Марко Орландић
Марко Орландић (Сеоце, код Бара, 28. септембар 1930), економиста и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Црне Горе.
| МАРКО ОРЛАНДИЋ | |
|---|---|
 Марко Орландић | |
| Датум рођења | 28. септембар 1930. |
| Место рођења | Сеоце, код Бара Краљевина Југославија |
| Професија | економиста |
| председник Председништва СР Црне Горе | |
| Период | 7. мај 1983 — 7. мај 1984. |
| Претходник | Веселин Ђурановић |
| Наследник | Миодраг Влаховић |
| председник Централног комитета СК Црне Горе | |
| Период | октобар 1984. – април 1986. |
| Претходник | Видоје Жарковић |
| Наследник | Миљан Радовић |
БиографијаУреди
Рођен је 28. септембра 1930. године у селу Сеоце код Бара. Завршио је Економски факултет.
Као студент и после тога, био је биран на разне дужности у форуме Народне омладине и Савеза комуниста. Од 1965. године, биран је за члана Централног комитета и Извршног комитета ЦК СК Црне Горе. Био је потпредседник и председник Народног одбора Општине Бар, директор Републичког завода за привредно планирање, секретар за привреду Извршног већа Црне Горе, члан ЦК СК Црне Горе, члан Савезног извршног већа (1969—1971. и 1971-1974) и амбасадор СФР Југославије у Совјетском Савезу од 1978. до 1982. године.
Био је председник Извршног већа Скупштине СР Црне Горе од 6. маја 1974. до 28. априла 1978, председник Председништва СР Црне Горе од 7. маја 1983. до 7. маја 1984. и председник ИК ЦК СК Црне Горе од октобра 1984. до априла 1986. године.
Биран је за члана Централног комитета СКЈ од Једанаестог конгреса СКЈ. Био је члан Председништва Централног комитета СКЈ. Године 1986. поново је био изабран за члана Председништва ЦК СКЈ. Био је његов члан до 1. фебруара 1989. године. Тада је дао оставку због низа демонстрација по Црној Гори од друге половине 1988. и почетком 1989. године, а које је подстакло руководство Слободана Милошевића.
Након распада СФРЈ и стварања СР Југославије, Орландић се залагао за независност Црне Горе.
Литерарни радУреди
Аутор је три књиге:
- „У вртлогу“, 1997.
- „У предвечерје слома“, 2002.
- „Црногорско посртање“, 2005.
ЛитератураУреди
- Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година, 742. стр.