Милица Милша
Милица Исаковић (Београд, 20. мај 1968), познатија као Милица Милша, српска је телевизијска, филмска и позоришна глумица. Родитељи су јој познати књижевник и академик Антоније Исаковић и књижевница Лепосава Миланин.[1]
| Милица Милша | |
|---|---|
.jpg) Милица Милша (трећа слева) у представи Мачка на усијаном лименом крову, 2019. | |
| Пуно име | Милица Исаковић |
| Датум рођења | 20. мај 1968. |
| Место рођења | Београд СФРЈ |
| Битна улога | Игра судбине — Ада Каначки |
| IMDb веза | |
Глумачки почециУреди
Још као дете почела је да се бави глумом, у филмовима Трен, Другарчине и Берлин капут. Дипломирала је глуму на Академији драмских уметности у Новом Саду, у класи професора Боре Драшковића.[2]
Позоришне представеУреди
Играла је у великом броју позоришних представа, од којих су неке извођене и преко 250 пута:
Женски оркестар (једина представа са простора бивше Југославије у званичној конкуренцији Единбуршког фестивала), Развојни пут Боре Шнајдера, Чекајући Годоа, Мистер долар, Лизистрата, Харолд и Мод, Полтрон, Секс бомба, Ловац на јелене, Љубавна исповест Софије Маловразић, Без трећег, Повратак ратника, Кабаре Хо-Хо, Згази ме, Камен за под главу, Ради ми свашта, Дизало у лифту. За улогу нероткиње Круне у представи Камен за под главу добила је награду Бора Станковић на фестивалу Борини позоришни дани.
Филмови и ТВ серијеУреди
Играла је у бројним филмовима и серијама. За улогу у филму Где цвета лимун жут добила је награду публике на Филмском фестивалу у Нишу.
Снимила је преко 200 епизода различитих серија, а широку популарност је стекла улогама опасних и размажених девојака у серијама које је написао Синиша Павић.
Манекенка и фотомоделУреди
Била је мис Канског филмског фестивала. Успешно се бавила и манекенством - две године узастопно добила је награду "Венера", као најлепша и најбоља манекенка СФРЈ - по избору читалаца листа „Практична жена“. Била је и фотомодел - са преко 300 насловних страна.
Снимила је преко 30 реклама. Била је, а и сада је, заштитно лице неколико модних кућа и козметичких брендова. Њена фотографија је била на насловној страни првог новогодишњег броја српског "Плејбоја“.[3]
РежијаУреди
У Позоришту Тимочке крајине "Зоран Радмиловић" са великим успехом режирала је представу „Кокошке"(по тексту њеног супруга Жарка Јокановића), која је премијерно изведена 30. априла 2009. године у Зајечару, а београдску премијеру представа је имала 9. маја 2009. године у Позоришту на Теразијама- уз овације препуне сале.
За успешну режију добила је награду Позоришта - сребрњак са ликом Зорана Радмиловића.
У њеној режији је 24. децембра 2009. године, са великим успехом, у препуној сали Дома Синдиката у Београду, премијерно изведен Велики Оскаров кабаре, представа која се игра у скоро свим градовима Србије.
ПородицаУреди
Син Антоније Исаковић и супруг Жарко Јокановић.[4]
ФилмографијаУреди
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970-е | |||
| 1978. | Трен | девојчица | |
| 1979. | Другарчине | девојчица | |
| 1980-е | |||
| 1981. | Берлин капут | Девојчица која игра школице | |
| 1987. | Тесна кожа 2 | манекенка | |
| 1988. | Тесна кожа 3 | дактилографкиња | |
| 1989. | Уцена - откуп у крви (амерички филм) | Луси | |
| 1990-е | |||
| 1991. | Бољи живот 2 | секретарица Ивона | |
| 1993. | Рај | Францускиња | |
| 1993-1994. | Срећни људи | Лара Симоновић | |
| 1995. | Крај династије Обреновић | госпођа Николић | |
| 1995-1996. | Срећни људи 2 | Лара Симоновић | |
| 1997. | Рођени сјутра | Лидија | |
| 1998. | Живана | Живана, Цици | |
| 2000-е | |||
| 2000. | Породичне приче | комшиница | |
| 2001. | Секс бомб | Сандра | |
| 2001. | Харолд и Мод | удавача | |
| 1998-2001. | Породично благо | Светлана Лена Николић | |
| 2002. | Призори из брачног живота | супруга | |
| 2002. | Хотел са 7 звездица | Верица | |
| 2003. | Ледина | Светлана | |
| 2004. | Јесен стиже, дуњо моја | Циганка врачара | |
| 2005. | Идеалне везе | Лола | |
| 2006. | Где цвета лимун жут | сестра Маргарита | |
| 2007. | Сељаци | Милунка | |
| 2007. | Оно наше што некад бејаше | Перса | |
| 2007. | Црна зора | Весела | |
| 2008. | Бела лађа 2 | Мелиса | |
| 2008. | Кнежевина Србија | Кнегиња Персида Карађорђевић | |
| 2008-2009. | Рањени орао | Зага | |
| 2009. | Бела лађа 3 | Мелиса | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Може и другачије | Комшиница Бранка | |
| 2010. | Бела лађа 4 | Мелиса | |
| 2010. | Страх од љубави | Лиса | |
| 2010. | Рестауратор | Службеница | |
| 2010. | Мирис кише на Балкану (ТВ серија) | Савета | |
| 2011. | Бела лађа 5 | Мелиса | |
| 2011. | Ас пик | Психијатар | |
| 2012. | Бела лађа 6 | Мелиса | |
| 2012. | Будва на пјену од мора | Слађана | |
| 2019. | Јунаци нашег доба | Дринка | |
| 2020-е | |||
| 2020. | Игра судбине | Ада Каначки | |
РеференцеУреди
- ^ „Милица Милша биографија”. pulsonline.rs. Архивирано из оригинала на датум 03. 02. 2015. Приступљено 7. 7. 2013.
- ^ „Milica Milša”. bdp.rs. Архивирано из оригинала на датум 12. 11. 2013. Приступљено 7. 7. 2013.
- ^ „Milica Milša SKROZ gola u 50. godini, a u ruci joj PAPRIKE! (18+) (FOTO)”. Телеграф. 20. 08. 2017. Приступљено 11. 10. 2018.
- ^ „Nikada nije otkrila ko je otac njenog sina: Naslednik Milice Milše ima neobično ime, a dala mu je svoje prezime!”. pulsonline.rs. 11. 10. 2018. Приступљено 11. 10. 2018.
Спољашње везеУреди
- Милица Милша на сајту IMDb (језик: енглески)
- Пријатеље бирамо искључиво срцем (Политика, 17. април 2011)