Владимир Бакарић

Владимир Бакарић (Велика Горица, 8. март 1912Загреб, 16. јануар 1983) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Хрватске, правник, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

владимир бакарић
Dr Vladimir Bakaric.jpg
Владимир Бакарић
Датум рођења(1912-03-08)8. март 1912.
Место рођењаВелика Горица
Аустроугарска
Датум смрти16. јануар 1983.(1983-01-16) (70 год.)
Место смртиЗагреб, СР Хрватска
СФР Југославија
СупругаМарија Шољан-Бакарић
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1933.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19411945.
Чингенерал-потпуковник у резерви
Председник Владе
Народне Републике Хрватске
Период19451953.
ПретходникФункција установљена
НаследникЈаков Блажевић
Председник Народног сабора
Народне Републике Хрватске
Период19531963.
ПретходникЗлатан Сремец
НаследникИван Стево Крајачић
Народни херој од23. јула 1952.
Одликовања
Орден југословенске велике звезде
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења
Орден партизанске звезде
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Основну школу завршио је у Госпићу, а гимнзију у Огулину и Загребу. Правни факултет је завршио 1935. године у Загребу, а две године касније је докторирао.

За време студија постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1933. године. Учествовао је у организовању многих радничких и студентских демонстрација иштрајкова, због чега је често био праћен, прогањан и хапшен од полиције. По завршетку студија, неко је време радио као адвокатски приправник. Године 1937. постао је члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску и члан Агитпропа Централног комитета Комунистичке партије Хрватске, а 1940. члан Централног комитета Комунистичке партије Хрватске. Тада је деловао и као марксист-теоретичар, публициста и уредник. До рата је покренуо и уређивао легалне часописе и листове „Израз“, „Наше новине“, „Радничке новине“ и друге.

Народноослободилачка борбаУреди

Окупација земље и стварање Независне Државе Хрватске (НДХ) затекли су Владимира Бакарића у Загребу. Он је тада био главни уредник илегалног листа „Вјесник“ и један од главних организатора Народноослободилачког покрета (НОП) и устанка у Загребу и у целој Хрватској.

У Загребу је Бакарић као члан Војног комитета остао до новембра 1941. године, а онда је отишао на ослобођену територију као политички комесар Главног штаба НОВ и ПО Хрватске и на тој дужности остао је две године.

У току Народноослободилачке борбе Владимир Бакарић је био члан Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), члан Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) и заменик повереника за спољне послове. Био је и један од оснивача Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ). Октобра 1944. заменио је Андрију Хебранга на дужности секретара Централног комитета КП Хрватске, на овој функцији остао је до 1969. године.

Послератни периодУреди

 
Гроб Владимира Бакарића и његове супруге на загребачком гробљу Мирогој

Априла 1945. изабран је за првог председника Владе НР Хрватске и на овој функцији је остао до децембра 1953. године. Потом је изабран за председника Народног сабора НР Хрватске и на овој функцији остао је до 1963. године. Од 1945. до 1963. године биран је за посланика у Сабору и Савезној народној скупштини. Биран је и у Савезни одбор Социјалистичког савеза радног народа Југославије (ССРНЈ). Од 1950. године био је члан Југословенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ).

Године 1946. био је члан делегације ФНР Југославије на Мировној конференцији у Паризу. Био је члан Централног комитета СКЈ од 1948, Извршног комитета ЦК СКЈ од 1952, Председништва ЦК СКЈ и Председништва СФРЈ. Такође је био члан Савета федерације и Савезног одбора СУБНОР-а Југославије. У периоду између 1975. и 1982. године налазио се на месту председника Савезног савета за заштиту уставног поретка СФРЈ.[1]

Бавио се теоријом научног социјализма и марксистичком публицистиком. Издао је велик број научних студија и расправа о питањима социјализма, проблемима савремене државе, економским питањима и остало.

Умро је 16. јануара 1983. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.

Око 1950. године, додељена му је титула почасног грађанина града Загреба.[2]

ОдликовањаУреди

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских одликовања, међу којима су — Орден југословенске велике звезде, Орден јунака социјалистичког рада, Орден народног ослобођења, Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден братства и јединства са златним венцем и Орден за храброст. Орденом народног хероја одликован је 23. јула 1952. године.[3]

ДелаУреди

Током свог друштвено-политичког рада, Бакарић је објавио следећа дела:

  • О пољопривреди и проблемима села, Београд: Култура, 1960.
  • Социјалистички самоуправни систем и друштвена репродукција, Загреб: Информатор, 1974.
  • Друштвене класе, нација и социјализам, Загреб: Школска књига, 1976.
  • Социјализам и друштвена репродукција, Загреб: Глобус, 1983.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди