Видоје Жарковић

Видоје Жарковић (Недајно, код Плужина, 10. јун 1927Београд, 29. септембар 2000), био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе, контра-адмирал ЈНА и јунак социјалистичког рада. У периоду од 25. јуна 1985. до 29. јуна 1986. године обављао је дужност председника Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије.

видоје жарковић
Vidoje Zarkovic.jpg
Видоје Жарковић
Датум рођења(1927-06-10)10. јун 1927.
Место рођењаНедајно, код Плужина
Датум смрти29. септембар 2000.(2000-09-29) (73 год.)
Место смртиБеоград, Србија
СР Југославија
СупругаЉиљана Жарковић
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411965.
Чинконтра-адмирал у резерви
Председник Извршног већа Скупштине СР Црне Горе
Период5. мај 19677. октобар 1969.
ПретходникМијушко Шибалић
НаследникЖарко Булајић
Председник Скупштине СР Црне Горе
Период19691974.
ПретходникВељко Милатовић
НаследникБудислав Шошкић
Председник ЦК СК Црне Горе
Период1984.
ПретходникДоброслав Ћулафић
НаследникМарко Орландић
Председник Председништва ЦК СКЈ
Период25. јун 198529. јун 1986.
ПретходникАли Шукрија
НаследникМиланко Реновица
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден јунака социјалистичког рада
Орден за храброст
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.
инострана одликовања:
Орден Британског царства - Велики Крст

БиографијаУреди

Рођен је 10. јуна 1927. године на у селу Недајно, код Плужина. Завршио је гимназију у Пљевљима, потом Вишу војнопоморску академију ЈНА и Високу школу политичких наука. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1943. године.

Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. Био је један од најмлађих бораца Прве пролетерске ударне бригаде.

После ослобођења Југославије, обављао је високе дужности у Југословенској народној армији (ЈНА) — био је члан Политичке управе Југословенске ратне морнарице (ЈРМ) и политички комесар армије. Демобилисан је 1965. године у чину контра-адмирала ЈНА и посветио се друштвено-политичком раду.

Налазио се на функцијама:

Биран је за народног посланика Савезне скупштине у више сазива, а био је и члан Савезне конференције Социјалистичког савеза радног народа Југославије (ССРНЈ). Имао је чин резервног контра-адмирала ЈНА.

Умро је 29. септембра 2000. године у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден јунака социјалистичког рада, Орден за храброст, Орден заслуга за народ са сребрном звездом, Орден партизанске звезде са пушкама и др. Од иностраних, одликован је 1972. године, Орденом Британског царства у рангу великог крста.[1], и током посете делегације Јапана Југославији, од стране тада престолонаследника Акихита је 14. јуна 1976. године одликован орденом Излазећег сунца првог реда.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ Ацовић 2013, стр. 501.
  2. ^ Dragan Milenković (14. jun 2021). „Tri dana uspomena za ceo život”. danas.rs. Dnevni list Danas. Приступљено 8. jul 2022. 

ЛитератураУреди