Фотина Самарићанка

Неименована Самарићанка, у православној традицији названа Фотина (или Светлана), је једна од особа које Исус среће током свог путовања кроз Самарију.^[1] Подужи разговор Исуса и Самарићанке је забележен једино у Јеванђељу по Јовану.^[2]

Исус и Фотина су, упркос свим друштвеним баријерама, отворено разговарали о верским питањима. Након тога је ова Самарићанка, поверовавши у Христа, преобратила многе Самарићане у Христову веру. Ова жена је први евангелиста у јеванђељу по Јовану.^[3]

Православне цркве Фотину славе као светицу и мученицу 20. марта по јулијанском, а 2. априла по грегоријанском календару.

Сусрет са Исусом

Исусова дружина је путујући из Јудеје за Галилеју ишла кроз Самарију. Јевреји и Самарићани су били у односу непријатељства и нису се међусобно мешали.^[4]^[5] Код самаријског града Сихар се налазио Јаковљев бунар, где Исус, уморан од пута, седе да одмори, а ученици одоше у град да купе хране. Тада дође једна Самарићанка да захвати воде и између ње и Исуса започе чувени дијалог о живој води:

Рече јој Исус: „Дај ми да пијем“.

Самарјанка му рече: „Како то ти - као Јудејин - тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш?"

Одговори Исус и рече јој: „Кад би знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, замолила би га и он би ти дао воду живу."

Рече му жена: „Господе, немаш ни чиме да захватиш, а бунар је дубок; откуда ти, дакле, жива вода? Зар си ти већи од оца нашега Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега сам, и синови његови, и стока његова?"

Одговори Исус и рече јој: „Сваки ко пије од ове воде - опет ће ожеднети. А ко пије од воде коју ћу му ја дати - неће ожеднети довека, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која увире у вечни живот."

Рече му жена: „Господе, дај ми ту воду, да не жедним и не долазим овамо да захватам воду."
— Јеванђеље по Јовану 4:7-15 (превод Емилијан Чарнић)

Након тога, Исус јој затражи да оде по мужа, а она одговори да нема мужа. Исус тада рече: „добро си казала да немаш мужа; јер си имала пет мужева, и кога сад имаш није ти муж“^[6], након чега жена увиди да је пророк, те поче да га пита о верским стварима: „Наши очеви су се молили Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити“.^[7] Исус јој рече: „Веруј ми, жено, да иде час када се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму“^[8], након чега јој разјасни: „Него иде час и већ је ту када ће се прави богомољци молити Оцу у духу и истини; јер Бог жели такве богомољце. Бог је дух, и који му се моле треба да се моле у духу и истини.“^[9] Обзиром да је она била Самарићанка, жена и грешница, разговарајући са њом, Исус је учинио неке веома неконвенционалне ствари за оновремени културно-религијски контекст:

Он је као мушкарац отворено разговарао о теологији са женом.
Он је као Јеврејин тражио да пије из ритуално неочишћеног самарићанског ведра.
Он њу није избегао иако је знао да живи грешно, односно да је имала пет бивших мужева и да сада живи са човеком који јој није муж.

Јеванђеље помиње да ученици изражавају запањеност када затичу Исуса како разговара са њом: "И тада дођоше ученици његови, и чуђаху се где говораше са женом."^[10] Пред крај разговора Исус јој откри да је он дуго очекивани месија, чији долазак она очекује. Онда жена оде у град и исприча људима о њему, након чега многи Самарићани изиђоше на место где је Исус боравио са ученицима. Самарјани их позваше да остану код њих, и они осташе у граду два дана. Јеванђеље преноси да је много људи тада поверовало у Исусове речи, не само због женине приче, већ зато што су га сами слушали и увидели „да је овај човек заиста Спаситељ света“.^[11] Након два дана проведена код њих, Исус са ученицима продужи даље за Галилеју.

Проповедање и смрт

Грчка православна црква свете Фотине код Јаковљевог бунара

Хришћанско предање каже да је Фотина касније пошла да проповеда Христово јеванђеље, са своја два сина, Виктором и Јосијом, и са пет сестара које су се звале: Анатолија, Фота, Фотида, Параскева и Кириакија. Кренули су и по другим земљама, и стигли до Картагине у Африци.

Али, за време владавине цара Нерона, доведени су у Рим, осуђени и бачени у тамницу. Ћерка Неронова Домнина дошла је у додир са Фотином, која ју је обратила у Христову веру. После тамновања сви су пострадали ради Христа. Фотина, која је крај бунара срела Христа, бачена је у бунар, где је и скончала.^[12]

Данас се у близини древног Јаковљевог бунара налази православна црква свете Фотине.

Види још

Референце

^ The Holy Martyr Photina (Svetlana) the Samaritan Woman, Приступљено 29. 4. 2013.
^ Joseph Ponessa; Laurie Watson Manhardt (2005). The Gospel of John. стр. 39. ISBN 978-1-931018-25-8.
^ Stagg, Evelyn; Stagg, Frank (1978). Woman in the World of Jesus. Philadelphia: Westminster Press.
^ Forbes 2000, стр. 63–64
^ Sue Penney (1995). Christianity. стр. 28. ISBN 978-0-435-30466-9.
^ Јован 4:17-18
^ Јован 4:20
^ Јован 4:21
^ Јован 4:23-24
^ Јован 4:27
^ Јован 4:42
^ Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Литература

Forbes, Greg W. (2000). The God of Old: The role of the Lukan parables in the purpose of Luke's Gospel. Continuum. стр. 63-64. ISBN 978-1-84127-131-6.

Спољашње везе

(језик: српски) Света мученица Фотина
(језик: енглески) Св. Світлана, Самарянка
(језик: енглески) The Holy Martyr Photina (Svetlana) the Samaritan Woman
(језик: енглески) St. Photina catholic.org

[1] The Holy Martyr Photina (Svetlana) the Samaritan Woman, Приступљено 29. 4. 2013.

[2] Joseph Ponessa; Laurie Watson Manhardt (2005). The Gospel of John. стр. 39. ISBN 978-1-931018-25-8.

[3] Stagg, Evelyn; Stagg, Frank (1978). Woman in the World of Jesus. Philadelphia: Westminster Press.

[4] Forbes 2000, стр. 63–64

[5] Sue Penney (1995). Christianity. стр. 28. ISBN 978-0-435-30466-9.

[6] Јован 4:17-18

[7] Јован 4:20

[8] Јован 4:21

[9] Јован 4:23-24

[10] Јован 4:27

[11] Јован 4:42

[12] Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]