRJ).
    • delegat SR Srbije — Petar Stambolić
    • delegat SR Hrvatske — Vladimir Bakarić
    • delegat SR Crne Gore — Vidoje Žarković
    • delegat SAP Vojvodine — Stevan Doronjski
    • delegat SAP Kosova — Fadilj Hodža
  • Članovi Predsedništva SFRJ od 15. maja 1979. do 15. maja 1984. godine (drugi petogodišnji mandat) bili su:
    • predsednik Republike — Josip Broz Tito (do 4. maja 1980, kada je umro)
    • delegat SR Bosne i Hercegovine — Cvijetin Mijatović
    • delegat SR Makedonije — Lazar Koliševski
    • delegat SR Slovenije — Sergej Krajger
    • delegat SR Srbije — Petar Stambolić
    • delegat SR Hrvatske — Vladimir Bakarić (do 16. januara 1983, kada je umro) i Mika Špiljak (od januara 1983. do kraja mandata)
    • delegat SR Crne Gore — Vidoje Žarković
    • delegat SAP Vojvodine — Stevan Doronjski (do 14. avgusta 1981, kada je umro) i Radovan Vlajković (od 14. avgusta do novembra 1981. v. d. član po položaju predsednika Predsedništva SAP Vojvodine, a od novembra 1981. do kraja mandata redovni član).
    • delegat SAP Kosova — Fadilj Hodža
    • predsednik Predsedništva SKJ (od 4. maja 1980) — Stevan Doronjski (od 4. maja do 20. oktobra, ujedno i delegat SAP Vojvodine), Lazar Mojsov (od 20. oktobra 1980. do 20. oktobra 1981), Dušan Dragosavac (od 20. oktobra 1981. do 29. juna 1982), Mitja Ribičič (od 29. juna 1982. do 30. juna 1983) i Dragoslav Marković (od 30. juna 1983. do 15. maja 1984).
  • Članovi Predsedništva SFRJ od 15. maja 1984. do 15. maja 1989. godine (treći petogodišnji mandat) bili su:
    • delegat SR Bosne i Hercegovine — Branko Mikulić (do maja 1986, kada je izbran za predsednika SIV-a), Hamdija Pozderac (od maja 1986. do 15. septembra 1987, kada je podneo ostavku zbog afere „Agrokomerc“), Mato Andrić (od 15. septembra do 31. decembra je kao predsednik Predsedništva SR BiH bio v. d. član Predsedništva SFRJ) i Raif Dizdarević (od 31. decembra 1987. do kraja mandata).
    • delegat SR Makedonije — Lazar Mojsov
    • delegat SR Slovenije — Stane Dolanc
    • delegat SR Srbije — Nikola Ljubičić
    • delegat SR Hrvatske — Josip Vrhovec
    • delegat SR Crne Gore — Veselin Đuranović
    • delegat SAP Vojvodine — Radovan Vlajković
    • delegat SAP Kosova — Sinan Hasani
    • predsednik Predsedništva SKJ (do 25. novembra 1988) — Dragoslav Marković (od 15. maja 1984. do 26. juna 1984), Ali Šukrija (od 26. juna 1984. do 25. juna 1985), Vidoje Žarković (od 25. juna 1985. do 26. juna 1986), Milanko Renovica (od 26. juna 1986. do 30. juna 1987), Boško Krunić (od 30. juna 1987. do 30. juna 1988) i Stipe Šuvar (od 30. juna 1988. do 25. novembra 1988).
  • Članovi Predsedništva SFRJ od 15. maja 1989. do oktobra 1991. godine (četvrti petogodišnji mandat) bili su:
    • delegat SR Bosne i Hercegovine — Bogić Bogićević
    • delegat SR Makedonije — Vasil Tupurkovski
    • delegat SR Slovenije (od marta 1990. Republika Slovenija) — Janez Drnovšek
    • delegat SR Srbije (od septembra 1990. Republika Srbija) — Borisav Jović
    • delegat SR Hrvatske (od jula 1990. Republika Hrvatska) — Stipe Šuvar (do 19. oktobra 1990, kada je smenjen odlukom prvog višestranačkog Sabora Hrvatske) i Stjepan Mesić (od 19. oktobra 1990)
    • delegat SR Crne Gore — Nenad Bućin (do 16. marta 1991, kada je odeno ostavku) i Branko Kostić (od 16. marta 1991)
    • delegat SAP Vojvodine (od septembra 1990. AP Vojvodina) — Dragutin Zelenović (do decembra 1990, kada je izabran za predsednika Vlade Srbije) i Jugoslav Kostić (od decembra 1990)
    • delegat SAP Kosova (od septembra 1990. AP Kosovo i Metohija) — Riza Sapundžiju (do 21. marta 1991, kada je smenjen odlukom Skupštine Srbije) i Sejdo Bajramović (od 21. marta 1991)
  • Članovi tzv „Krnjeg Predsedništva SFRJ“ od oktobra 1991. godine do 15. juna 1992. godine bili su:
    • delegat R Srbije — Borisav Jović
    • delegat SR Crne Gore — Branko Kostić
    • delegat AP Vojvodine — Jugoslav Kostić
    • delegat AP Kosova i Metohije — Sejdo Bajramović

Predsednici i potpredsednici Predsedništva SFRJUredi

Predsednici i potpredsednici Predsedništva SFRJ
Predsednici
Potpredsednici
predsednik
republika/pokrajina
p. mandata
k. mandata
potpredsednik
republika/pokrajina
p. mandata
k. mandata
Period od 29. jula 1971. do 16. maja 1974. godine
Josip Broz Tito*
Krste Crvenkovski SR Makedonija 29. jul 1971. 1. avgust 1972.
Ratko Dugonjić SR Bosna i Hercegovina 1. avgust 1972. jun 1973.
Mitja Ribičič SR Slovenija jun 1973. 16. maj 1974.
Period od 16. maja 1974. do 4. maja 1980. godine
Josip Broz Tito*
Petar Stambolić SR Srbija 16. maj 1974. 15. maj 1975.
Vladimir Bakarić SR Hrvatska 15. maj 1975. 15. maj 1976.
Vidoje Žarković SR Crna Gora 15. maj 1976. 15. maj 1977.
Stevan Doronjski SAP Vojvodina 15. maj 1977. 15. maj 1978.
Fadilj Hodža SAP Kosovo 15. maj 1978. 15. maj 1979.
Lazar Koliševski SR Makedonija 15. maj 1979. 4. maj 1980.
Period od 4. maja 1980. do 3. oktobra 1991. godine
Lazar Koliševski SR Makedonija 4. maj 1980. 15. maj 1980. Cvijetin Mijatović SR Bosna i Hercegovina 4. maj 1980. 15. maj 1980.
Cvijetin Mijatović SR Bosna i Hercegovina 15. maj 1980. 15. maj 1981. Sergej Krajger SR Slovenija 15. maj 1980. 15. maj 1981.
Sergej Krajger SR Slovenija 15. maj 1981. 15. maj 1982. Petar Stambolić SR Srbija 15. maj 1981. 15. maj 1982.
Petar Stambolić SR Srbija 15. maj 1982. 15. maj 1983. Vladimir Bakarić (do 16.1)
Mika Špiljak
SR Hrvatska 15. maj 1982. 15. maj 1983.
Mika Špiljak SR Hrvatska 15. maj 1983. 15. maj 1984. Vidoje Žarković SR Crna Gora 15. maj 1983. 15. maj 1984.
Veselin Đuranović SR Crna Gora 15. maj 1984. 15. maj 1985. Radovan Vlajković SAP Vojvodina 15. maj 1984. 15. maj 1985.
Radovan Vlajković SAP Vojvodina 15. maj 1985. 15. maj 1986. Sinan Hasani SAP Kosovo 15. maj 1985. 15. maj 1986.
Sinan Hasani SAP Kosovo 15. maj 1986. 15. maj 1987. Lazar Mojsov SR Makedonija 15. maj 1986. 15. maj 1987.
Lazar Mojsov SR Makedonija 15. maj 1987. 15. maj 1988. Hamdija Pozderac (do 15.9)
Mato Andrić (v. d. do 31.12)
Raif Dizdarević
SR Bosna i Hercegovina 15. maj 1987. 15. maj 1988.
Raif Dizdarević SR Bosna i Hercegovina 15. maj 1988. 15. maj 1989. Stane Dolanc SR Slovenija 15. maj 1988. 15. maj 1989.
Janez Drnovšek SR Slovenija 15. maj 1989. 15. maj 1990. Borisav Jović SR Srbija 15. maj 1989. 15. maj 1990.
Borisav Jović SR Srbija 15. maj 1990. 15. maj 1991. Stipe Šuvar (do 19.10)
Stjepan Mesić
R Hrvatska 15. maj 1990. 15. maj 1991.
Sejdo Bajramović (v. d.) AP Kosovo i Metohija 15. maj 1991. 30. jun 1991. Branko Kostić (v. d.) SR Crna Gora 15. maj 1991. 30. jun 1991.
Stjepan Mesić R Hrvatska 30. jun 1991. 3. oktobar/6. decembar 1991. Branko Kostić SR Crna Gora 30. jun 1991. 3. oktobar/6. decembar 1991.
Period od 3. oktobra 1991. do 15. juna 1992. godine tzv „Krnje Predsedništvo“
Branko Kostić (v. d) SR Crna Gora 3. oktobar 1991. 6. decembar 1991.
Branko Kostić SR Crna Gora 6. decembar 1991. 15. jun 1992. Jugoslav Kostić AP Vojvodina 6. decembar 1990. 15. jun 1992.
napomena
* Predsednik Republike je od 29. jula 1971. do 4. maja 1980. godine automatski obavljao funkciju predsednika Predsedništva SFRJ

Vidi jošUredi

LiteraturaUredi