Добривоје Видић

Добривоје Видић - Баја (Чачак, 24. децембар 1918 — Београд, 3. март 1992), дипломата, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије и јунак социјалистичког рада. Од 5. маја 1978. до 5. маја 1982. године обављао је функцију председника Председништва СР Србије.

добривоје видић
Добривоје Видић
Датум рођења	(1918-12-24)24. децембар 1918.
Место рођења	Чачак Краљевина СХС
Датум смрти	3. март 1992.(1992-03-03) (73 год.)
Место смрти	Београд, Србија СФР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Члан КПЈ од	1939.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Чин	потпуковник у резерви
председник Председништва СР Србије
Период	5. мај 1978 — 5. мај 1982.
Претходник	Драгослав Марковић
Наследник	Никола Љубичић
Одликовања

Биографија

Добривоје Видић рођен је 24. децембра 1918. године у Чачку. Као ђак Учитељске школе у родном граду укључио се у рад омладинског покрета и због активног политичког рада био искључен из школе. Даље школовање наставио је у Бањој Луци, Алексинцу и Осијеку. Студирао је на Филозофском факултету у Скопљу.

Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) постао је 1938, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1939. године. Организовао је и руководио борбом лево оријентисане омладине Македоније непосредно пред почетак Другог светског рата. Био је секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Македонију и члан Покрајинског комитета КПЈ за Македонију.

Народноослободилачка борба

Од 1941. године, у току Народноослободилачког покрета обављао је многе политичке дужности:

• руководилац Политодела Треће далматинске и Седме банијске бригаде
• помоћник политичког комесара у Седмој банијској дивизији
• руководилац партијских курсева у Десетом загребачком корпусу
• секретар Окружног комитета КПЈ за Ужички округ од октобра 1944. до новембра 1945. године
• члан Агитпропа Централног комитета Комунистичке партије Србије

Послератна каријера

После ослобођења обављао је низ истакнутих партијских, државних и дипломатских функција:

• секретар Покрајинског комитета КП Србије за Војводину од 1946. до маја 1951. године
• члан Централног комитета КП Србије и Ревизионе комисије Централног комитета Комунистичке партије Југославије
• саветник Амбасаде ФНР Југославије од маја 1951. до 1952, а затим амбасадор СФР Југославије у Лондону од 1970. до 1973. године
• амбасадор СФР Југославије у Бурми од 1952. до 1953. године
• амбасадор СФР Југославије у Москви од 1953. до 1956. и од 1965. до 1969. године
• подсекретар у Државном секретаријату за иностране послове у Београду од 1956. године
• стални представник ФНР Југославије у Уједињеним нацијама од 1958. до 1960. године
• председник Комисије за међународне везе Социјалистичког савеза радног народа Југославије од 1961. до 1965. године

Више пута биран је за члана ЦК СК Србије и за посланика Скупштине СР Србије и Савезне скупштине СФРЈ, за члана ЦК СКЈ и Извршног комитета Председништва ЦК СКЈ од 1982. до 1986. године. Био је члан Председништва СФР Југославије и председник Председништва СР Србије од 5. маја 1978. до 5. маја 1982. године. Имао је чин резервног потпуковника.

Умро је 3. марта 1992. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Одликовања

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена југословенске заставе првог реда, Ордена братства и јединства првог реда, Ордена јунака социјалистичког рада, Ордена заслуга за народ првог реда и Великог крста почасног витеза Краљевског викторијанског реда.

Контроверзе

Према писању листа „Блиц“, током 1941. је радио као преводилац за Немце у Ужицу, а крајем 1944. године је као секретар КПЈ за ужички округ одлучивао о стрељању Андрије Мирковића, ранијег градоначелника Ужица.

Литература

• Српски биографски речник (књига друга). „Матица српска“, Нови Сад 2006. година.