Ида Сабо
Ида Сабо (мађ. Szabó Ida; Печуј, 6. јул 1915 — Нови Сад, 24. новембар 2016), учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичкка радница СФРЈ, СР Србије и САП Војводине и јунак социјалистичког рада.
| ида сабо | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Ида Сабо | |||||||||
| Датум рођења | 6. јул 1915. | ||||||||
| Место рођења | Печуј Аустроугарска | ||||||||
| Датум смрти | 24. новембар 2016. (101 год.) | ||||||||
| Место смрти | Нови Сад Србија | ||||||||
| Чланица КПЈ од | 1939. | ||||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||
| Одликовања |
| ||||||||
БиографијаУреди
Рођена је 6. јула 1915. године у Печују.
Као тринаестогодишњакиња, постала је текстилна радница а затим је радила у једној суботичкој штампарији. Рано се прикључила радничком и синдикалном покрету учествујући акцијама и штрајковима Уједињених радничких синдикалних савеза Југославије (УРССЈ-ових синдиката). У Савез комунистичке омладине Југославије је примљена 1934. Због политичке активности морала је да оде из Суботице. Отишла је у Љубљану где је примљена у КПЈ 1939. Обављала је дужности секретара Окружног комитета СКОЈ-а за Љубљану.
Припада групи комуниста који су организовали устанак 1941. и Народноослободилачку борбу. Ухапшена је 1942. али је убрзо пуштена из затвора. Прикључила се словеначким партизанима, где је до завршетка рата обављала одговорне партијске задатке: чланица и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Љубљану, чланица Покрајинског комитета СКОЈ-а за Словенију, чланица Окружног комитета КПЈ за више округа, а затим и у Главном штабу Народноослободилачке војске и партизанских одреда Словеније.
После ослобођења, обављала је одговорне политичке дужности у партијским, синдикалним и државним органима, прво у Словенији а затим у Војводини, Србији и Југославији. Бирана је за посланицу републичке и савезне скупштине, посланицу Скупштине Аутономне Покрајине Војводине, где је у периоду 1963—1967. обављала дужност потпредседнице. Бирана је за потпредседницу Покрајинског одбора АФЖ-а Војводине (1946). Обављала је и друге одговорне дужности у Савезу удружења бораца Народноослободилачког рата и Социјалистичком савезу радног народа Југославије. Била је чланица Председништва СФРЈ, Председништва Србије и Савета федерације.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден јунака социјалистичког рада, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом и др.
Дуња Поповић, унука Иде Сабо, описала је поједине сегменте њеног живота кроз приповетке "Суботички реквијем" и "Судија преког суда" у књизи "Таоци страха" (издање Нова Поетика, 2020). Идино име замењено је, том приликом, фиктивним именом Ерика Ференц.
ИзвориУреди
ЛитератураУреди
- Југословенски савременици - Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.
