Википедија

Predsedništvo SFRJ

Predsedništvo SFRJ (mkd. Претседателство на СФРЈ; sloven. Predsedstvo SFRJ) bilo je naziv za kolektivnog šefa države u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) od 1971. do 1992. godine. Ustanovljeno je 30. juna 1971, donošenjem amandmana na Ustav SFRJ iz 1963, a njegova uloga dodatno je definisana donošenjem novog Ustava SFRJ februara 1974. godine.

Predsedništvo SFRJ
Standarta predsednika Predsedništva SFRJ
Tipkolektivni šef države
Statusukinuto
SedišteBulevar Lenjina 2[a]
Beograd, SFR Jugoslavija
Predlagačrepubličke konferencije SSRN
Na funkciju imenujerepubličke skupštine; Skupština SFRJ
Dužina mandatapet godina
FunkcijaPredsedništvo
Osnovano30. jun 1971. (dejure)[b]
29. jul 1971. (defakto)[v]
Prvi zvaničnikJosip Broz Tito[g]
Poslednji zvaničnikStjepan Mesić
Ukinuto27. april 1992. (dejure)[d]
15. jun 1992. (defakto)[đ]
NasleđePredsednik SR Jugoslavije
Standarta članova Predsedništva SFRJ, od 1980. do 1992.

Ustanovljenje kolektivnog šefa države, nije bila novina u Jugoslaviji, pošto se na čelu FNRJ od 1. decembra 1945. do 14. januara 1953. nalazio Prezidijum Narodne skupštine. Izmenom Ustava FNRJ 1953. uvedena je funkcija predsednika Republike na koju je izabran Josip Broz Tito. Uvođenjem Predsedništva, nije ukinuta funkcija predsednika SFRJ, pa je Tito kao doživotni predsednik obavljao funkciju predsednika Predsedništva SFRJ do svoje smrti 4. maja 1980. godine. Nakon njega, predsednik Predsedništva biran je na godinu dana — svake godine iz druge federalne jedinice.[e] Funkciju predsednika od 1980. do 1991. obavljali su — Lazar Koliševski, Cvijetin Mijatović, Sergej Krajger, Petar Stambolić, Mika Špiljak, Veselin Đuranović, Radovan Vlajković, Sinan Hasani, Lazar Mojsov, Raif Dizdarević, Janez Drnovšek, Borisav Jović i Stjepan Mesić.

U toku raspada SFRJ, došlo je do krize u radu Predsedništva, pa je od oktobra 1991. funkcionisalo u „krnjem sastavu”. Poslednji potpredsednik „krnjeg Predsedništva” Branko Kostić obavljao je dužnost šefa države i nakon formiranja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), sve do izbora Dobrice Ćosića za predsednika SRJ 15. juna 1992. godine.

Predsedništvo je sačinjavao različiti broj članova — od 1971. do 1974. bila su 23 člana — po 3 iz svake republike, 2 iz pokrajine i predsednik Republike; od 1974. do 1988. bilo je 9 članova — po 1 iz svake republike i pokrajine i predsednik Predsedništva CK SKJ, a nakon 1988. bilo je 8 članova — po 1 iz svake republike i pokrajine. „Krnje Predsedništvo”, od oktobra 1991. do juna 1992, sačinjavala su samo 4 člana (predstavnici Srbije, Crne Gore, Vojvodine i Kosova i Metohije). Mandat člana Predsedništva bio je pet godina i niko nije mogao biti biran više od dva puta.

Ustavna uloga uredi

Uloga Predsedništva SFRJ definisana je drugom glavom četvrtog dela Ustava SFRJ (članovi 313—332) donetim 11. februara 1974. godine. Prema ovom Ustavu, neka od ovlašćenja Predsedništva bila su:

  • da predstavlja SFRJ u zemlji i inostranstvu (član 313)
  • da komanduje Jugoslovenskom narodnom armijom i odlučuje o korišćenju vojske u ratu i miru (član 313)
  • da radi ostvarivanja ravnopravnosti naroda i narodnosti i usklađivanju zajedničkih interesa republika, odnosno autonomnih pokrajina (član 313)
  • da predlaže Skupštini SFRJ utvrđivanje unutrašnje i spoljne politike i donošenje zakona i drugih opštih akata (član 314)
  • predlaže kandidata za predsednika Saveznog izvršnog veća (član 315)
  • predlaže kandidate za sudije Saveznog ustavnog suda (član 315)
  • da imenuje i opoziva ambasadore, generale i admirale JNA (član 315)
  • da imenuje Savet narodne odbrane i po potrebi i druge organe federacije (član 315)
  • da predlaže izbor i razrešenje članova Saveta federacije (član 315)
  • daje pomilovanje (član 315)
  • dodeljuje državna odlikovanja (član 315)

Predsedništva republika i pokrajina uredi

Po uzoru na Predsedništvo SFRJ, a prema članu 147. Ustava SFRJ, u republikama i autonomnim pokrajinama formirana su Predsedništva, koja su imala različit broj članova. Kao u Predsedništvu SFRJ deo članova birale su republičke i pokrajinske skupštine, a deo članova bili su članovi po položaju. Izuzev Predsedništva SR Srbije, koje je imalo 15 članova, ostala predsedništva socijalističkih republika imala su po 9 članova. Predsedništva SR Bosne i Hercegovine, SR Makedonije i SR Hrvatske imala su 8 članova, koje je birala skupština i predsednika republičkog Centralnog komiteta, kao člana po položaju. Predsedništva SR Crne Gore i SR Slovenije imala su po 7 članova, koje je birala skupština i 2 člana po položaju. U Crnoj Gori članovi po položaju bili su predsednik Skupštine SR Crne Gore i predsednik CK SK Crne Gore, a u Sloveniji predsednik CK SK Slovenije i predsednik Republičke konferencije SSRN Slovenije. Kao jedina socijalistika republika sa dve socijalističke autonomne pokrajine, SR Srbija imala je najveće Predsedništvo od 11 članova, koje je birala skupština i 4 po položaju — predsednik Skupštine SR Srbije, predsednik CK SK Srbije i predsednici predsedništva autonomnih pokrajina. Predsedništvo SAP Vojvodine sačinjavalo je 13 članova, od kojih je 11 birala pokrajinska skupština, a Predsedništvo SAP Kosova imalo je 11 članova, od kojih je 9 birala pokrajinska skupština. U obe socijalističke autonomne pokrajine članovi po položaju bili su — predsednik pokrajinske skupštine i predsednik pokrajinskog komiteta Saveza komunista.[2][3]

Usvajanjem amandmana ХLI na Ustav SFRJ 25. novembra 1988, a u cilju depolitizacije društva i postpenog ukidanja političkog monopola Saveza komunista, iz sastava Predsedništva SFRJ isključen je član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ.[4][5]

Broj članova Predsedništva SFRJ i predsedništva republika i pokrajina
Članova Predsedništvo SFRJ Predsedništvo SR BiH Predsedništvo SR Makedonije Predsedništvo SR Slovenije Predsedništvo SR Srbije Predsedništvo SR Crne Gore Predsedništvo SR Hrvatske Predsedništvo SAP Vojvodine Predsedništvo SAP Kosova
Izabrani članovi 8 8 8 7 11 7 8 11 9
Članovi po položaju[ž] 1 1 1 2 4 2 1 2 2
Ukupno 9 9 9 9 15 9 9 13 9

Istorijat uredi

Odlukama Osmog kongresa SKJ, održanog decembra 1964, otpočele su društvene i privredne reforme, koje su nedugo potom izrasle u društveno-političke reforme, što je dovelo do kulminacije sukoba u rukovodstvu Saveza komunista. Ranije pozicionirane struje — reformska i dogmatska, zalagale su se za različite koncepcije društveno-političkog razvoja Jugoslavije. Smenjivanjem Aleksandra Rankovića, koji se zalagao za umerene reforme i protivio decentralizaciji države, jula 1966. otpočela je partijska reforma sa ciljem demokratizacije odnosa unutar Saveza komunista, u uslovima razvijenijeg samoupravljanja. Na Petom plenumu CK SKJ, oktobra 1966, Centralni komitet je doneo odluku o reorganizaciji rukovodećih organa Saveza komunista, pa su umesto funkcije generalnog sekretara uvedene funkcije predsednika SKJ i formirano Predsedništvo Saveza komunista Jugoslavije. Započeta reforma Saveza komunista, nastavljena je na Devetom kongresu, održanom marta 1969, kada su uvedene značajne promene u pogledu strukture i organizacije najviših foruma Saveza komunista. Umesto Centralnog komiteta, kao najvišeg tela između dva kongresa, formirani su — Predsedništvo SKJ, Izvršni biro Predsedništva i Konferencija SKJ. Prema tada donetom Statutu, Predsedništvo SKJ formiralo se od delegata iz svake republičke (po šest delegata), pokrajinske (po tri delegata) i organizacije SK u JNA (tri delegata), kao i delegata po funkciji predsednika Centralnih i Pokrajinskih komiteta.

 
Prva sednica Predsedništva SFRJ, održana jula 1971.

Reforma Saveza komunista uslovila je reformu jugoslovenske federacije, koja se odvijala na istom principu — slabljenje saveznog centralizma i snaženje republika i pokrajina. Reforma federacije odivjala se nizom izmena Ustava SFRJ iz 1963. godine. Najpre je 18. aprila 1967. usvojeno šest amandmana, a potom 26. decembra 1968. još 13 amandmana. Jedna od glavnih promena, usvojenih ovim amandmanima, bila je ponovno uvođenje Veća naroda kao opštenadležnog veća u Saveznoj narodnoj skupštini, kao i ograničavanje učešća federacije u finansiranju investicija. Glavna ustavna promena, donošenjem još 12 amandamana, izvršena je 30. juna 1971. čime je stvorena osnova za donošenje novog Ustava SFRJ. Prema uvojenim izmenama organe federacije sačinjavali su – Veće naroda, Predsedništvo SFRJ i Savezno izvršno veće. Predsedništvo je formirano amandmanom XXXVI sa ciljem — ostvarivanja zajedničkih interesa svih naroda i narodnosti Jugoslavije na osnovu usaglašavanja stavova nadležnih organa republika i autonomnih pokrajina. Bilo je nov organ federacije, formiran po uzoru na Predsedništvo SKJ, kao kolektivni šef države i nosilac političke inicijative. Ustavnim amandmnima i dalje je zadržana fukncija predsednika Republike, koju je od 14. januara 1953. obavljao Josip Broz Tito.[6]

1971—1974. uredi

Predsedništvo je konstituisano 29. jula 1971. na zajedničkoj sednici svih veća Savezne skupštine i imalo je 23 člana — po 3 iz svake republike (2 člana je birala republička skupština, a treći član je bio predsednik republičke skupštine), 2 iz svake pokrajine (jednog člana je birala pokrajinska skupština, a drugi član je bio predsednik skupštine) i predsednik Republike, koji je istovremeno obavljao funkciju predsednika Predsedništva SFRJ. Članove Predsedništva birale su republičke i pokrajinske skupštine, a njihov izbor potvrđivala je Savezna skupština.

U toku prvog mandata, od jula 1971. do maja 1974, izvršeno je nekoliko izmena članova Predsedništva SFRJ. Najpre je Sabor SR Hrvatske 14. januara 1972. razrešio Miku Tripala dužnosti člana Predsedništva i na njegovo mesto izabrao Milana Miškovića, pošto je Tripalo na 21. sednici Predsedništva SKJ smenjen sa svih funkcija. Ubrzo potom, 27. januara 1972. izvrešna je zamena predstavnika SR Makedonije, pošto je dotadašnji član Kiro Gligorov bio izabran za člana Izvršnog biroa Predsedništva SKJ, a na njegovo mesto je izabran Lazar Koliševski. Nakon što je predstavnik SR Srbije Koča Popović podneo ostavku na članstvo u Predsedništvu, na njegovo mesto je 27. decembra 1972. izabran Dobrivoje Vidić. Tokom 1973. došlo je do izmene oba predstavnika SAP Vojvodine. Ostavkom delegata po funkciji Ilije Rajačića na mesto predsednika Skupštine SAP Vojvodine, na njegovo mesto je 5. juna 1973. izabran Sreten Kovačević. Izabranog člana Predsedništva Maćaša Kelemena, razrešila je 12. jula 1973. Skupština SAP Vojvodine i na njegovo mesto izabrala Idu Sabo.

1974—1980. uredi

 
Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ 1979.

1980—1989. uredi

Maja 1980, nakon smrti predsednika Republike Josipa Broza Tita, Predsedništvo je zvanično preuzelo svoju punu ustavnu ulogu (rukovođenje zemljom), a prvi predsednik Predsedništva bio je Lazar Koliševski, dotadašnji potpredsednik.

U ovom periodu Predsedništvo se sastojalo od devet članova, osmorica su bili predstavnici federalnih jedinica (šest republika i dve pokrajine), a deveti je bio predsednik Predsedništva CK SKJ (do 1988). Predsednik Predsedništva, koji je imao samo proceduralna ovlašćenja (npr. sazivanje i vođenje sednica) birao se svake godine (uvek iz druge federalne jedinice). Mandat člana Predsedništva bio je pet godina.

1989—1992. uredi

Izbor četvrtog i poslednjeg sastava Predsedništva SFRJ 15. maja 1989. dogodio se u jeku „jugoslovenske krize”, kada su sve više bili narušeni međurepublički odnosi, a posebno odnosi SR Slovenije i SR Srbije. Kako se izbor članova poklopio sa sveopštim pokušajem „demokratizacije” socijalističkog društva, kampanja oko izbora članova vršena je drugačije od prethodnih puta, kada je bila samo formalnost i stvar političkog dogovora unutar Saveza komunista. Najpre je vođena široka kampanja predlaganja kandidata u okviru Socijalističkog saveza radnog naroda, a onda je više kandidata predlagano republičkim i pokrajinskim skupštinama na usvajanje. Takođe, u cilju demokratizacije doneta je preporuka da članovi Predsedništva ne mogu biti ljudi koji bi u toku mandata stekli uslove za penziju, čime je prednost data mlađim kandidatima, a ne kao do tada funkcionerima na kraju karijere.[z] Članovi iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Vojvodine i Kosova izabrani su na tradicionalan način tajnim glasanjem u skupštini, dok su članovi iz Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije birani neposredno na izborima.[i] U oba slučaja izbor je vršen sa više kandidata.

Mandat poslednjeg Predsedništva SFRJ obeležio je čitav niz značajnih događaja, kako u Jugoslaviji, tako i u svetu — pad Berlinskog zida (1989), raspad Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) i održavanje višepartijskih izbora u svim republikama (1990), raspad SFR Jugoslavije i početak rata u Hrvatskoj, kao i raspad Sovjetskog Saveza (1991). Poremećeni politički i međunacionalni odnosi znatno su uticali na rad Predsedništva i izazivanje krize u njegovom radu. Nakon višestranačkih izbora u Sloveniji i Hrvatskoj, aprila 1990. i pobede opozicionih stranaka, koje su se zalagale za osamostaljenje ovih republika od SFRJ, nastupila je otvorena kriza u Predsedništvu SFRJ. Predstavnici Slovenije i Hrvatske otvoreno su se zalagali da Jugoslavija postane konfederacija, dok su se predstavnici Makedonije i Bosne i Hercegovine zalagali za federaciju, ali samo pod uslovom da u njoj ostanu Slovenija i Hrvatska. Predstavnici Srbije i Crne Gore su hteli federaciju ili ponovnu podelu teritorija onih republika koje žele otcepljenje, na etničkim principima, dok se predstavnik Kosova[j] zalagao da ono postane konstituivni element federacije.[7]

Jedna od prvih kriza u radu Predsedništva nastupila je nakon višestranačkih izbora u Hrvatskoj, kada je novi Sabor Hrvatske 24. avgusta 1990. razrešio dotadašnjeg člana Predsedništva iz Hrvatske Stipu Šuvara, a na njegovo mesto izabrao Stjepana Mesića, predstavnika Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).[8] Kako se ova stranka otvoreno zalagala za razbijanje Jugoslavije i osamostaljenje Hrvatske, Skupština SFRJ nije potvrdila njegov izbor za člana Predsedništva, što je učinjeno tek naknadno 19. oktobra 1990, pretnjom Hrvatske da će njeni delegati blokirati dalji rad skupštine.[9] Nakon sednice Predsedništva SFRJ održane 12. marta 1991. sa vojnim vrhom Jugoslovenske narodne armije (JNA), u svojstvu Vrhovne komande oružanih snaga SFRJ, na kojoj su ispoljene različite koncepcije budućnosti SFRJ i rešavanja kriznog stanja u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji i odbijen predlog vojnog vrha da se u SFRJ uvede vanredno stanje, nastupila je nova kriza u radu Predsedništva. Predlog vojnog vrha podržali su predstavnici Srbije, Crne Gore, Vojvodine i Kosova i Metohije, a protiv su bili predstavnici Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine, dok predstavnik Slovenije nije prisustvovao sastanku. Sednica Predsedništva SFRJ, u svojstvu sednice Vrhovne komande oružanih snaga, nastavljena je naredna dva dana, nakon čega je 15. marta 1991. predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović podneo ostavku,[10] a sutradan su ostavke podneli i predstavnici Crne Gore i Vojvodine — Nenad Bućin i Jugoslav Kostić (u svojstvu v.d. člana Predsedništva), a nekoliko dana kasnije Narodna skupština Srbije razrešila je predstavnika Kosova i Metohije Rizu Sapundžiju.[11][12]

 
Stjepan Mesić, poslednji predsednik Predsedništva SFRJ

Ostavka predsednika i članova Predsedništva bio je pokušaj „srpsko-crnogorske” koalicije u Predsedništvu da se izazivanjem „krize u njegovom radu” otvori prostor da JNA preuzme vlast i izvrši razoružavanje paravojnih formacija. Kako armija nije uspela da se stavi u ovu funkciju, Skupština Srbije je odbila Jovićevu ostavku.[13] Nakon prvobitnog odbijanja Skupštine SFRJ (blokadom slovenačkih i hrvatskih delegata) da 10. maja 1991. potvrdi izbor novih članova Predsedništva iz Crne Gore, Vojvodine i Kosova i Metohije, nastupila je nova kriza, pošto je 15. maja prema utvrđenom redosledu Stjepan Mesić trebao da preuzme dužnost predsednika Predsedništva. Iako je od 1980. izbor predsednika Predsedništva bio čista formalnost i vršio se atomatski, Jović je na sednici Predsedništva tražio da se glasa, pa je Mesić dobio samo četiri glasa. Kako bi se normalizovao rad Predsedništva, i izršio izbor predsednika (predstavnik Hrvatske) i potpredsednika (predstavnik Crne Gore) Skupština SFRJ je 16. maja potvrdila izbor novih članova Predsedništva, ali je problem izbora predsednika ostao, usled čega se Mesić 20. maja samostalno proglasio za predsednika, što je bilo protivno Ustavu.[14] Za Srbiju i Crnu Goru, ali i vojni vrh, izbor Mesića za predsednika Predsedništva SFRJ bio je neprihvatljiv iz razloga njegovog otvorenog zalaganja za rabijanje SFRJ, pa su njihovi predstavnici u Predsedništvu izneli predlog da dođe do izmene Poslovnika o radu Predsedništva SFRJ, na osnovu koga je utvrđen redosled izbora predsednika i potpredsednika. Naime oni su u cilju prevazilaženja krize predlagali da se Hrvatska i Crna Gora odreknu predsedničkog i potpredsedničkog mesta, a da ih umesto njih preuzmu Bosna i Hercegovina i Makedonija, ali ovaj predlog nije usvojen.[15] Pet dana nakon proglašenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske od SFRJ i početka rata u Sloveniji, usped pritisaka inostranih faktora, a pre svega Evropske zajednice (EZ), Stjepan Mesić je izabran za predsednika, a Branko Kostić za potpredsednika Predsedništva SFRJ. Sednici na kojoj je izvršen izbor preisustvovala su trojica ministara predsavnika EZ.[16]

Potisivanjem Brionske deklaracije 7. jula 1991. proglašen je tromesečni moratorijum na proglašenje nezavisnosti Hrvatske i Sloveniji i zaustavljen rat u Sloveniji, čime je situacija u Jugoslaviji delimično stavljena pod kontrolu, a rad Predsedništva SFRJ normalizovan. Ovakvo stanje nije dugo trajalo zbog ratnih dejstava u Hrvatskoj, kao i pritisaka Evrpske zajednice koja je 27. avgusta 1991. donela Dekleraciju o Jugoslaviji kojom je „konstatovana zabrinutost za pogoršavanje bezbednosne situacije u Hrvatskoj i osuđena uloga srpskih snaga, kao i uloga JNA”. Evropska zajednica je zahtevala od Predsedništva SFRJ da prekine sa upotrebom vojnih formacija, koje su bile pod njegovom komandom, najvaljujući održavanje Mirovne konferenciji o Jugoslaviji na kojoj bi se definisao model rešavanja krize.[17] Napadi na kasarne JNA u Hrvatskoj, tokom septembra, doveli su do nove krize u radu Predsedništva, nakon čega su predstavnici Slovenije i Hrvatske — Janez Drnovšek i Stipe Mesić prestali da dolaze na sednice, s obzirom da je 7. oktobra isticao tromesečni moratorijum na proglašenje nezavisnosti.[18]

Kako bi se prevazišla blokada rada Predsedništva, na sednici održanoj 4. oktobra 1991, kojoj su pored predstavnika Srbije i Crne Gore, prisustvovali i predstavnici Bosne i Hercegovine i Makedonije, doneta je odluka da u skladu da Ustavom, Predsedništvo nastavi rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, odnosno sa onolikim brojem članova koji može da dođe na sednicu. Ova odluka dala je legitimitet rada takozvanom „Krnjem Predsedništvu”, kako je nazivano Predsedništvo SFRJ nakon napuštanja predstavnika Slovenije i Hrvatske, a potom i Makedonije i Bosne i Hercegovine.[19]

Članovi Predsedništva uredi

Funkciju člana Predsedništva SFRJ, od 1971. do 1992. vršilo je ukupno 60 ličnosti, od čega samo jedna žena — Ida Sabo. Članove Predsedništva birale su republičke, odnosno pokrajinske skupštine, a njihov izbor potvrđivala je savezna skupština. Mandat člana Predsedništva bio je pet godina i on se mogao ponavljati još samo jednom. U slučaju nemogućnosti vršenja funkcije člana Predsedništva (bolesti, smrti ili ostavke), njegovu funkciju do izbora novog člana vršio je privremeno predsednik Predsedništva republike, odnosno predsednik Predsedništva pokrajine. Mandat novoizabranog člana Predsedništva važio je do isteka mandata onog člana koga je zamenio.[20]

Pored delegiranih članova, u Predsedništvu su se nalazili i članovi koji su to bili „po položaju“, odnosno funkcija koju su obavljali automatski je značila delegiranje u Predsedništvo. U periodu od 1971. do 1980. „automatski“ član Predsedništva bio je predsednik Republike Josip Broz Tito, koji je ujedno obavljao i funkciju predsednika Predsedništva SFRJ, a u periodu od 1980. do 1988. automatski član Predsedništva bio je predsednik Predsedništva CK SKJ (koji se kao i predsednik Predsedništva SFRJ menjao svakih godinu dana).

U periodu od 1971. do 1974. Predsedništvo SFRJ je sačinjavalo 23 člana — po 3 iz svake republike, 2 iz pokrajine i predsednik Republike. Od 1974. do 1988. Predsedništvo SFRJ je sačinjavalo 9 članova — po 1 iz svake republike i pokrajine i predsednik Predsedništva SKJ. Od 1988. do 1991. Predsedništvo je sačinjavalo 8 članova — po 1 iz svake republike i pokrajine. U periodu od kraja 1991. do aprila 1992. godine funkcionisalo je tzv „Krnje Predsedništvo“ koje je sačinjavalo samo 4 člana — iz Srbije, Crne Gore, Vojvodine i Kosova i Metohije.

Predsedništvo 1971—1974. uredi

Članovi Predsedništva SFRJ u periodu od 29. jula 1971. do 16. maja 1974.[21]
funkcija ime i prezime napomena
predsednik Republike Josip Broz Tito doživotni predsednik
delegati SR Bosne i Hercegovine
Ratko Dugonjić delegati izabrani od Skupštine SR Bosne i Hercegovine
Augustin Papić
Hamdija Pozderac delegat po funkciji predsednika Skupštine SR Bosne i Hercegovine
delegati SR Makedonije
Kiro Gligorov (do 1972)[k] Lazar Koliševski (od 1972)[k] delegati izabrani od Sobranja SR Makedonije
Krste Crvenkovski
Nikola Minčev delegat po funkciji predsednika Sobranja SR Makedonije
delegati SR Slovenije
Marko Bulc delegati izabrani od Skupštine SR Slovenije
Mitja Ribičič
Sergej Krajger delegat po funkciji predsednika Skupštine SR Slovenije
delegati SR Srbije
Dragi Stamenković delegati izabrani od Skupštine SR Srbije
Koča Popović (do 1972)[l] Dobrivoje Vidić (od 1972)[l]
Dragoslav Marković delegat po funkciji predsednika Skupštine SR Srbije
delegati SR Hrvatske
Đuro Kladarin delegati izabrani od Sabora SR Hrvatske
Miko Tripalo (do 1972)[lj] Milan Mišković (od 1972)[lj]
Jakov Blažević delegat po funkciji predsednika Sabora SR Hrvatske
delegati SR Crne Gore
Veljko Mićunović delegati izabrani od Skupštine SR Crne Gore
Dobroslav Ćulafić
Vidoje Žarković delegat po funkciji predsednika Skupštine SR Crne Gore
delegati SAP Vojvodine
Maćaš Kelemen (do 1973)[m] Ida Sabo (od 1973)[m] delegat izabran od Skupštine SAP Vojvodine
Ilija Rajačić (do 1973)[n] Sreten Kovačević (od 1973)[n] delegat po funkciji predsednika Skupštine SAP Vojvodine
delegati SAP Kosova
Veli Deva delegat izabran od Skupštine SAP Kosova
Iljaz Kurteši delegat po funkciji predsednika Skupštine SAP Kosovo

      Izabrani delegat       Delegat po položaju

Predsedništvo 1974—1979. uredi

Članovi Predsedništva SFRJ u periodu od 16. maja 1974. do 15. maja 1979. (prvi petogodišnji mandat)[24]
funkcija ime i prezime napomena
predsednik Republike Josip Broz Tito doživotni predsednik
član iz SR Bosne i Hercegovine Cvijetin Mijatović
član iz SR Makedonije Lazar Koliševski
član iz SR Slovenije Edvard Kardelj (do 1979) Kardelj je umro 10. februara 1979.
Sergej Krajger v.d. (od 1979) Krajger je po položaju predsednika Predsedništva SR Slovenije postao vršilac dužnosti člana Predsedništva SFRJ do kraja mandata
član iz SR Srbije Petar Stambolić
član iz SR Hrvatske Vladimir Bakarić
član iz SR Crne Gore Vidoje Žarković
član iz SAP Vojvodine Stevan Doronjski
član iz SAP Kosova Fadilj Hodža

      Izabrani delegat       Delegat po položaju

Predsedništvo 1979—1984. uredi

Članovi Predsedništva SFRJ od 15. maja 1979. do 15. maja 1984. (drugi petogodišnji mandat)[25]
funkcija ime i prezime napomena
predsednik Republike[nj] Josip Broz Tito (do 1980)[o] doživotni predsednik, umro 4. maja 1980.[26]
član iz SR Bosne i Hercegovine Cvijetin Mijatović
član iz SR Makedonije Lazar Koliševski
član iz SR Slovenije Sergej Krajger
član iz SR Srbije Petar Stambolić
član iz SR Hrvatske Vladimir Bakarić (do 1983) Bakarić je umro 16. januara 1983.
Marijan Cvetković (1983) Cvetković je po položaju predsednika Predsedništva SR Hrvatske bio vršilac dužnosti člana Predsedništva SFRJ od 16. januara do 1. marta 1983.
Mika Špiljak (od 1983) Špiljak je 1. marta 1983. izabran za novog člana Predsedništva SFRJ[27]
član iz SR Crne Gore Vidoje Žarković
član iz SAP Vojvodine Stevan Doronjski (do 1981)[p] Doronjski je umro 14. avgusta 1981.
Radovan Vlajković (od 1981) Vlajković je najpre po položaju predsednika Predsedništva SAP Vojvodine postao v.d. član Predsedništva, a potom je 26. novembra 1981. izabran za člana Predsedništva[28]
član iz SAP Kosova Fadilj Hodža
član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ Josip Broz Tito (1979/1980)[r] član po položaju predsednika SKJ od 15. maja 1979. do 4. maja 1980, kada je umro
Stevan Doronjski (1980)[s] član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ od 4. maja do 20. oktobra 1980.
Lazar Mojsov (1980/1981) član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ od 20. oktobra 1980. do 20. oktobra 1981.
Dušan Dragosavac (1981/1982) član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ od 20. oktobra 1981. do 29. juna 1982.
Mitja Ribičič (1982/1983) član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ od 30. juna 1982. do 30. juna 1983.
Dragoslav Marković (1983/1984) član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ od 30. juna 1983. do 15. maj 1984.

      Izabrani delegat       Delegat po položaju

Predsedništvo 1984—1989. uredi

Članovi Predsedništva SFRJ od 15. maja 1984. do 15. maja 1989. (treći petogodišnji mandat)[29]
funkcija ime i prezime napomena
član iz SR Bosne i Hercegovine Branko Mikulić (do 1986) Mikulić je 15. maja 1986. izabran za predsednika Saveznog izvršnog veća[30]
Munir Mesihović v.d. (1986) Mesihović je po položaju predsednika Predsedništva SR Bosne i Hercegovine bio vršilac dužnosti člana Predsedništva SFRJ od 15. maja do 24. jula 1987.
Hamdija Pozderac (do 1987) Pozderac je 24. jula 1986. izabran za člana Predsedništva, ali je 15. septembra 1987. podneo ostavku zbog afere „Agrokomerc“[31]
Mato Andrić v.d. (1987) Andrić je po položaju predsednika Predsedništva SR Bosne i Hercegovine bio vršilac dužnosti člana Predsedništva SFRJ od 15. septembra 1987. do 29. decembra 1987.
Raif Dizdarević (od 1987) Dizdarević je 29. decembra 1987. izabran za člana Predsedništva[32]
član iz SR Makedonije Lazar Mojsov
član iz SR Slovenije Stane Dolanc
član iz SR Srbije Nikola Ljubičić
član iz SR Hrvatske Josip Vrhovec
član iz SR Crne Gore Veselin Đuranović podneo ostavku 11. februara 1989.[33]
Slobodan Simović v.d. (1989) Simović je po položaju predsednika Društveno-političkog veća Skupštine SR Crne Gore bio vršilac dužnosti predsednika Predsedništva SR Crne Gore i vršilac dužnosti člana Predsedništva SFRJ od 15. februara do 17. marta 1989.[34]
Branko Kostić v.d. (1989) Kostić je po položaju predsednika Predsedništva SR Crne Gore bio vršilac dužnosti člana Predsedništva SFRJ od 17. marta 1989. do kraja mandata[35]
član iz SAP Vojvodine Radovan Vlajković U periodu od maja do oktobra 1988, dok se nalazio na lečenju, zamenjivao ga je na osnovu ustavnih ovlašćenja predsednik Predsedništva SAP Vojvodine Nandor Major[36]
član iz SAP Kosova Sinan Hasani
član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ[t] Dragoslav Marković (1984) član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ od 15. maja do 26. juna 1984.
Ali Šukrija (1984/1985) član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ od 26. juna 1984. do 25. juna 1985.
Vidoje Žarković (1985/1986) član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ od 25. juna 1985. do 26. juna 1986.
Milanko Renovica (1986/1987) član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ od 26. juna 1986. do 30. juna 1987.
Boško Krunić (1987/1988) član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ od 30. juna 1987. do 30. juna 1988.
Stipe Šuvar (1988) član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ od 30. juna 1988. do 25. novembra 1988.

      Izabrani delegat       Delegat po položaju

Predsedništvo 1989—1991. uredi

Članovi Predsedništva SFRJ od 15. maja 1989. do oktobra 1991. (četvrti petogodišnji mandat)[37]
funkcija ime i prezime napomena
član iz SR Bosne i Hercegovine Obrad Piljak v.d. (1989) Piljak je po položaju predsednika Predsedništva SR Bosne i Hercegovine bio vršilac dužnosti člana Predsedništva SFRJ do 26. jula 1989.
Bogić Bogićević (od 1989) Bogićević je za člana Predsedništva SFRJ izabran 26. jula 1989, nakon pobede na neposrednim izborima održanim 25. juna 1989.[38]
član iz SR Makedonije[ć] Jezdimir Bogdanski v.d. (1989) Bogdanski je po položaju predsednika Predsedništva SR Makedonije bio vršilac dužnosti člana Predsedništva SFRJ do 26. jula 1989.
Vasil Tupurkovski (od 1989) Tupurkovski je za člana Predsedništva SFRJ izabran 26. jula 1989.[38]
član iz SR Slovenije[u] Janez Drnovšek
član iz SR Srbija[f] Borisav Jović
član iz SR Hrvatske[h] Stipe Šuvar (do 1990) Šuvara je 24. avgusta 1990. razrešio prvi višepartijski sastav Sabora Republike Hrvatske
Franjo Tuđman v.d. (1991) Tuđman je po položaju predsednika Predsedništva Hrvatske bio vršilac dužnosti člana Predsedništva od 24. avgusta do 19. oktobra 1991.
Stjepan Mesić (od 1990) Mesića je 24. avgusta 1990. izabrao prvi višepartijski sastav Sabora Republike Hrvatske, ali je njegov izbor Skupština SFRJ potvrdila tek 19. oktobra 1990.[39]
član iz SR Crne Gore[c] Nenad Bućin (do 1991) Bućin je 16. marta 1991. podneo ostavku na mesto člana Predsedništva
Momir Bulatović v.d. (1991) Bulatović je po položaju predsednika Predsedništva SR Crne Gore bio vršilac dužnosti člana Predsedništva od 16. marta do 16. maja 1991.
Branko Kostić (od 1991) Kostić je 16. maja 1991. izabran za člana Predsedništva[40][41]
član iz SAP Vojvodine[č] Dragutin Zelenović (do 1991) Zelenović je 11. februara 1991. izabran za predsednika Vlade Srbije
Jugoslav Kostić (od 1991) Kostić je 14. februara po položaju predsednika Predsedništva SAP Vojvodine imenovan za v.d. član Predsedništva.[42] Skupština AP Vojvodine izabrala ga je 29. marta 1991. za člana Predsedništva,[43] ali je njegov izbor Skupština SFRJ potvrdila tek 16. maja 1991.[40][41]
član iz SAP Kosovo[dž] Riza Sapundžiju (do 1991) Sapundžiju je 19. marta 1991. razrešen odlukom Narodne skupštine Srbije, koja je 5. jula 1990. preuzela dužnosti raspuštene Skupštine SAP Kosovo[12]
Vukašin Jokanović v.d. (1991) Jokanović je 21. marta 1991. kao potpredsednik Narodne skupštine Srbije (poslednji predsednik Skupštine SAP Kosova) imenovan za v. d. člana Predsedništva, a na funkciji se nalazio do 16. maja 1991.[44]
Sejdo Bajramović (od 1991) Bajramovića je 21. marta 1991. izabrala Narodna skupština Srbije,[45] ali je njegov izbor Skupština SFRJ potvrdila tek 16. maja 1991.[40][41]

      Izabrani član       Član po položaju

Predsedništvo 1991—1992. uredi

Članovi tzv. „Krnjeg Predsedništva SFRJ“ od oktobra 1991. do 15. juna 1992.
funkcija ime i prezime napomena
član iz Republike Srbije Borisav Jović
član iz Republike Crne Gore Branko Kostić
član iz AP Vojvodine Jugoslav Kostić
član iz AP Kosova i Metohije Sejdo Bajramović

Predsednici i potpredsednici Predsedništva uredi

Predsedništvo SFRJ od 29. jula 1971. do 16. maja 1974.
predsednik potpredsednici
ime i prezime p. mandata k. mandata potpredsednik republika/pokrajina p. mandata k. mandata
Josip Broz Tito[š] 29. jul 1971. 16. maj 1974. Krste Crvenkovski SR Makedonija 29. jul 1971. 1. avgust 1972.
Ratko Dugonjić[46] SR Bosna i Hercegovina 1. avgust 1972. 1. avgust 1973.
Mitja Ribičič[47] SR Slovenija 1. avgust 1973. 16. maj 1974.
Predsedništvo SFRJ od 16. maja 1974. do 15. maja 1979.
predsednik potpredsednici
ime i prezime p. mandata k. mandata ime i prezime republika/pokrajina p. mandata k. mandata
Josip Broz Tito[š][24] 16. maj 1974. 15. maj 1979. Petar Stambolić[24] SR Srbija 16. maj 1974. 16. maj 1975.
Vladimir Bakarić[48] SR Hrvatska 16. maj 1975. 16. maj 1976.
Vidoje Žarković[49] SR Crna Gora 16. maj 1976. 16. maj 1977.
Stevan Doronjski[50] SAP Vojvodina 16. maj 1977. 16. maj 1978.
Fadilj Hodža[51] SAP Kosovo 16. maj 1978. 15. maj 1979.
Predsedništvo SFRJ od 15. maja 1979. do 15. maja 1984.
predsednici potpredsednici
predsednik republika/pokrajina p. mandata k. mandata potpredsednik republika/pokrajina p. mandata k. mandata
Josip Broz Tito[š][25] 15. maj 1979. 4. maj 1980. Lazar Koliševski[25] SR Makedonija 15. maj 1979. 4. maj 1980.
Lazar Koliševski[26] SR Makedonija 4. maj 1980. 15. maj 1980. Cvijetin Mijatović[26] SR Bosna i Hercegovina 4. maj 1980. 15. maj 1980.
Cvijetin Mijatović[52] SR Bosna i Hercegovina 15. maj 1980. 16. maj 1981. Sergej Krajger[52] SR Slovenija 15. maj 1980. 16. maj 1981.
Sergej Krajger[53] SR Slovenija 16. maj 1981. 16. maj 1982. Petar Stambolić[53] SR Srbija 16. maj 1981. 16. maj 1982.
Petar Stambolić[54] SR Srbija 16. maj 1982. 16. maj 1983. Vladimir Bakarić (do 16.1)[54] SR Hrvatska 16. maj 1982. 16. maj 1983.
Marijan Cvetković v.d. (do 1.3)
Mika Špiljak (od 1.3)[27]
Mika Špiljak[55] SR Hrvatska 16. maj 1983. 16. maj 1984.

Vidoje Žarković[55]

SR Crna Gora 16. maj 1983. 16. maj 1984.
Predsedništvo SFRJ od 16. maja 1984. do 15. maja 1989.
predsednici potpredsednici
predsednik republika/pokrajina p. mandata k. mandata potpredsednik republika/pokrajina p. mandata k. mandata
Veselin Đuranović[29] SR Crna Gora 16. maj 1984. 16. maj 1985. Radovan Vlajković[29] SAP Vojvodina 16. maj 1984. 16. maj 1985.
Radovan Vlajković[56] SAP Vojvodina 16. maj 1985. 16. maj 1986. Sinan Hasani[56] SAP Kosovo 16. maj 1985. 16. maj 1986.
Sinan Hasani[30] SAP Kosovo 16. maj 1986. 16. maj 1987. Lazar Mojsov[30] SR Makedonija 16. maj 1986. 16. maj 1987.
Lazar Mojsov[57] SR Makedonija 16. maj 1987. 16. maj 1988. Hamdija Pozderac (do 15.9)[57] SR Bosna i Hercegovina 16. maj 1987. 16. maj 1988.
Mato Andrić v.d. (do 31.12)
Raif Dizdarević (od 31.12)[32]
Raif Dizdarević[58] SR Bosna i Hercegovina 16. maj 1988. 15. maj 1989. Stane Dolanc[58] SR Slovenija 16. maj 1988. 15. maj 1989.
Predsedništvo SFRJ od 15. maja 1989. do 15. juna 1992.
predsednici potpredsednici
predsednik republika/pokrajina p. mandata k. mandata potpredsednik republika/pokrajina p. mandata k. mandata
Janez Drnovšek[59] SR Slovenija[u] 16. maj 1989. 15. maj 1990. Borisav Jović[59] SR Srbija 16. maj 1989. 15. maj 1990.
Borisav Jović[60] SR Srbija[f] 15. maj 1990. 15. maj 1991. Stipe Šuvar (do 19.10)[60] SR Hrvatska[h] 15. maj 1990. 15. maj 1991.
Stjepan Mesić (od 19.10)[39]
Stjepan Mesić[61] Hrvatska 30. jun 1991.[aa] 6. decembar 1991.[ab] Branko Kostić[61] Crna Gora 30. jun 1991. 15. jun 1992.[av]

      Potpredsednik/član po položaju

Napomene uredi

  1. ^ Danas Bulevar Mihaila Pupina
  2. ^ Predsedništvo je ustanovljeno usvajanjem amandmana na Ustav SFR Jugoslavije
  3. ^ Predsedništvo je konstituisano izborom prvih članova
  4. ^ Kao predsednik Republike bio je automatski predsednik Predsedništva
  5. ^ Donošenjem Ustava Savezne Republike Jugoslavije zvanično je prestala da postoji SFRJ, a umesto Predsedništva uvedena je funkcija predsednika Republike
  6. ^ „Krnje Predsedništvo”, koje su oktobra 1991. napustili članovi iz 4 republike, prestalo je da postoji izborom Dobrice Ćosića za predsednika SR Jugoslavije
  7. ^ Izbor presednika i potpredsednika odvijao se prema Poslovniku o radu Predsedništva SFRJ, a redosled federalnih jedinica bio je sledeći — Makedonija, Bosna i Hercegovine, Slovenija, Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Vojvodina i Kosovo[1]
  8. ^ Članovi po položaju u saveznom, republičkim i pokrajinskim predsedništvima ukinuti su tokom 1988. i 1989.
  9. ^ Usvajanjem ove preporuka Raif Dizdarević i Lazar Mojsov izgubili su mogućnost da dobiju drugi mandat u Predsedništvu, što je do tada bila praksa.
  10. ^ Zbog kašnjenja sa izborima, članovi iz BiH i Makedonije — Bogić Bogićević i Vasil Tupurkovski su naknadno izabrani u Predsedništvo 29. jula 1991.
  11. ^ Predstavnik SAP Kosova Riza Sapundžiju smenjen je marta 1991.
  12. ^ a b Gligorov je 27. januara 1972. izabran za člana Predsedništva SKJ, nakon čega je Koliševski izabran za člana Predsedništva[22]
  13. ^ a b Popović je 3. novembra 1972. podneo ostavku i povukao se iz politike, nakon čega je 27. decembra Vidić izabran za člana Predsedništva[21]
  14. ^ a b Tripalo je 1. decembra 1971. smenjen sa svih funkcija, nakon čega je Mišković 14. januara 1972. izabran za člana Predsedništva[23]
  15. ^ a b Kelemena je 12. jula 1973. razrešila Skupština SAP Vojvodine, nakon čega je Ida Sabo izabrana za člana Predsedništva
  16. ^ a b Rajačić je 5. juna 1973. podneo ostavku, nakon čega je Kovačević izabran za predsednika Skupštine
  17. ^ Smrću doživotnog predsednika SFRJ funkcija je prestala da postoji
  18. ^ Tito je istovremeno bio i član po položaju predsednika SKJ
  19. ^ Doronjski je u periodu od 4. maja do 20. oktobra 1980, ujedno bio i član po položaju predsednika Predsedništva SKJ
  20. ^ Tito je istovremeno bio i predsednik Republike
  21. ^ Doronjski je istovremeno bio i član Predsedništva iz SAP Vojvodine
  22. ^ Donošenjem amandmana na Ustav SFRJ 25. novembra 1988. iz sastava Predsedništva SFRJ isključen je član po položaju predsednika Predsedništva CK SKJ[4]
  23. ^ Od 7. juna 1991. Republika Makedonija
  24. ^ a b Od 8. marta 1990. Republika Slovenija
  25. ^ a b Od 28. septembra 1990. Republika Srbija
  26. ^ a b Od 25. jula 1990. Republika Hrvatska
  27. ^ Od 2. avgusta 1991. Republika Crna Gora
  28. ^ Od 28. septembra 1990. AP Vojvodina
  29. ^ Od 28. septembra 1990. AP Kosovo i Metohija
  30. ^ a b v Predsednik Republike obavljao je funkciju predsednika Predsedništva SFRJ
  31. ^ Usled krize u Predsedništvu, koja je nastupila zbog političke situacije u zemlji i početka rata, Mesić je izabran 30. juna, umesto 15. maja
  32. ^ Mesić i članovi Predsedništva iz Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije prestali su od oktobra da dolaze na sednice Predsedništva, a Sabor Republike Hrvatske je Mesića 5. decembra opozvao sa funkcije člana Predsedništva SFRJ
  33. ^ Kostić je od oktobra, kao potpredsednik, vršio funkciju v. d. predsednika Predsedništva. Izborom Dobrice Ćosića za predsednika SRJ, istekla je ustavna uloga Predsedništva SFRJ

Reference uredi

  1. ^ Jović 1995.
  2. ^ Ustav SFRJ 1975, str. 283.
  3. ^ Špadijer & Tomić 1983, str. 275.
  4. ^ a b „Sl. list SFRJ 70/88” (PDF). slvesnik.com.mk. 26. 11. 1988. str. 1805. 
  5. ^ „Slobodna Dalmacija 26. 11. 1988: Proglašeni amandmani na Ustav”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. n.d. 
  6. ^ „Sl. list SFRJ 29/71” (PDF). slvesnik.com.mk. 8. 7. 1971. str. 535. 
  7. ^ Jović 1995, str. 208.
  8. ^ Jović 1995, str. 183.
  9. ^ Jović 1995, str. 213.
  10. ^ Jović 1995, str. 304.
  11. ^ Jović 1995, str. 306.
  12. ^ a b „Razrešen Riza Sapundžiju, Predsedništvo Kosova prestaje sa radom”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 19. 3. 1991. str. 1—2. 
  13. ^ Jović 1995, str. 311.
  14. ^ Jović 1995, str. 325.
  15. ^ Jović 1995, str. 327.
  16. ^ Jović 1995, str. 346—347.
  17. ^ Jović 1995, str. 372—380.
  18. ^ Jović 1995, str. 392.
  19. ^ Jović 1995, str. 393.
  20. ^ „Mojsov poslije Hasanija”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 6. 5. 1987. str. 4. 
  21. ^ a b Hronologija 3 1980, str. 322.
  22. ^ Hronologija 3 1980, str. 332.
  23. ^ Hronologija 3 1980, str. 330.
  24. ^ a b v „Sl. list SFRJ 26/74” (PDF). slvesnik.com.mk. 18. 5. 1974. str. 849. 
  25. ^ a b v „Sl. list SFRJ 23/79” (PDF). slvesnik.com.mk. 18. 5. 1979. str. 750. 
  26. ^ a b v „Sl. list SFRJ 24/80” (PDF). slvesnik.com.mk. 4. 5. 1980. str. 849—850. 
  27. ^ a b „Sl. list SFRJ 10/83” (PDF). slvesnik.com.mk. 4. 3. 1983. str. 191. 
  28. ^ „Sl. list SFRJ 65/81” (PDF). slvesnik.com.mk. 4. 12. 1981. str. 1673. 
  29. ^ a b v „Sl. list SFRJ 26/84” (PDF). slvesnik.com.mk. 18. 5. 1984. str. 708—709. 
  30. ^ a b v „Sl. list SFRJ 28/86” (PDF). slvesnik.com.mk. 17. 5. 1986. str. 865. 
  31. ^ „Sl. list SFRJ 43/86” (PDF). slvesnik.com.mk. 25. 7. 1986. str. 1281. 
  32. ^ a b „Sl. list SFRJ 87/87” (PDF). slvesnik.com.mk. 31. 12. 1987. str. 2392—2395. 
  33. ^ „Sl. list SR Crne Gore 2/89”. sluzbenilist.me. 24. 1. 1989. str. 2. 
  34. ^ „Sl. list SR Crne Gore 4/89”. sluzbenilist.me. 2. 3. 1989. str. 85. 
  35. ^ „Sl. list SR Crne Gore 8/89”. sluzbenilist.me. 27. 3. 1989. str. 186. 
  36. ^ „Nandor Major: Ne treba preterivati oko značaja Osme sednice”. slobodnaevropa.org. 27. 2. 2008. 
  37. ^ „Sl. list SFRJ 30/89” (PDF). slvesnik.com.mk. 16. 5. 1989. str. 778. 
  38. ^ a b „Sl. list SFRJ 46/89” (PDF). slvesnik.com.mk. 29. 7. 1989. str. 1205. 
  39. ^ a b „Sl. list SFRJ 61/90” (PDF). slvesnik.com.mk. 19. 10. 1990. str. 1849. 
  40. ^ a b v „Sl. list SFRJ 35/91” (PDF). slvesnik.com.mk. 17. 5. 1991. str. 596. 
  41. ^ a b v Biografije novoizabranih članova Predsedništva SFRJ. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 18. 5. 1991. str. 4. 
  42. ^ „Jugoslav Kostić obavlja funkciju člana Predsedništva SFRJ”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 15. 2. 1991. str. 3. 
  43. ^ „Jugoslav Kostić član Predsedništva SFRJ”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 30. 3. 1991. str. 4. 
  44. ^ Jović 1995, str. 324.
  45. ^ „Sejdo Bajramović član Predsedništva SFRJ”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 22. 3. 1991. str. 3. 
  46. ^ „Sl. list SFRJ 39/72” (PDF). slvesnik.com.mk. 27. 7. 1972. str. 840. 
  47. ^ „Sl. list SFRJ 39/73” (PDF). slvesnik.com.mk. 12. 7. 1973. str. 1177. 
  48. ^ „Sl. list SFRJ 23/75” (PDF). slvesnik.com.mk. 23. 5. 1975. str. 813. 
  49. ^ „Sl. list SFRJ 20/76” (PDF). slvesnik.com.mk. 14. 5. 1976. str. 489. 
  50. ^ „Sl. list SFRJ 25/77” (PDF). slvesnik.com.mk. 13. 5. 1977. str. 1085. 
  51. ^ „Sl. list SFRJ 26/78” (PDF). slvesnik.com.mk. 19. 5. 1978. str. 1047. 
  52. ^ a b „Sl. list SFRJ 27/80” (PDF). slvesnik.com.mk. 23. 5. 1980. 
  53. ^ a b „Sl. list SFRJ 29/81” (PDF). slvesnik.com.mk. 22. 5. 1981. 
  54. ^ a b „Sl. list SFRJ 28/82” (PDF). slvesnik.com.mk. 19. 5. 1982. str. 845. 
  55. ^ a b „Sl. list SFRJ 28/82” (PDF). slvesnik.com.mk. 13. 5. 1983. str. 549. 
  56. ^ a b „Sl. list SFRJ 25/85” (PDF). slvesnik.com.mk. 17. 5. 1985. str. 795. 
  57. ^ a b „Sl. list SFRJ 33/87” (PDF). slvesnik.com.mk. 15. 5. 1987. str. 849. 
  58. ^ a b „Sl. list SFRJ 33/88” (PDF). slvesnik.com.mk. 20. 5. 1988. str. 869. 
  59. ^ a b „Sl. list SFRJ 31/89” (PDF). slvesnik.com.mk. 19. 5. 1989. str. 781. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 01. 2021. g. Pristupljeno 13. 05. 2020. 
  60. ^ a b „Sl. list SFRJ 27/90” (PDF). slvesnik.com.mk. 25. 5. 1990. str. 957. 
  61. ^ a b „Sl. list SFRJ 57/91” (PDF). slvesnik.com.mk. 26. 7. 1991. str. 873. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Председништво_СФРЈ&oldid=27550230”